Јеремија
4 „Ако се вратиш, Израеле“, каже Јехова,
„ако ми се вратиш
и ако уклониш своје одвратне идоле испред мене,
тада нећеш морати да живиш у туђој земљи.+
2 Ако се закунеш
у истини, правди и праведности: ’Заклињем се Јеховом, живим Богом!‘,
онда ће преко њега* народи бити благословљени
и њиме ће се хвалити.“+
3 Јер овако Јехова каже Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите себи плодну земљу
и немојте више сејати међу трње.+
4 Обрежите се да бисте угодили Јехови,
обрежите своје срце,+
Јудејци и становници Јерусалима,
да због ваших злих дела
мој гнев не би плануо као ватра
и горео тако да га нико не може угасити.“+
5 Објавите то у Јуди, разгласите у Јерусалиму.
Вичите и трубите у рог по свој земљи.+
Вичите из свег гласа: „Сакупите се!
Бежимо у утврђене градове!+
6 Подигните према Сиону знак за окупљање*!
Нађите заклон и немојте застајати!“
Јер ја доносим невољу са севера,+ велику пропаст.
Пошао је са свог места да твоју земљу претвори у страшан призор.
Твоји градови ће бити разорени и остаће без становника.+
9 „Тог дана“, каже Јехова, „краљу ће клонути срце*,+
а клонуће срце и кнезовима.
Свештеници ће се престравити, пророци ће се зачудити.“+
10 А ја сам рекао: „Јао, Свевишњи Господе Јехова! Заиста си преварио овај народ+ и Јерусалим, рекавши: ’Имаћете мир‘,+ а мач нам је под грлом.“
11 У то време рећи ће се овом народу и Јерусалиму:
„Врућ ветар са огољених брда у пустињи
задуваће према кћери мог народа*,
али не да веје нити да чисти жито.
12 Силни ветар дува одатле по мојој заповести.
Сада ћу им изрећи пресуду.
Његови коњи су бржи од орлова.+
Рећи ћете: ’Тешко нама, пропали смо!‘
14 Очисти своје срце од зла, Јерусалиме, да би се спасао.+
Докле ћеш гајити зле мисли?
16 Говорите о томе народима!
Објавите шта се спрема Јерусалиму!“
„Стражари* долазе из далеке земље,
и огласиће бојни поклич против Јудиних градова.
17 Као чувари на пољима окружују Јерусалим са свих страна,+
јер се против мене побунио“,+ каже Јехова.
18 „Стићи ће те твоје понашање и твоја дела.+
Снаћи ће те тешка невоља,
јер је твоја бунтовност допрла до твог срца!“
19 Муко моја, муко моја!
Тежак бол раздире моје срце.
Срце ми снажно лупа.
20 Вести о разарању стижу једна за другом,
јер је цела земља опустошена.
Изненада су моји шатори опустошени
и у трену су уништена моја шаторска крила.+
То су неразумни синови, немају разборитости.
Паметни* су само кад се чини зло,
али не знају да чине добро.“
23 Погледао сам земљу и видео да је празна и пуста.+
Погледао сам у небо, али његове светлости више није било.+
Јехова је то учинио
јер се силно разгневио.
Улазе у шумарке
и пењу се на стене.+
Сви градови су напуштени,
нико не живи у њима.“
30 Шта ћеш учинити сад кад си опустошена*?
Али узалуд си се улепшавала,+
одбацили су те они који су за тобом жудели.
Сада желе да ти одузму живот.+
31 Чујем глас који је као глас жене у боловима,
јаук као код жене која се први пут порађа,
глас кћери сионске којој понестаје дах.
Она шири своје руке и говори:+
„Тешко мени! Изнемогла сам због убица!“