Друга летописа
30 Језекија је поручио свима у Израелу+ и Јуди, чак је написао и писма Јефремовом и Манасијином племену,+ да дођу у Јеховин дом у Јерусалиму да прославе Пасху у част Јехови, Израеловом Богу.+ 2 Краљ и његови кнезови и сав народ који се окупио* у Јерусалиму одлучили су да прославе Пасху другог месеца.+ 3 Нису могли да је прославе у прописано време+ јер није било довољно свештеника који су се посветили,+ а и народ се није био окупио у Јерусалиму. 4 То је било исправно у очима краља и у очима целог народа*. 5 Тако су одлучили да се по целом Израелу, од Вирсавеје до Дана,+ огласи позив да људи дођу у Јерусалим и прославе Пасху у част Јехови, Израеловом Богу, јер се пре тога као народ нису окупљали да би је славили како је прописано.+
6 Тако су гласници* с писмима краља и његових кнезова отишли по целом Израелу и Јуди, објављујући по краљевој заповести: „Израелци, вратите се Јехови, Богу Аврахама, Исака и Израела, па ће се и он вратити вама који сте остали, који сте се избавили из руку асирских краљева.+ 7 Не будите као ваши преци и ваша браћа, који су били неверни Јехови, Богу својих предака, тако да је од њих учинио страшан призор, као што и сами видите.+ 8 Не будите тврдоглави као ваши преци.+ Подложите се Јехови и дођите у његово светилиште,+ које је заувек посветио, и служите Јехови, свом Богу, да би престао да се гневи на вас.+ 9 Јер кад се вратите Јехови, они који су заробили вашу браћу и ваше синове смиловаће им се,+ па ће им допустити да се врате у ову земљу,+ јер је Јехова, ваш Бог, самилостан и милосрдан,+ и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.“+
10 Гласници* су ишли од града до града по свој Јефремовој и Манасијиној земљи+ све до Завулонове земље, али људи су им се подсмевали и ругали.+ 11 Само су се неки из Асировог, Манасијиног и Завулоновог племена понизили и дошли у Јерусалим.+ 12 Прави Бог је био уз Јудејце* и помогао им је да сложно изврше заповест коју су им краљ и кнезови дали по Јеховиној речи.
13 У Јерусалиму се окупило много народа да другог месеца+ прославе Празник бесквасних хлебова.+ Био је то веома велик скуп*. 14 Уклонили су олтаре подигнуте лажним боговима+ и све кадионе олтаре+ који су били у Јерусалиму и бацили их у долину Кедрон. 15 Затим су четрнаестог дана другог месеца заклали пасхалну жртву. Свештеници и Левити су се постидели, па су се посветили и почели да уносе жртве паљенице у Јеховин дом. 16 Заузели су своја уобичајена места, како је прописано у Закону добијеном преко Божјег слуге Мојсија. Затим су свештеници пошкропили олтар крвљу*+ коју су примили из руку Левита. 17 У народу* је било много оних који се нису посветили, па су Левити били задужени да кољу пасхалне жртве за све који нису били чисти,+ да би их посветили Јехови. 18 Многи из народа, нарочито они из Јефремовог, Манасијиног,+ Исахаровог и Завулоновог племена, нису се очистили, али су ипак јели пасхалну жртву, супротно ономе што је било прописано. Али Језекија се молио за њих: „Нека добри+ Јехова опрости 19 сваком ко је одлучио у срцу да служи правом Богу*+ Јехови, Богу својих предака, али се није очистио према прописима за прославу светог празника.“+ 20 Јехова је услишио Језекију и опростио народу.
21 Тако су Израелци који су били у Јерусалиму седам дана славили Празник бесквасних хлебова+ с великим весељем.+ Левити и свештеници су сваки дан хвалили Јехову и гласно свирали своје инструменте на славу Јехови.+ 22 Језекија се обратио охрабрујућим речима* свим Левитима који су разборито извршавали службу Јехови. Седам дана сви су јели оно што је било прописано за празник,+ приносећи жртве заједништва+ и упућујући захвале Јехови, Богу својих предака.
23 Затим је сав народ* одлучио да слави још седам дана, тако да су с весељем славили празник још седам дана.+ 24 Јудин краљ Језекија дао је народу 1 000 јунаца и 7 000 оваца, а кнезови су дали народу 1 000 јунаца и 10 000 оваца.+ Посветило се много свештеника.+ 25 Тако се веселио цео Јудин народ, свештеници и Левити, цео народ који је дошао из Израела,+ странци+ који су дошли из израелске земље и они који су живели у Јуди. 26 У Јерусалиму је владало велико весеље, јер се још од времена израелског краља Соломона, Давидовог сина, тако нешто није десило у Јерусалиму.+ 27 На крају су свештеници* устали и благословили народ.+ Бог је чуо њихов глас и њихова молитва је допрла до његовог светог пребивалишта, до неба.