Авакум
3 Молитва пророка Авакума, изречена као нарицаљка:
2 Јехова, чуо сам шта си све учинио.
Пун сам страхопоштовања, Јехова, због твојих дела.
У наше време* понови их!
У наше време* обзнани их!
Сети се да покажеш милосрђе у време пометње.+
Његова слава је прекрила небо+
и његова хвала је испунила земљу.
4 Његов сјај био је као сунчева светлост.+
Два зрака севала су из његове руке,
тамо се крила његова снага.
Од његовог погледа народи су задрхтали.+
Вечне су се горе распале,
вековна су се брда срушила.+
Његови путеви су од давнина.
7 Видео сам хуске* шаторе у невољи.
Затресла су се шаторска платна у мадијанској земљи.+
8 Јехова, зар си се на реке разгневио?
Да ли је на реке плануо твој гнев
или се на море подигла твоја срџба?+
9 Извадио си и припремио свој лук.
Штапови* су спремни у складу са заклетвом.* (Села)
Рекама си раздвојио земљу.
10 Горе су се превијале од бола кад су те виделе.+
Олујне воде однеле су све пред собом.
Воде су загрмеле из дубине,+
високо су подигле своје руке*.
11 Сунце и месец стајали су у свом узвишеном пребивалишту.+
Твоје стреле полетеле су као светлост.+
Блесак твог копља био је попут муње.
12 У срџби си корачао земљом,
у гневу си газио народе*.
13 Изашао си да спасеш свој народ, да спасеш свог помазаника.
Сатро си поглавара куће зликоваца.
Она је уништена од крова до темеља. (Села)
Силно су се радовали што ће из заседе напасти невољника и прождрети га.
15 Кроз море си газио на својим коњима,
кроз узбуркане воде којима нема краја.
трулеж је ушла у моје кости,+
колена су почела да ми клецају.
Али ја ћу мирно чекати дан невоље,+
јер он долази на народ који нас напада.
17 Чак и ако смоква више не буде цветала
и не буде рода на лози,
ако маслина не буде рађала
и поља* не буду давала храну,
ако оваца нестане из тора
и говеда не буде у шталама,
18 ја ћу ипак клицати Јехови,
радоваћу се Богу, мом Спаситељу.+
Хоровођи, уз пратњу мојих жичаних инструмената.