Постанак
29 Затим је Јаков кренуо даље и отишао на Исток. 2 Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада. На отвору бунара био је велики камен. 3 Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.
4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+ 5 Упитао их је: „Познајете ли Нахоровог+ унука Лавана?“+, а они су одговорили: „Познајемо.“ 6 Затим их је питао: „Да ли је он добро?“ Они су рекли: „Добро је. Ево долази његова ћерка Рахела+ са овцама.“ 7 Тада је он рекао: „Али тек је подне. Није још време да се стада сакупљају. Напојте овце и пустите их да пасу.“ 8 Они су одговорили: „Не можемо то да урадимо док се не сакупе сва стада и не склони камен са отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“
9 Док је још разговарао с њима, дошла је Рахела са овцама свог оца, јер је била пастирица. 10 Кад је Јаков видео Рахелу, ћерку свог ујака Лавана, и Лаванове овце, одмах је пришао, склонио камен са отвора бунара и напојио овце свог ујака Лавана. 11 Онда је Јаков пољубио Рахелу и бризнуо у плач. 12 Затим је рекао Рахели да је он рођак* њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу.
13 Чим је Лаван+ чуо да је дошао Јаков, син његове сестре, потрчао му је у сусрет. Загрлио га је, пољубио и увео у своју кућу. Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило. 14 Лаван му је рекао: „Ти си заиста моја крв*.“ Тако је Јаков остао код њега месец дана.
15 Након тога, Лаван је питао Јакова: „Зар ћеш ми служити без плате само зато што си ми рођак*?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+ 16 Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахела.+ 17 Али Лија није имала лепе очи*, док је Рахела била врло лепа девојка. 18 Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу ћерку Рахелу.“+ 19 Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани код мене.“ 20 Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео.
21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену да будем с њом*, јер се завршило време мог служења.“ 22 Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу. 23 Али те вечери увео је своју ћерку Лију код Јакова и он је имао односе с њом. 24 Лаван је својој ћерки Лији дао своју слушкињу Зелфу да јој служи.+ 25 Ујутру је Јаков видео да је био с Лијом. Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+ 26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије. 27 Прослави до краја свадбену седмицу с њом, па ћу ти онда дати и другу ћерку за још седам година твоје службе.“+ 28 Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с њом, а онда му је Лаван дао и своју ћерку Рахелу за жену. 29 Лаван је својој ћерки Рахели дао своју слушкињу Валу+ да јој служи.+
30 Затим је Јаков имао односе и с Рахелом, коју је волео више него Лију, и служио је код Лавана још седам година.+ 31 Кад је Јехова видео да Лија није вољена*, учинио ју је плодном*,+ а Рахела је била нероткиња.+ 32 Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим*,+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“ 33 Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо да нисам вољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име Симеон*.+ 34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије*.+ 35 Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда*.+ После тога, неко време није рађала.