Марко
8 Тих дана се опет окупило мноштво народа. Пошто им је нестало хране, позвао је ученике и рекао им: 2 „Жао ми је народа,+ јер су већ три дана са мном, а више немају шта да једу.+ 3 Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли издалека.“ 4 Ученици су му одговорили: „Како би неко на овом пустом месту могао да нахрани хлебом сав тај народ?“ 5 Он их је питао: „Колико хлебова имате?“ Одговорили су: „Седам.“+ 6 Тада је рекао народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова, захвалио Богу, изломио их и дао ученицима да их поделе. И они су их поделили народу.+ 7 Имали су и неколико рибица. Он је захвалио Богу*, а затим рекао да и њих поделе. 8 Сви су јели и наситили се, а затим су сакупили оно што је преостало. Напунили су седам великих корпи.+ 9 Тамо је било око 4 000 мушкараца. На крају је рекао народу да иде кући.
10 Одмах је ушао у чамац са ученицима и отишао у околину Далмануте.+ 11 Тамо су дошли фарисеји и почели да се препиру с њим. Тражили су од њега знак с неба да би га искушали.+ 12 Он је дубоко уздахнуо* и рекао: „Зашто ови људи траже знак?+ Верујте ми, они неће добити никакав знак.“+ 13 Тада је отишао од њих, ушао у чамац и прешао на другу обалу.
14 Али његови ученици су заборавили да понесу хлеб, тако да су у чамцу имали само један хлеб.+ 15 Он их је упозорио: „Будите опрезни, чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.“+ 16 А они су почели да се расправљају због тога што нису понели хлеб. 17 Исус је то запазио, па им је рекао: „Зашто се расправљате због тога што нисте понели хлеб? Зар још не разумете и не схватате? Зар ваше срце не може то разумети? 18 ’Зар ви који имате очи, не видите, и ви који имате уши, не чујете?‘ Зар се не сећате, 19 кад сам изломио пет хлебова+ за 5 000 мушкараца, колико сте корпи преосталог хлеба сакупили?“ Одговорили су му: „Дванаест.“+ 20 „А кад сам изломио седам хлебова за 4 000 мушкараца, колико сте великих корпи преосталог хлеба сакупили?“ Одговорили су му: „Седам.“+ 21 На то им је рекао: „Зар још не схватате?“
22 Дошли су у Витсаиду. Тамо су му довели једног слепог човека и замолили су га да га дотакне.+ 23 Он је узео слепог човека за руку и извео га из села. Онда му је пљунуо на очи,+ положио руке на њега и упитао га: „Видиш ли нешто?“ 24 Човек је погледао и рекао: „Мислим да видим људе, јер видим нешто као дрвеће које хода.“ 25 Затим му је опет ставио руке на очи и човек је прогледао. Вид му се вратио и све је јасно видео. 26 Тада га је послао кући и рекао му: „Немој улазити у село.“
27 Исус и његови ученици кренули су у села око Цезареје Филипове. Док су били на путу, упитао је ученике: „Шта кажу људи, ко сам ја?“+ 28 Они су му одговорили: „Неки кажу да си Јован Крститељ,+ други да си Илија,+ а трећи да си један од пророка.“ 29 Он их је упитао: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар му је одговорио: „Ти си Христ.“+ 30 Тада им је заповедио да никоме не говоре ко је он.+ 31 И почео је да им објашњава да Син човечји мора много да претрпи, да ће га старешине, свештенички поглавари и познаваоци Закона одбацити, да ће бити убијен+ и да ће после три дана ускрснути.+ 32 То им је отворено говорио. А Петар га је одвео на страну и почео да га прекорава.+ 33 Али он се окренуо, погледао своје ученике и прекорио Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје мисли нису Божје, него људске.“+
34 Позвао је народ и ученике и рекао им: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме свој мученички стуб* и нека иде за мном.+ 35 Јер ко хоће да спасе свој живот*, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и ради добре вести, спашће га.+ 36 Шта вреди човеку да добије цео свет, а изгуби живот?+ 37 Шта човек може дати у замену за свој живот?+ 38 Јер ко се постиди мене и мојих речи пред овим неверним* и грешним нараштајем, и Син човечји ће се постидети њега+ кад дође у слави свог Оца са светим анђелима.“+