Јов
29 Јов је затим наставио свој говор:
2 „Кад бих се барем вратио у протекле месеце,
у дане кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је његова светиљка светлела над главом
и кад ме је његова светлост водила кроз мрак,+
4 кад сам био у пуној снази,
кад је мој дом био благословљен пријатељством с Богом,+
5 кад је Свемоћни још био уз мене,
кад су моја деца* била свуда око мене,
6 кад је мојим стазама текао маслац,
кад ми је из стене уље текло у потоцима.+
7 Када бих одлазио до градских врата+
и заузимао своје место на тргу,+
8 младићи би ме видели и склањали се,
чак би и старци устајали и остајали да стоје.+
9 Кнезови би престајали да говоре,
стављали би руку на уста.
10 Утишао би се глас угледних људи,
језик би им се залепио за непце.
11 Ко год би ме чуо, говорио би лепо о мени
и ко год би ме видео, хвалио би ме.
14 Праведношћу сам се одевао,
правда ми је била као огртач и као турбан.
15 Био сам око оном ко је слеп
и нога оном ко је хром.
19 Моје корење ће се пружати до воде,
роса ће целу ноћ остати на мојим гранама.
20 Моја слава никад не нестаје,
лук у мојој руци увек ће одапињати стреле.‘