Доктор физичких наука говори о својој вери

Реците нам нешто о себи.

Родио сам се 1963. и одрастао у једном селу јужно од реке Јангцекјанг у провинцији Ђангсу. То је суптропско подручје чувено по производњи хране, тако да га често називају земљом пиринча и рибе. Као дете сам се питао: ’Откуд толико укусне хране? Да ли је то случајност? Шта је прво настало — кокошка или јаје?‘ У Кини преовладава атеизам, тако да се у школама заступа еволуција.

Шта бисте рекли о својој породици?

Моји родитељи су били атеисти. Мама је радила на нашем газдинству, док је отац водио грађевинску фирму. Ја сам најстарији од пет синова. Нажалост, два моја брата су умрла док су још били млади. То ме је страшно погодило и зато сам се питао: ’Зашто људи умиру? Да ли ћу икада више видети своју браћу?‘

Зашто сте се определили за науку?

Волео сам физику зато што ме је фасцинирала природа и мислио сам да ће ми физика пружити одговоре на питања која су ме мучила још од детињства.

Шта је ваша стручна област?

Истражујем како се наелектрисане честице могу убрзати готово до брзине светлости. На тај начин проучавам структуру атома. Такође испитујем једну посебну врсту зрачења која је по фреквенцији између микроталаса и инфрацрвеног зрачења. Иако је моје истраживање првенствено у комерцијалне сврхе, такође је повезано с напорима да се разуме како је свемир настао.

Како сте почели да се занимате за Библију?

Године 1998, Јеховини сведоци су дошли на моја врата. Питали су ме да ли желим да чујем библијске одговоре на своја питања. У том разговору нам се придружила и моја супруга Хуаби, која се такође бави научноистраживачким радом. Никада раније нисмо видели Библију, али нас је одушевила њена практичност. Запазили смо како је том пару Сведока користила примена библијских начела. Били су срећни и водили су једноставан живот. Али оно што сам у Библији прочитао о Богу навело ме је да почнем да размишљам да ли је свемир створен. Пошто сам физичар, мој посао је да разумем природу, тако да сам решио да озбиљно размотрим шта кажу чињенице.

О којим је чињеницама реч?

Као прво, знао сам да један затворен систем сам по себи не може остати уређен без дејства неке спољашње силе. То је суштина другог закона термодинамике. Пошто су свемир и живот на земљи веома организовани, закључио сам да су настали деловањем једне „силе“ — Створитеља. Друга чињеница била је да су свемир и земља створени тако да подржавају живот.

Које сте доказе о стварању запазили?

Готово целокупан живот на земљи зависи од енергије сунца. Та енергија кроз свемир путује у виду радијације. Она на земљу стиже у различитим таласним дужинама. Најмању таласну дужину имају смртоносни гама-зраци, затим долазе х-зраци и ултраљубичасто зрачење. Потом долази видљива светлост, инфрацрвени зраци, микроталаси и на крају радио-таласи. Задивљујуће је што наша атмосфера задржава велики део штетне радијације, док с друге стране пропушта зрачење које је потребно за живот на земљи.

Зашто вас је то импресионирало?

На почетку Библије стоји: „Бог рече: ’Нека буде светлост.‘ И настала је светлост.“a Одушевило ме је то што се у опису стварања говори о светлости. Само веома мали део сунчеве радијације манифестује се као видљива светлост, а она нам је неопходна за живот. На пример, потребна је биљкама да би произвеле хранљиве материје, а нама да бисмо видели свет око себе. То што атмосфера не блокира светлост не може бити случајност. Још чудесније је то што веома мале количине ултраљубичасте светлости стижу до земље.

Зашто је то значајно?

Ултраљубичасто зрачење је важно. Мала количина нам је потребна да би наше тело произвело витамин Д, који је неопходан за кости и по свему судећи пружа заштиту од рака и других врста болести. Међутим, превише таквог зрачења изазива рак коже и катаракту. Атмосфера допушта да само мале количине ултраљубичастог зрачења доспеју до земљине површине, и то баш у количини која нам је потребна. За мене је то доказ да је земља створена с циљем да се на њој живи.

Постепено смо се Хуаби и ја уверили да постоји Створитељ и да је он надахнуо записивање Библије. Године 2005, постали смо Јеховини сведоци и сада преносимо другима оно што стоји у Библији.