Јов

 2 „Кад би се барем моја мука+ могла измерити,

кад би се с мојом невољом могла ставити на вагу!

 4 Јер су ме стреле Свемоћног проболе,

њихов отров продире у моје тело.+

Бог је послао страхоте на мене.

 5 Њаче ли дивљи магарац+ када има траве,

муче ли бик када има хране?

 6 Зар се бљутава храна једе без соли?

Има ли укуса у соку од слеза?

 8 О, кад би моја молба била услишена

и кад би ми Бог дао оно што желим!

 9 Кад би Бог хтео да ме сатре,

кад би замахнуо својом руком и уништио ме!+

10 Чак би ми и то донело утеху,

скочио бих од радости иако сам у тешким мукама,

јер нисам занемарио речи Светог Бога.+

13 Могу ли сам себи некако да помогнем,

кад је нестало све на шта бих се могао ослонити?

14 Ко ускраћује верну љубав свом ближњем,+

изгубиће страхопоштовање према Свемоћном*.+

15 Моји пријатељи* су непоуздани+ као зимски потоци,

као потоци који зими теку, а лети пресуше.

16 Мутни су од леда,

у њима се крије снег који се топи.

17 Кад дође лето, пресуше и нестану,

кад настане жега, ишчезну.

18 Њихов ток вијуга,

одлазе у пустињу и нестају.

19 Каравани из Теме+ траже их,

путници из Саве*+ им се надају.

20 Али када дођу до њих, разочарају се,

остају постиђени што су се узалуд уздали у њих.

21 Такви сте и ви мени сада.+

Видели сте моју страшну невољу, па сте се уплашили.+

23 Јесам ли вас молио да ме избавите из руке непријатеља

или да ме спасете* од насилника?

24 Поучавајте ме, а ја ћу ћутати.+

Помозите ми да схватим у чему сам погрешио.

26 Зар ћете ме прекорити због мојих речи,

речи очајника,+ које ионако одлазе у ветар?

27 Ви сте у стању да бацате жреб за сироче,+

да продате* свог пријатеља!+

28 Зато ме сада погледајте,

јер вас нећу лагати у лице.

29 Размислите још једном, молим вас – немојте ме погрешно просудити.

Размислите још једном, јер сам још увек праведан.