Да ли је Нојева арка могла примити све те животиње?

НОЈЕВА арка је била припрема помоћу које су преци читавог човечанства преживели глобални Потоп 2370-2369. пре н. е. Арка, (хебрејски, тевах; грчки, кибот), била је правоугаона лађа у облику ковчега, која је вероватно имала праве углове и равно дно. Није јој било потребно никакво заобљено дно нити оштар прамац да би се брзо пробијала кроз воду; није захтевала управљање; њене једине функције биле су да не пропушта воду и да може плутати. Лађа која је тако обликована веома је стабилна, не може се лако преврнути и садржи отприлике једну трећину више места за складиштење него бродови уобичајене конструкције.

Што се тиче величине, арка је била 300 лаката дугачка, 50 лаката широка и 30 лаката висока. Уобичајено рачунајући да лакат износи 44,5 центиметара (неки мисле да је древни лакат приближно износио 56 центиметара или 61 центиметар), арка је била величине 133,5 метара пута 22,3 метра пута 13,4 метра, мања од пола дужине прекоокеанског путничког брода Краљица Елизабета 2. Тај однос између дужине и ширине (6 према 1) користе савремени бродоградитељи. То је арци у укупној запремини дало приближно 40 000 кубних метара. Процењује се да би таква лађа имала скоро исти депласман као моћни 269 метара дугачак Титаник овог двадесетог века. Ојачана изнутра тако што су јој додата два нивоа, три палубе које су на тај начин осигуране обезбедиле су укупну површину од 8 900 квадратних метара.

Од чега је требало изградити ту огромну арку објаснио је Јехова: „А ти начини себи корабљу од дрвета гофера [„смоластог дрвета“, NW] (Постање 6:14). Неки сматрају да је то смоласто дрво које је овде прописано чемпрес или неко слично дрво. У том делу света онога што се данас назива чемпрес било је у изобиљу; Феничани и Александар Велики поготово су га волели због бродоградње, што је и дан-данас случај; а он је нарочито отпоран на воду и труљење. Извештено је да су врата и стубови направљени од чемпреса трајали 1 100 година. Поред тога, Ноју није речено само да зашупери ивице већ да ’премаже [арку] смолом изнутра и споља‘.

Листа путника у арци била је прилично импресивна. Осим Ноја, његове супруге, његова три сина и њихових супруга, требало је укрцати жива створења „од сваке пути, по двоје“. Од чистих животиња и живине, требало је узети по седам парова од сваке врсте. Такође је за сва та створења требало сместити велику количину разноврсне хране која би трајала више од годину дана (Постање 6:18-21; 7:2, 3).

„Врсте“ животиња које су одабране указивале су на очигледне и непроменљиве границе или ограничења која је поставио Створитељ, у оквиру којих су створења способна да се размножавају „по врстама њиховим“. Неки процењују да би се данас стотине хиљада врста животиња могле свести на сразмерно мало породичних „врста“ — врста коња и врста краве, да споменемо само две. Границе размножавања према „врсти“ коју је утврдио Јехова нису се прелазиле а нису се ни могле прећи. С тим у мислима неки истраживачи су рекли да, ако је у арци било само 43 „врсте“ сисара, 74 „врсте“ птица и 10 „врста“ гмизаваца, оне су могле произвести разноликост врста које су данас познате. Други су били много слободнији процењујући да је 72 „врсте“ четвороножаца и мање од 200 „врста“ птица, све оно што је било потребно. То што је велика разноликост данас познатог животињског света могла проистећи из парења у блиском сродству у оквиру неколико „врста“ након Потопа доказује се бескрајном разноврсношћу људских врста — ниских, високих, дебелих, мршавих уз безброј варијација у боји косе, очију и коже — а све су потекле од једне Нојеве породице.

Некима можда ови прорачуни изгледају превише ограничавајући, нарочито од када такви извори као што је The Encyclopedia Americana, указују да постоји више од 1 300 000 врста животиња. Међутим, преко 60 процената су инсекти. Разлажући те бројеве даље, од 24 000 водоземаца, гмизаваца, птица и сисара, 10 000 су птице, 9 000 су гмизавци и водоземци, од којих су многи могли преживети изван арке, а само 5 000 су сисари, укључујући и китове и морске прасиће, који су такође могли остати изван арке. Други истраживачи процењују да постоји само око 290 врста копнених сисара већих од оваца и око 1 360 мањих од пацова̂ (The Deluge Story in Stone; The Flood in the Light of the Bible, Geology, and Archaeology). Стога, чак и да су процене засноване на тим проширеним цифрама, арка је лако могла сместити по један пар од свих тих животиња.

Пет месеци након што је Потоп почео, „корабља се устави на планини Арарату“, међутим, вероватно не на врху највишег врха (високог скоро 5 165 метара), већ на одговорајућем терену на коме су сви из лађе удобно живели још неколико месеци. Коначно, након годину и десет дана од времена кад је Потоп почео, врата су се поново отворила и сви су се искрцали (Постање 7:11; 8:4, 14).

Тврдње да су остаци арке пронађени, још увек нису потрврђене.