Захарија

5 Поново сам подигао поглед и видео свитак који лети. 2 А анђео ме је упитао: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим свитак који лети, 20 лаката* дуг и 10 лаката широк.“

3 Тада ми је рекао: „То је проклетство које долази на сву земљу, јер остају некажњени сви који краду,+ против којих је изречено проклетство на једној страни свитка, а остају некажњени и сви који се лажно заклињу,+ против којих је изречено проклетство на другој страни свитка. 4 ’Ја сам послао проклетство‘, говори Јехова над војскама, ’да уђе у кућу лопова и у кућу онога који се лажно заклиње мојим именом. И остаће у његовој кући и уништиће је заједно с њеном дрвном грађом и њеним камењем.‘ “

5 Тада ми је анђео који је разговарао са мном пришао и рекао: „Молим те, подигни очи и погледај шта се то појављује.“

6 А ја сам упитао: „Шта је то?“

Он је рекао: „То што се појављује јесте мерна посуда*.“ Затим је додао: „Такви су зли по свој земљи.“ 7 И видео сам како се подигао округли оловни поклопац, а у посуди је седела нека жена. 8 А он је рекао: „Ово је Зло.“ Затим ју је гурнуо назад у мерну посуду, а на отвор је ставио тежак оловни поклопац.

9 Затим сам подигао поглед и угледао две жене како долећу на ветру. Крила су им била попут родиних крила. И подигле су посуду између земље и неба. 10 А ја сам упитао анђела који је разговарао са мном: „Куда носе мерну посуду?“

11 Он ми је одговорио: „У земљу Сенар*,+ да жени саграде кућу. Кад буде завршена, оставиће жену тамо, где јој је и место.“