Јован
10 „Истину вам кажем, ко не улази у тор код оваца на врата, него на неки други начин, он је лопов и пљачкаш.+ 2 А онај ко улази на врата прави је пастир.+ 3 Њему вратар отвара+ и овце слушају његов глас.+ Он своје овце зове по имену и изводи их из тора. 4 Кад изведе све своје овце, он иде пред њима, а оне га прате, јер познају његов глас. 5 Оне неће поћи за оним кога не познају, него ће побећи од њега, јер не познају глас странаца.“ 6 Исус је испричао то поређење, али Јудејци нису разумели о чему је говорио.
7 Зато је Исус опет рекао: „Истину вам кажем, ја сам врата на која овце улазе.+ 8 Сви који су дошли и лажно користили моје име лопови су и пљачкаши, и овце их нису слушале. 9 Ја сам врата. Ко дође код мене да би ушао у тор, биће спасен. Улазиће и излазиће и наћи ће пашу.+ 10 Лопов долази само да украде, закоље и уништи.+ Ја сам дошао да овце добију живот и да живе унедоглед. 11 Ја сам добри пастир.+ Добри пастир полаже свој живот за овце.+ 12 А најамник није пастир и овце нису његове. Кад угледа вука, оставља их саме и бежи, а вук их напада и растерује. 13 Пошто је најамник, њему није стало до оваца. 14 Ја сам добри пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене,+ 15 као што Отац познаје мене и као што ја познајем Оца.+ И свој живот* полажем за овце.+
16 „Имам и друге овце, које нису из овог тора.+ Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром.+ 17 Отац ме воли+ зато што полажем свој живот+ да бих га опет примио. 18 Нико ми га не одузима, него га ја добровољно дајем. Имам право* да га положим и имам право* да га опет примим.+ То ми је заповедио мој Отац.“
19 Због тих речи је поново дошло до поделе међу Јудејцима.+ 20 Многи од њих су говорили: „Опседнут је демоном и полудео је. Зашто га слушате?“ 21 Други су говорили: „То нису речи опседнутог човека. Зар демон може учинити да слеп човек прогледа?“
22 У то време је у Јерусалиму био Празник посвећења. Била је зима. 23 Исус је пролазио Соломоновим тремом у храму.+ 24 Тада су га Јудејци окружили и рекли му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христ, реци нам отворено.“ 25 Исус им је одговорио: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. За мене сведоче дела која чиним у име свог Оца.+ 26 Али ви не верујете, јер не припадате мојим овцама.+ 27 Моје овце слушају мој глас, ја их познајем и оне иду за мном.+ 28 Ја ћу им дати вечни живот+ и оне никада неће пропасти и нико их неће отети из моје руке.+ 29 Они које ми је дао мој Отац вреднији су од свега другог. И нико их не може отети из Очеве руке.+ 30 Ја и Отац смо једно*.“+
31 Тада су Јудејци поново хтели да га каменују, па су узели камење. 32 А Исус им је рекао: „Пред вама сам учинио многа добра дела у име свог Оца. За које од тих дела хоћете да ме каменујете?“ 33 Јудејци су му одговорили: „Нећемо да те каменујемо због добрих дела, него због тога што хулиш на Бога,+ јер иако си човек, ти тврдиш да си бог.“ 34 Исус им је рекао: „Зар није записано у вашем Закону: ’Ја сам рекао: „Ви сте богови*“ ‘?+ 35 Ако је ’боговима‘+ назвао оне против којих је Бог говорио – а ове речи из Писма се не могу поништити – 36 како онда ви ономе кога је Отац посветио и послао на свет кажете: ’Хулиш на Бога‘, зато што сам рекао: ’Ја сам Божји Син‘?+ 37 Ако не чиним оно што мој Отац жели, немојте ми веровати. 38 Али ако то чиним, чак и ако не верујете мени, верујте тим делима,+ да разумете и верујете да је Отац у јединству са мном и ја у јединству са Оцем.“+ 39 Тада су опет покушали да га ухвате, али он им је умакао.
40 После тога је поново прешао на другу обалу Јордана и отишао на место где је Јован у почетку крштавао+ и тамо је остао. 41 Многи су дошли код њега и говорили су једни другима: „Јован није учинио ниједно чудо, али све што је рекао о овом човеку било је истина.“+ 42 И многи су тамо поверовали у Исуса.