Јов
23 Тада је Јов рекао:
3 Кад бих само знао где да нађем Бога!+
Отишао бих право до места где пребива.+
4 Пред њега бих изнео свој случај,
бранио бих се многим речима.
5 Сазнао бих његов одговор,
обратио бих пажњу на оно што би ми рекао.
6 Да ли би се он у својој великој моћи препирао са мном?
Не, него би ме саслушао.+
7 Тамо би честит човек решио ствари с њим
и мој Судија би ме заувек ослободио оптужби.
8 Али ако пођем на исток, њега нема.
Ако пођем на запад, не налазим га.
9 Кад нешто чини на северу, не могу га видети.
Затим се он окрене према југу, а ја га и даље не видим.
10 Али он зна пут којим идем.+
Кад ме искуша, изаћи ћу као чисто злато.+
12 Не одступам од заповести његових усана.
Чувам његове речи у срцу+ и више него што се од мене очекује*.
13 Кад он нешто одлучи, ко му се може супротставити?+
Кад он нешто пожели да уради, то и уради.+
15 Зато због њега осећам немир.
Кад размишљам о њему, све више га се бојим.
16 Бог ме је учинио плашљивим,
Свемоћни ме је испунио страхом.
17 Али још ме није ућуткала тама,
нити мрак који ми је прекрио лице.