Пословице
4 Реци мудрости: „Ти си ми сестра“,
и разборитост рођаком зови,
6 Док сам с прозора своје куће
гледао кроз решетке
8 Прошао је улицом поред њеног угла
и кренуо право према њеној кући,
кад се спушта ноћ и кад пада мрак.
11 Необуздана је и својеглава,+
никад не остаје* код куће.
13 Зграбила га је и пољубила,
бесрамно му је рекла:
14 „Била сам дужна да принесем жртве заједништва.+
Данас сам испунила своје завете.
15 Зато сам ти изашла у сусрет,
да те потражим, и нашла сам те.
17 Намирисала сам свој кревет смирном, алојом и циметом.+
18 Дођи да се опијамо љубављу до јутра,
да уживамо у љубавном заносу.
19 Мој муж није код куће,
отишао је на далек пут.
20 Понео је са собом врећу с новцем,
вратиће се кући у дан пуног месеца.“
21 Завела га је уверљивим речима,+
намамила га је својим слаткоречивим уснама.
22 Он је одмах пошао за њом, као што во* иде на клање,
као безумник који ће бити кажњен оковима,+
23 док му стрела не пробије јетру.
Као птица која улеће у замку, он не зна да ће га то коштати живота.+
25 Нека ти срце не скрене на њене путеве,