Јов
31 „Склопио сам савез са својим очима.+
Како бих онда могао пожудно гледати неку девицу?+
2 Шта би ми тада Бог небески дао,
какво бих наследство добио од Свемоћног с висине?
5 Да ли сам икада говорио неистину*?
Да ли сам икада некога преварио?*+
7 Ако су моји кораци скренули с правог пута,+
ако се моје срце повело за мојим очима+
или ако су се моје руке упрљале,
8 нека други једе оно што ја посејем+
и нека се ишчупа оно што посадим*.
9 Ако је моје срце завела нека жена+
и ако сам вребао прилику+ да згрешим са женом свог ближњег,
10 нека моја жена другоме меље жито
12 То би било попут ватре која гута и уништава све пред собом*,+
која би до корена спалила* све што сам стекао.
Шта ћу му одговорити кад будем морао да му положим рачун?+
15 Зар није онај који је начинио мене у мајчиној утроби начинио и њих?+
Зар није исти онај који нас је обликовао пре него што смо се родили*?+
16 Ако сам одбио да дам сиромашнима оно што су желели+
или сам растужио очи удовице,+
17 ако сам свој оброк јео сам
а да га нисам поделио са сирочетом+
18 (јер од моје младости сирочићи су расли уз мене као да сам им отац
и од детињства* сам помагао удовицама),
19 ако сам гледао како човек страда јер нема одеће
или како сиромашан нема чиме да се покрије,+
20 ако ми он није захваљивао*+
што се угрејао вуном мојих оваца,
21 ако сам песницом претио сирочету+
кад му је требала моја помоћ* на градским вратима,+
22 нека ми рука* испадне из рамена,
нека ми се рука сломи у лакту*.
23 Али ја сам се плашио да на мене не дође пропаст од Бога,
јер се не бих могао одржати пред његовим величанством.
25 ако сам се поносио својим великим богатством,+
јер сам много тога стекао,+
26 ако сам видео како сунце* сија
или како дивни месец путује небом,+
27 па је моје срце потајно било заведено
и руком сам им слао пољупце одајући им част као боговима,+
28 и то би био преступ који судије треба да казне,
јер бих се одрекао правог Бога, који је на висини.
31 Зар нису људи из мог шатора говорили:
’Може ли неко пронаћи човека који се није најео за његовим столом*?‘+
34 Јесам ли се плашио мноштва
или се бојао да ће ме људи из других породица презирати,
па сам ћутао и од страха нисам излазио напоље?
35 Кад би ме барем неко саслушао!+
Потписао бих све што сам рекао.*
Нека ми Свемоћни одговори!+
Кад би барем мој тужилац исписао оптужбу против мене!
36 Ја бих је носио на рамену,
ставио бих је на главу као круну.
37 Положио бих му рачун за сваки свој корак,
приступио бих му уздигнуте главе, попут кнеза.
38 Ако је моја земља вапила због мене
и ако су њене бразде заједно плакале,
39 ако сам јео њен род, а нисам га платио+
и ако сам њене власнике бацио у очај,+
40 нека ми уместо пшенице роди трње,
а уместо јечма смрдљиви коров.“
Овде се завршавају Јовове речи.