Прва Самуилова

23 После неког времена јавили су Давиду: „Филистеји су напали Кеилу+ и отимају жито на гумнима.“ 2 Давид је упитао Јехову:+ „Да ли да идем и нападнем Филистеје?“ А Јехова је одговорио Давиду: „Иди, нападни Филистеје и спаси Кеилу.“ 3 Али Давиду су његови људи рекли: „Ми се плашимо већ овде у Јуди,+ а шта ће тек бити ако одемо у Кеилу и нападнемо филистејске чете!“+ 4 Зато је Давид још једном упитао Јехову за савет.+ Јехова му је одговорио: „Иди у Кеилу, јер ћу предати Филистеје у твоје руке.“+ 5 Давид је отишао са својим људима у Кеилу и борио се против Филистеја. Отео им је стоку, а њима је нанео велики пораз и спасао становнике Кеиле.+

6 Када је Авијатар,+ Ахимелехов син, побегао код Давида у Кеилу, понео је са собом ефод. 7 Саулу су јавили: „Давид је дошао у Кеилу.“ А Саул је рекао: „Бог ми га је предао* у руке.+ Сам се ухватио у замку дошавши у град који има врата и преворнице.“ 8 Саул је повео сву своју војску у рат, да нападне Кеилу и опколи Давида и његове људе. 9 Када је Давид сазнао да му Саул смишља зло, рекао је свештенику Авијатару: „Донеси ефод овамо.“+ 10 Давид је затим рекао: „Јехова, Боже Израелов, твој слуга је чуо да Саул намерава да дође у Кеилу и да због мене разори град.+ 11 Хоће ли ме поглавари* Кеиле предати у његове руке? Хоће ли Саул доћи, као што је твој слуга чуо? Јехова, Боже Израелов, молим те, реци свом слуги.“ Јехова је одговорио: „Доћи ће.“ 12 Давид је онда питао: „Хоће ли поглавари Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ Јехова је одговорио: „Предаће вас.“

13 Тада су Давид и његови људи, којих је било око 600,+ отишли из Кеиле и ишли од једног места до другог. Када су Саулу јавили да је Давид побегао из Кеиле, он је одустао од потере за њим. 14 Давид се крио у пустињи, на неприступачним местима, и у брдима у пустињи Зиф.+ Саул га је непрестано тражио,+ али га Јехова није предао у његове руке. 15 Док је био у пустињи Зиф у Хоресу, Давид је знао* да га Саул тражи да би га убио*.

16 Тада је Саулов син Јонатан отишао код Давида у Хорес и помогао му да ојача своје поуздање у Јехову.+ 17 Рекао му је: „Не бој се, јер те мој отац Саул неће наћи. Ти ћеш бити краљ над Израелом,+ а ја ћу бити одмах уз тебе. И мој отац Саул то добро зна.“+ 18 Тада су њих двојица склопила савез+ пред Јеховом. Давид је остао у Хоресу, а Јонатан се вратио својој кући.

19 Једног дана људи из Зифа дошли су код Саула у Гавају+ и рекли му: „Зар се Давид не крије близу нас,+ на неприступачним местима у Хоресу,+ на брду Ехели,+ јужно од* Гесимона*?+ 20 Кад год пожелиш да дођеш, краљу, ти дођи, а ми ћемо га предати у твоје руке.“+ 21 Саул је рекао: „Нека вас Јехова благослови зато што бринете за мене! 22 Молим вас, идите и сазнајте где се крије и ко га је тамо видео, јер су ми рекли да је веома лукав. 23 Добро испитајте где се налазе сва његова скровишта, па се вратите када будете све поуздано сазнали. Тада ћу ја поћи с вама и ако је негде у земљи, претражићу због њега цело Јудино племе*.“

24 Тако су они отишли у Зиф+ пре Саула, а Давид је са својим људима био у маонској пустињи+ у Арави,+ јужно од Гесимона. 25 Саул је потом дошао са својим људима да га тражи.+ Када су то јавили Давиду, он се одмах повукао дубље у маонску пустињу+ и остао тамо код једне стене. Саул је то чуо, па је кренуо у маонску пустињу, у потеру за Давидом. 26 Саул је ишао једном страном брда, а Давид са својим људима другом страном брда. Давид је журио да побегне Саулу,+ али се Саул са својим људима све више приближавао Давиду и његовим људима да би их ухватио.+ 27 Али код Саула је дошао један гласник који је рекао: „Дођи брзо, јер су Филистеји напали земљу!“ 28 Тада је Саул одустао од потере за Давидом+ и отишао да се бори с Филистејима. Зато су оно место прозвали Стена раздвајања.

29 Давид је отишао одатле и крио се на неприступачним местима у Ен-Гаду.+