Друга Самуилова

3 Рат између Сауловог и Давидовог дома трајао је још дуго. Давид је постајао све јачи,+ а Саулов дом све слабији.+

2 Давиду су се у Хеврону родили синови.+ Првенац му је био Амнон,+ од Ахиноаме+ из Језраела. 3 Други је био Хилеав, од Авигеје,+ удовице Навала из Кармила, трећи Авесалом,+ син Махе, ћерке Талмаја,+ краља Гесура. 4 Четврти је био Адонија,+ Агитин син, пети Сефатија, Авиталин син, 5 а шести Итрам, од Давидове жене Егле. Они су се родили Давиду у Хеврону.

6 Док је трајао рат између Сауловог и Давидовог дома, Авенир+ је постајао све утицајнији у Сауловом дому. 7 Саул је имао иночу која се звала Ресфа,+ а била је Ајина ћерка. Једног дана Исвостеј+ је упитао Авенира: „Зашто си спавао са иночом мог оца?“+ 8 Авенир се жестоко разгневио због Исвостејевих речи, па му је рекао: „Јесам ли ја пас* из Јуде? Све до данас сам одан* дому твог оца Саула, његовој браћи и његовим пријатељима и нисам те предао у Давидове руке, а ти ме сада прекораваш зато што сам спавао с неком женом! 9 Нека ме Бог најоштрије казни ако се не побринем да Давид добије оно за шта му се Јехова заклео,+ 10 а заклео се да ће одузети краљевство Сауловом дому и утврдити Давидов престо над Израелом и над Јудом, од Дана до Вирсавеје!“+ 11 Исвостеј се више није усудио ни реч да каже Авениру јер га се плашио.+

12 Авенир је одмах послао гласнике Давиду и поручио му: „Чија је земља?“ Затим је додао: „Склопи савез са мном и ја ћу учинити све што је у мојој моћи* да цео Израел пређе на твоју страну.“+ 13 А он му је одговорио: „Добро, склопићу савез с тобом. Само једно тражим од тебе: немој долазити пред мене ако са собом не доведеш Михалу,+ Саулову ћерку.“ 14 Давид је тада послао гласнике Сауловом сину Исвостеју+ и поручио му: „Врати ми моју жену Михалу коју сам добио за 100 филистејских обрезака.“+ 15 Исвостеј је послао слуге по њу да је узму од њеног мужа Фалтила,+ Лаисовог сина. 16 Њен муж је пошао за њом и плачући је пратио све до Ваурима.+ Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући!“ И он се вратио.

17 Авенир је у међувремену послао гласнике израелским старешинама и поручио им: „Ви сте и раније желели да поставите Давида за свог краља. 18 Учините то сада, јер је Јехова рекао Давиду: ’Преко свог слуге Давида+ избавићу свој народ Израел из руку Филистеја и из руку свих његових непријатеља.‘ “ 19 Затим је Авенир разговарао с људима из Венијаминовог племена.+ После тога је отишао у Хеврон да насамо саопшти Давиду шта су одлучили Израел и цео Венијаминов дом.

20 Када је Авенир с двадесеторицом људи дошао код Давида у Хеврон, Давид је приредио гозбу за њих. 21 Тада је Авенир рекао Давиду: „Допусти ми да одем и да сакупим све Израелце око свог господара, краља, тако да они склопе савез с тобом. Ти ћеш владати над свим што желиш.“ Тако је Давид допустио Авениру да иде и он је отишао у миру.

22 Управо тада су се Давидови људи и Јоав враћали из војног похода и са собом су носили велики плен. Авенир више није био код Давида у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру. 23 Када је стигао Јоав+ и сва војска с њим, јавили су му: „Ниров+ син Авенир+ био је код краља и он га је пустио да оде у миру.“ 24 Тада је Јоав дошао пред краља и рекао му: „Шта си то учинио? Авенир је био код тебе. Зашто си га пустио да оде у миру? 25 Ти знаш какав је Авенир, Ниров син! Дошао је да те превари, да сазна сваки твој корак и све што радиш.“

26 Тада је Јоав отишао од Давида и послао за Авениром гласнике који су га вратили од бунара Сире. Давид није знао ништа о томе. 27 Када се Авенир вратио у Хеврон,+ Јоав га је одвео на страну, у пролаз на градским вратима, као да жели да с њим насамо разговара. Али тада му је зарио мач у стомак, да би му се осветио за смрт* свог брата Асаила.+ Тако је Авенир умро.+ 28 Када је Давид касније сазнао за то, рекао је: „Ја и моје краљевство довека смо недужни пред Јеховом. Ми нисмо криви за крв+ Авенира, Нировог сина. 29 Нека кривица падне на Јоава*+ и на цео дом његовог оца! Нека Јоавов дом никада не буде без мушкараца који имају излив*,+ без губаваца,+ без мушкараца који раде с вретеном*, без оних који падају од мача и без оних који немају хране!“+ 30 Тако су Јоав и његов брат Ависај+ убили Авенира+ јер је он убио њиховог брата Асаила у бици+ код Гаваона.

31 Тада је Давид рекао Јоаву и свим људима који су били с њим: „Раздерите своју одећу, огрните кострет и наричите за Авениром.“ И сам краљ Давид је ишао за носилима у погребној поворци. 32 Авенира су сахранили у Хеврону. Краљ је на сав глас плакао на Авенировом гробу, а с њим и цео народ. 33 Краљ је нарицао за Авениром:

„Зар је Авенир морао да умре као безумник што умире?

Пао си као што се пада од руке злочинаца.“+

Тада је цео народ поново заплакао за њим.

35 Касније тог дана народ је долазио да нуди Давиду нешто да једе, да се утеши, али Давид се заклео: „Нека ме Бог најоштрије казни ако пре заласка сунца окусим хлеб или било шта друго!“+ 36 Народ је то видео и било му је по вољи. Као и све друго што је краљ чинио, то је било по вољи целом народу. 37 Тог дана су сви људи краља Давида и сав Израел схватили да он није одговоран за смрт Нировог сина Авенира.+ 38 Тада је краљ рекао својим слугама: „Зар не знате да је данас у Израелу пао кнез и велики човек?+ 39 Иако сам помазани краљ,+ ја сам још увек слаб, а ови људи, Серујини синови,+ сувише су окрутни.+ Нека Јехова врати злочинцу према његовим злим делима.“+