2. Коринћанима
5 Јер знамо да ће се наша земаљска кућа, овај шатор, распасти+ и да ћемо од Бога добити вечну грађевину на небу, кућу која није начињена рукама.+ 2 Јер у овој земаљској кући заиста уздишемо, и чезнемо да уђемо у ону која је припремљена за нас на небу,+ 3 тако да, кад дође време да уђемо* у њу, нећемо бити без боравишта*. 4 Наиме, ми који смо у овом шатору уздишемо, јер смо оптерећени, али не желимо да напустимо овај, него да уђемо у онај други,+ да живот прогута оно што је смртно.+ 5 А за то нас је припремио Бог,+ који нам је дао дух као гаранцију* за оно што ће доћи.+
6 Зато смо увек пуни храбрости и знамо: док живимо* у телу, далеко смо од Господа.+ 7 Наиме, живимо по вери, а не по ономе што видимо. 8 Али пуни смо храбрости и више бисмо волели да смо далеко од тела и да живимо код Господа.+ 9 Зато се и трудимо да му будемо по вољи где год да живимо – код њега или далеко од њега. 10 Јер сви ми морамо доћи пред Христов суд*, да свако добије плату за оно што је радио у телу, било добро било зло.+
11 Дакле, пошто знамо да треба да се бојимо Господа, трудимо се да уверљиво поучавамо друге. Бог зна какви смо*, а надам се да и ви видите какви смо*. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се хвалите нама, како бисте имали шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу,+ а не оним што је у срцу. 13 Јер ако смо сишли с ума,+ то је било ради Бога, а ако смо здраве памети, то је ради вас. 14 Христова љубав нас покреће, јер смо закључили да је, пошто су сви већ умрли*, један човек умро за све.+ 15 Он је умро за све, да они који живе не живе више за себе,+ него за њега који је умро за њих и био ускрснут.
16 Зато ми од сада никога не просуђујемо по људским мерилима*.+ Ако смо на Христа и гледали на тај начин, више то не радимо.+ 17 Дакле, ако је неко у јединству с Христом, он је ново створење.+ Оно што је старо прошло је, и ево, настало је ново. 18 А све је од Бога, који нас је помирио са собом преко Христа+ и поверио нам службу помирења.+ 19 Наиме, Бог је преко Христа помирио свет са собом,+ не рачунајући људима њихове преступе,+ а нама је поверио поруку о том помирењу.+
20 Ми смо дакле посланици+ који заступају Христа,+ и то је као да Бог преко нас моли људе. Као Христови заступници, ми их молимо: „Помирите се с Богом.“ 21 Онога који никада није згрешио,+ за нас је учинио жртвом за грехе*, да ми посредством њега будемо праведни пред Богом.+