Песма 222

Гледајмо на награду!

(2. Коринћанима 4:18)

1. Кад очи слепих гледаће,

А уши глувих слушат’ све,

Као ружа цваст’ ће пустиња

А вода тећ из жедног тла,

Кад скочи хром к’о јелен млад,

А драге смрт не раставља,

Тај благослов да примимо,

На награду сад гледајмо!

2. Кад језик нем проговори

И стари се помладе сви,

Кад земља роди обиље

И добра свег не нестане,

Ваздух од дечје песме пун,

Свуд мир и радост цветају.

Да и умрле дочекамо,

На награду сад гледајмо!

3. Кад вук ће паст’ уз јагањце,

Уз телад, медвед сунчат’ се,

Док мален дечак води њих,

Глас његов сви ће слушати,

Кад сузе биће заборав,

И престат’ бол и сваки страх,

Да видимо што даће Бог,

На награду сад гледајмо!