30 „Сада ми се смеју+
људи који су млађи од мене,
чијим очевима не бих дао
ни да са псима чувају моје стадо.
2 Од какве ми је користи снага њихових руку?
Нема снаге у њима.
3 Они су изнемогли од оскудице и глади,
глођу оно што нађу у сасушеној земљи,
која је разорена и опустошена.
4 Беру слано лишће с грмља,
хране се кореном жутиловке.
5 Људи их протерују из своје средине,+
вичу за њима као за лоповима.
6 Живе на литицама у клисурама,
у јамама и међу стенама.
7 Вичу из грмова,
шћућурили су се међу копривама.
8 Они су синови безумних и безимених људи,
протерани су из земље.
9 А сада ме они у својим песмама исмевају,+
ругају ми се.+
10 Одвратан сам им и држе се подаље од мене,+
не устежу се да ме пљуну у лице.+
11 Бог ме је разоружао и понизио,
па су се они необуздано окомили на мене.
12 Здесна насрћу на мене као руља,
терају ме у бег,
а онда ми постављају погубне препреке на путу.
13 Раскопавају моје стазе
и отежавају ми невољу,+
а нема никога да их заустави.
14 Навиру као кроз широк процеп у зиду,
обрушавају се на мене у мојој невољи.
15 Страх ме обузима,
моје достојанство нестаје као да га ветар односи,
моја нада у спасење ишчезава попут облака.
16 И сада мој живот истиче из мене,+
дани невоље+ стижу ме.
17 Ноћу бол пробада моје кости,+
не престају болови који ме изједају.+
18 Од силине моје невоље изобличила ми се одећа,
гуши ме попут уског оковратника.
19 Бог ме је бацио у блато,
постао сам као прах и пепео.
20 Вапим теби за помоћ, али ти ми не одговараш,+
стојим пред тобом, а ти ме само гледаш.
21 Окренуо си се против мене и постао окрутан према мени,+
нападаш ме свом својом снагом.
22 Подижеш ме и односиш с ветром,
а затим ме ковитлаш у олуји.
23 Знам да ћеш ме одвести у смрт,
у кућу у коју одлазе сви живи.
24 Али нико не жели да докрајчи сломљеног човека,+
који вапи за помоћ у време своје невоље.
25 Зар нисам ја плакао над онима које су снашла тешка времена?
Зар нисам сажаљевао сиромахе?+
26 Надао сам се добру, али снашло ме је зло.
Чекао сам светлост, али дошао је мрак.
27 У мени све кључа и не престаје,
дани невоље дошли су на мене.
28 Ходам смркнут,+ не видим светлост сунца.
Устајем на скупу и тражим помоћ.
29 Постао сам брат шакалима,
друг нојевима.+
30 Кожа ми је поцрнела и отпада с мене,+
кости ми горе од врућине.
31 Моја харфа сада свира само тужне песме,
моја фрула само плачне звуке.