Матеј
14 У то време је краљ* Ирод чуо за Исуса+ 2 па је рекао својим слугама: „То је Јован Крститељ. Ускрснуо је из мртвих и зато има моћ да чини таква чуда*.“+ 3 Ирод* је пре тога ухапсио Јована, везао га и бацио у затвор због Иродијаде, жене свог брата Филипа.+ 4 Јован му је говорио: „Закон не дозвољава да ти она буде жена.“+ 5 Ирод је хтео да га убије, али се плашио народа, јер су људи сматрали да је Јован пророк.+ 6 Али на прослави Иродовог рођендана,+ Иродијадина ћерка је играла пред гостима и толико се допала Ироду+ 7 да се заклео да ће јој дати шта год затражи. 8 Она је тада, по наговору своје мајке, рекла: „Дај ми овде на послужавнику главу Јована Крститеља.“+ 9 Иако се ражалостио, краљ је због заклетве и због гостију заповедио да се учини како је тражила. 10 Тако је послао људе у затвор да Јовану одрубе главу. 11 Донели су његову главу на послужавнику и дали је девојци, а она ју је однела својој мајци. 12 После су дошли Јованови ученици, узели његово тело, сахранили га и отишли да то јаве Исусу. 13 Кад је Исус то чуо, чамцем је отишао оданде на пусто место да буде сам. Али мноштво људи из разних градова сазнало је за то, па су пешице кренули за њим.+
14 Кад је изашао из чамца, видео је мноштво народа, па се сажалио на њих+ и излечио је болесне међу њима.+ 15 Предвече су му пришли ученици и рекли: „Ово место је пусто, а већ је касно. Реци народу да се разиђе, па нека иду у околна села и купе себи нешто за јело.“+ 16 Али Исус им је рекао: „Не треба да иду, ви им дајте да једу.“ 17 Они су му одговорили: „Немамо овде ништа, осим пет хлебова и две рибе.“ 18 А он је рекао: „Донесите ми их овамо.“ 19 Затим је рекао народу да поседа по трави, па је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и помолио се*.+ Изломио је хлебове, разделио их ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. Затим су сакупили оно што је преостало – 12 пуних корпи.+ 21 А оних који су јели било је око 5 000 мушкараца, не рачунајући жене и децу.+ 22 Одмах после тога рекао је својим ученицима да уђу у чамац и да крену на другу обалу, а он је остао како би послао народ кући.+
23 Кад се народ разишао, попео се на гору да буде сам и да се моли.+ Пала је ноћ, а он је тамо још увек био сам. 24 Чамац је већ био далеко* од копна и једва је одолевао таласима, јер је пловио насупрот ветру. 25 Али за време четврте ноћне страже* дошао је до њих, ходајући по мору. 26 Кад су га ученици угледали како хода по мору, уплашили су се и рекли: „То је утвара!“ И од страха су почели да вичу. 27 Али Исус им је одмах рекао: „Не бојте се! То сам ја, не плашите се!“+ 28 Петар му је на то рекао: „Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Он му је рекао: „Дођи!“ Тада је Петар изашао из чамца и ходајући по води кренуо према Исусу. 30 Али кад је видео колико је ветар јак, уплашио се и почео је да тоне, па је повикао: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус је одмах пружио руку, ухватио га и рекао му: „Маловерни, зашто си посумњао?“+ 32 Кад су ушли у чамац, олујни ветар је утихнуо. 33 Тада су му се сви у чамцу поклонили и рекли: „Ти си заиста Божји Син.“ 34 Кад су прешли на другу обалу, стигли су у Генезарет.+
35 Људи из тог краја су га препознали, па су то разгласили по свој околини. И доводили су му све који су били болесни. 36 Молили су га да барем дотакну руб његове одеће.+ И сви који су дотакли руб његове одеће, оздравили су.