Судије
5 Тог дана су Девора+ и Варак,+ Авинејемов син, запевали ову песму:+
3 Чујте, краљеви! Слушајте, владари!
Ја ћу Јехови певати,
певаћу хвале* Јехови,+ Израеловом Богу.+
4 Јехова, кад си кренуо са Сира,+
кад си пошао из Едома,
земља се тресла и небо је кишу излило,
из облака је киша лила.
6 У данима Самегара,+ Анатовог сина,
у данима Јаиље,+ путеви су били пусти,
а путници су ишли заобилазним путевима.
7 Пуста су била израелска села,
пуста су била док нисам устала ја, Девора,+
док нисам устала као мајка у Израелу.+
Ни штит ни копље нису се видели
међу четрдесет хиљада у Израелу.
Хвалите Јехову!
11 Чули су се гласови оних који црпе воду на појилиштима.
Тамо су набрајали Јеховина праведна дела,
праведна дела оних који живе у израелским селима.
Тада се Јеховин народ спустио до градских врата.
12 Пробуди се, Девора, пробуди се!+
Пробуди се, пробуди се и песму запевај!+
Устани, Вараче!+ Одведи своје заробљенике, Авинејемов сине!
13 Преостали су тада сишли к великашима.
Јеховин народ к мени је сишао да се против јунака бори.
14 Они који су пореклом од Јефрема дошли су у долину*,
пошли су за тобом, Венијамине, међу твојим су народом.
у долину је био пешице послат.+
Дуго је оклевало у срцу Рувимово племе.
Дуго је оклевало у срцу Рувимово племе.
Асир је беспослено на обали седео,
у пристаништима својим је остао.+
али сребра нису запленили.+
20 С неба су се звезде бориле,
са својих стаза бориле су се против Сисаре.
Душо* моја, силнике си газила.
23 ’Прокуните Мироз‘, рекао је Јеховин анђео.
’Прокуните његове становнике,
јер нису Јехови у помоћ притекли,
с јунацима нису помогли Јехови.‘
24 Благословљена била Јаиља,+ жена Евера+ Кенејца,
више од свих жена,
благословљена више од свих жена које живе у шаторима.
25 Тражио је воду, дала му је млеко.
У велику скупоцену чинију сипала му је кисело млеко*.+
26 Својом руком је за шаторским клином посегнула
и својом десницом за маљем.
Ударила је Сисару и главу му је смрскала,
слепоочнице му је здробила и пробола.+
27 Пред ногама њеним срушио се, пао је и непомичан остао.
Пред ногама њеним срушио се, пао је.
Како се срушио, тако је мртав остао.
28 На прозору је била Сисарина мајка,
кроз прозорску решетку је гледала и говорила:
’Зашто његових кола нема тако дуго?
Зашто касни топот његове запреге?‘+
29 Њене најмудрије племкиње одговориле су јој,
а и сама је себи говорила:
30 ’Сигурно су плен нашли па га деле,
по девојку, две девојке* на сваког ратника,
разнобојне тканине запленили су за Сисару, разнобојне тканине,
везену хаљину, обојену тканину, две везене хаљине,
да буду украс око врата онима што су плен узели.‘
31 Нека тако пропадну сви твоји непријатељи,+ Јехова,
а они који те воле нека буду као сунце кад засја у пуном сјају.“
Тако је земља била у миру 40 година.+