Лука
8 Недуго после тога Исус је почео да обилази градове и села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем Краљевству.+ С њим су била дванаесторица 2 и неке жене које је ослободио од злих духова и које је излечио: Марија звана Магдалена, из које је изашло седам демона, 3 Јована,+ жена Иродовог надзорника Хузе, Сусана и многе друге жене. Оне су користиле своју имовину да би им помагале.+
4 Код њега су дошли људи из многих градова и окупило се мноштво народа. Тада је испричао једно поређење:+ 5 „Сејач је изашао да сеје семе. Док је сејао, нешто семена је пало поред пута па је било згажено и птице су га позобале.+ 6 Нешто је пало на каменито тло, али кад је изникло, изданци су се осушили јер нису имали влаге.+ 7 Нешто је пало међу трње, а трње је нарасло заједно са изданцима и угушило их.+ 8 А нешто је пало на добру земљу и кад је изникло, донело је стоструки плод.“+ На крају је јаким гласом рекао: „Ко има уши да слуша, нека слуша!“+
9 Његови ученици су га питали шта значи то поређење.+ 10 Он им је одговорио: „Вама је дато да разумете свете тајне Божјег Краљевства, а осталима се говори у поређењима,+ тако да гледају, а не виде, и слушају, а не разумеју.+ 11 А ово је значење поређења: семе је Божја реч.+ 12 Кад неки људи чују реч, то је као кад семе падне поред пута. Они чују реч, али затим долази Ђаво и узима реч из њиховог срца да не би веровали и били спасени.+ 13 Код других, то је као кад семе падне на каменито тло. Кад чују реч, радосно је прихвате, али она не ухвати корен у њиховом срцу. Неко време верују, али кад наиђе кушња, они отпадну од вере.+ 14 Код неких је то као кад семе падне међу трње. Они чују реч, али им је живот пун брига и заокупљени су богатством+ и задовољствима,+ који угуше реч. Зато ти људи не донесу зрео плод.+ 15 А код неких је то као кад семе падне на добру земљу. То су они који имају чисто и добро срце.+ Кад чују реч, они је пригрле и истрајно доносе плод.+
16 „Нико не пали светиљку да је покрије посудом нити да је стави под кревет, него је ставља на свећњак, да би они који улазе видели светлост.+ 17 Јер нема ничег тајног што се неће открити и ничег скривеног што се неће сазнати и изаћи на видело.+ 18 Зато пазите како слушате, јер ономе ко има даће се још,+ а ономе ко нема узеће се и оно што мисли да има.“+
19 Његова мајка и браћа+ су дошли да га виде, али због народа нису могли да му приђу.+ 20 Тада су му јавили: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.“ 21 А он им је рекао: „Моја мајка и моја браћа су ови који слушају Божју реч и поступају по њој.“+
22 Једног дана је ушао са својим ученицима у чамац и рекао им: „Пређимо на другу страну језера.“ И тако су отпловили.+ 23 Док су пловили, он је заспао. Тада се на језеро спустио јак олујни ветар и чамац је почео да се пуни водом, тако да су били у опасности.+ 24 Ученици су дошли до њега и пробудили га, говорећи: „Учитељу, Учитељу, изгинућемо!“ Он је устао и запретио ветру и побеснелој води. Тада се све умирило и настала је тишина.+ 25 Затим им је рекао: „Где вам је вера?“ А они су се уплашили и зачуђено су питали један другог: „Ко је овај човек? Он заповеда чак и ветру и води и они га слушају.“+
26 Допловили су до герасинског краја,+ који се налази насупрот Галилеји. 27 Кад је Исус изашао на копно, у сусрет му је дошао неки човек из града који је био опседнут демонима. Већ дуже време није носио одећу и није живео у кући него на гробљу.+ 28 Кад је угледао Исуса, повикао је, пао на колена пред њим и из свег гласа рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Свевишњег Бога? Молим те, немој ме мучити!“+ 29 (Јер Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека. Демон га је много пута обузимао*+ и премда су човека везивали ланцима и чували га у оковима, он би покидао окове и демон би га терао у пусти крај.) 30 Исус га је упитао: „Како ти је име?“ А он је одговорио: „Легија“*, јер је у њега ушло много демона. 31 Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.+ 32 А тамо на гори пасло је велико крдо свиња.+ И преклињали су га да им допусти да уђу у њих. Он им је то допустио.+ 33 Тада су демони изашли из тог човека и ушли у свиње, и крдо је јурнуло преко литице у језеро и утопило се. 34 Кад су свињари видели шта се догодило, побегли су и разгласили то по граду и околини.
35 Тада су људи пошли да виде шта се догодило. Дошли су код Исуса и видели како човек из ког су изашли демони седи код Исусових ногу, обучен и здравог ума, па су се уплашили. 36 А очевици су им испричали како је опседнути човек оздравио. 37 Зато је мноштво људи из герасинског краја замолило Исуса да оде одатле, јер их је обузео велики страх. Тада је ушао у чамац да би отпловио. 38 А човек из ког су изашли демони молио га је да му допусти да пође с њим, али он му то није допустио, већ му је рекао:+ 39 „Врати се кући и испричај свима шта је Бог учинио за тебе.“ Тако је он отишао, причајући по целом граду шта је Исус учинио за њега.
40 Кад се Исус вратио у Галилеју, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали.+ 41 Тада је дошао човек који се звао Јаир и који је био старешина синагоге. Пао је пред Исусове ноге и усрдно га молио да дође у његову кућу,+ 42 јер му је ћерка јединица, која је имала око 12 година, била на самрти.
Док је Исус ишао тамо, мноштво људи се гурало око њега. 43 Ту је била и једна жена која је 12 година патила од крварења+ и нико није могао да је излечи.+ 44 Она му је пришла с леђа и дотакла руб његове одеће,+ и њено крварење је одмах престало. 45 А Исус је упитао: „Ко ме је дотакао?“ Пошто су сви то порицали, Петар је рекао: „Учитељу, народ се гура око тебе и притиска те.“+ 46 Али Исус је рекао: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила+ изашла из мене.“ 47 Видевши да није могла проћи непримећена, жена је дрхтећи дошла, пала на колена пред њим, па је пред целим народом испричала зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 А он јој је рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром.“+
49 Док је још говорио, дошао је неко из куће старешине синагоге и рекао: „Ћерка ти је умрла, немој више да мучиш Учитеља.“+ 50 Кад је Исус то чуо, рекао је Јаиру: „Не бој се, само веруј и биће спасена!“+ 51 Кад је стигао у кућу, никоме није дозволио да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову и родитељима девојчице. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Тада је Исус рекао: „Не плачите,+ јер није умрла, него спава.“+ 53 А они су му се подсмевали јер су знали да је умрла. 54 Он ју је узео за руку и јаким гласом рекао: „Дете, устани!“+ 55 И девојчица се вратила у живот*+ и одмах је устала,+ а он је заповедио да јој дају да једе. 56 Њени родитељи су били ван себе од среће, али он им је рекао да никоме не причају шта се догодило.+