Прва Самуилова
28 У то време Филистеји су сакупили своју војску за рат против Израела.+ Ахис је рекао Давиду: „Ти и твоји људи ићи ћете са мном у рат.“+ 2 А Давид је рекао Ахису: „Добро знаш шта ће учинити твој слуга.“ Тада је Ахис одговорио Давиду: „Зато ћу те поставити да ми доживотно будеш чувар*.“+
3 У то време Самуило је већ био умро и цео Израел га је оплакао и сахранио у његовом граду Рами.+ Саул је истребио из земље оне који су призивали духове и прорицали будућност.+
4 Филистеји су се сакупили па су отишли у Сунам+ и улогорили се тамо. Саул је сакупио сву израелску војску и улогорио се на Гелвуји.+ 5 Када је Саул видео филистејски логор, уплашио се и срце му је јако задрхтало.+ 6 Иако је Саул питао Јехову за савет,+ Јехова му није одговарао – ни у сновима, ни преко Урима,+ ни преко пророка̂. 7 На крају је Саул рекао својим слугама: „Потражите ми жену која призива духове,+ да одем код ње и да је питам за савет.“ А слуге су му рекле: „У Ен-Дору има једна жена која призива духове.“+
8 Тада се Саул прерушио, обукао другу одећу и с двојицом својих људи ноћу отишао код те жене. Рекао јој је: „Молим те, откриј ми будућност призивајући духове,+ а ја ћу ти рећи кога да ми дозовеш.“ 9 Али жена му је рекла: „Ти сигурно знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље оне који призивају духове и проричу будућност.+ Зашто онда покушаваш да ме ухватиш у замку да ме погубе?“+ 10 Тада јој се Саул заклео Јеховом: „Заклињем се Јеховом, живим Богом, неће ти се ништа десити због овога!“ 11 Затим је жена упитала: „Кога да ти дозовем?“ А он је одговорио: „Дозови ми Самуила.“ 12 Када је жена угледала „Самуила“*,+ повикала је на сав глас и рекла Саулу: „Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!“ 13 Краљ јој је одговорио: „Не бој се, већ реци шта видиш.“ А жена је одговорила Саулу: „Видим једног духа* како излази из земље.“ 14 Саул ју је упитао: „Како изгледа?“ А она је одговорила: „То је старац који на себи има огртач.“+ Тада је Саул закључио да је то Самуило, па се поклонио лицем до земље.
15 Онда је „Самуило“ упитао Саула: „Зашто си ме узнемирио дозивајући ме?“ Саул је одговорио: „У великој сам невољи јер су Филистеји заратили са мном, а Бог ме је напустио и више ми не одговара ни преко пророка̂ ни у сновима.+ Зато сам дозвао тебе да ми кажеш шта да радим.“+
16 „Самуило“ му је рекао: „Зашто мене питаш за савет када те је Јехова напустио+ и постао ти противник? 17 Јехова ће учинити онако како је прорекао преко мене: Јехова ће истргнути краљевство из твоје руке и даће га једном од твојих ближњих, Давиду.+ 18 Зато што ниси послушао Јехову и ниси истребио Амаличане+ који су изазвали његов жестоки гнев, Јехова је данас тако поступио према теби. 19 Јехова ће тебе и Израел предати у руке Филистејима,+ па ћете ти+ и твоји синови+ сутра бити овде где сам и ја. Јехова ће и израелску војску предати у руке Филистејима.“+
20 Тада је Саул пао на земљу колико је био дуг, јер се веома уплашио „Самуилових“ речи. Понестало му је снаге, јер цео дан и целу ноћ није ништа јео. 21 Када је жена пришла Саулу, видела је да се веома потресао па му је рекла: „Твоја слушкиња те је послушала. Изложила сам свој живот опасности*+ и урадила сам све што си ми рекао. 22 Сада те молим да ти послушаш своју слушкињу. Допусти да пред тебе ставим мало хлеба, па једи да ти се врати снага и да можеш поћи својим путем.“ 23 А он је то одбио, рекавши: „Нећу да једем.“ Али његове слуге су га заједно са женом наговорале тако да их је на крају послушао, устао са земље и сео на кревет. 24 Жена је имала угојено теле. Брзо га је заклала*, па је узела брашно, умесила тесто и испекла бесквасни хлеб. 25 Све је то ставила пред Саула и његове слуге и они су јели. Затим су устали и још исте ноћи отишли.+