Додатне информације о надахнутом Писму

2. додатак — Време и Библија

Временске поделе у Библији, календари, кључни библијски датуми и друге занимљивости у вези с временом.

1, 2. Шта је Соломон написао о времену и шта треба да радимо пошто време брзо пролази?

ЧОВЕК је и те како свестан протицања времена. Са сваким откуцајем сата, он одлази корак даље на свом путу кроз време. Зато мудар човек паметно користи своје време. Краљ Соломон је у вези с тим написао: „Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време: време кад се рађа и време кад се умире; време кад се сади и време кад се чупа посађено; време кад се убија и време кад се лечи; време кад се руши и време кад се гради; време кад се плаче и време кад се смеје“ (Проп. 3:1-4). Време стварно брзо пролази! Уобичајени животни век од 70 година није ни приближно довољан да би човек добро упознао све што постоји и уживао у свим добрима која је Јехова дао земаљском човеку. „Све је учинио да је лепо у своје време. Чак је и вечност ставио људима у срце, али они не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проп. 3:11; Пс. 90:10).

² Јехова је вечно биће на које не утиче пролазак времена. Међутим, одлучио је да своја створења веже за време. И небески анђели, а међу њима и бунтовни Сатана, сасвим су свесни проласка времена (Дан. 10:13; Откр. 12:12). Када је реч о људима, у Библији пише да ’време и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих‘ (Проп. 9:11). Срећан је онај ко увек има Бога на уму и ко узима ’храну коју Бог даје у право време‘ (Мат. 24:45).

 3. Шта је заједничко за време и простор?

³ Једносмерни ток времена. Премда се све одвија у времену, ниједан човек није у стању да тачно дефинише шта је време. Оно је несхватљиво исто као и простор. Нико не може објаснити од када постоји време или куда оно тече. То зна једино Јехова, Бог који постоји „одувек и заувек“ и чије је знање безгранично (Пс. 90:2).

 4. Шта се може рећи за проток времена?

⁴ С друге стране, постоје неке одлике времена које можемо схватити. Његов проток се може мерити. Исто тако, његов ток је једносмеран. Попут саобраћаја у једносмерној улици који непрестано тече само у једном смеру, и време тече само према будућности. Без обзира на брзину свог тока, време никада не може тећи у супротном правцу. Садашњост у којој живимо је тренутна. Она се такорећи креће и непрестано претвара у прошлост. Ништа је не може зауставити.

 5. Зашто се може рећи да ће свако осетити било добре, било лоше последице своје прошлости?

⁵ Прошлост. Прошлост је нешто што је бесповратно отишло у историју и што се не може поновити. Немогуће је вратити прошлост исто као што би било немогуће учинити да водопад потече нагоре или да се стрела врати према луку из ког је одапета. Грешке које смо направили оставиле су у времену траг који може избрисати једино Јехова (Иса. 43:25). Исто тако, добра дела која је човек учинио у прошлости остала су забележена и ’вратиће му се‘ у виду Јеховиног благослова (Посл. 12:14; 13:22). Свако ће морати да осети било добре, било лоше последице своје прошлости. Над њом више нико нема власт. О злим људима у Библији стоји: „Јер ће се они као трава брзо осушити, увенуће као млада, зелена трава“ (Пс. 37:2).

 6. По чему се будућност разликује од прошлости и зашто треба да будемо заинтересовани посебно за њу?

⁶ Будућност. Код будућности је другачије. Она је увек испред нас. Помоћу Божје Речи можемо препознати препреке које се налазе пред нама и припремити се да их савладамо. Можемо скупљати „благо на небу“ (Мат. 6:20). Река времена нам неће однети то благо. Оно ће остати сачувано и омогућиће нам да закорачимо у вечну будућност пуну благослова. Треба паметно да користимо време, пошто начин на који га користимо директно утиче на нашу будућност (Еф. 5:15, 16).

 7. Какве је „сатове“ Јехова створио за човека?

⁷ Сатови. Да би мерио време, човек је изумео разне врсте сатова. Међутим, Јехова је као Створитељ покренуо дивовске „сатове“ — Земљу која се окреће око своје осе, Месец који се окреће око Земље и Сунце — тако да се човек на Земљи може тачно оријентисати у времену. „Затим Бог рече: ’Нека на небеском своду буду извори светлости да деле дан од ноћи, и да служе као знакови за доба, дане и године‘“ (Пост. 1:14). Дакле, читаво мноштво небеских тела, попут огромног механизма, беспрекорно се креће по својим путањама и без икаквог застоја и грешке мери проток времена, које увек тече само у једном смеру.

 8. Која значења има реч „дан“ у Библији?

⁸ Дан. Реч „дан“ у Библији има више значења, слично као што и у нашем савременом језику може имати различите примене. Дан је раздобље од 24 сата у којем се Земља једанпут окрене око своје осе, а састоји се од раздобља дневне светлости и ноћне таме (Јов. 20:19). Међутим, израз „дан“ се односи и само на време обданице, која просечно траје 12 сати. На пример, у Постанку 1:5 пише: „Бог је светлост назвао дан, а таму је назвао ноћ.“ Ту наилазимо на још један временски појам — „ноћ“. Он означава раздобље таме које просечно траје 12 сати (Изл. 10:13). Израз „дани“ у Библији се користи и у смислу времена или раздобља живота неке истакнуте особе. На пример, Исаија је имао визију „у данима... Озије, Јотама, Ахаза и Језекије“ (Иса. 1:1), а Нојеви и Лотови дани се спомињу као раздобље које има пророчанско значење (Лука 17:26-30). Даљњи пример слободније или симболичне употребе речи „дан“ налазимо у Петровој изјави: „Један дан код Јехове [је] као хиљаду година“ (2. Петр. 3:8). У Постанку се „дан“ односи на стваралачко раздобље које је још дуже јер обухвата хиљаде година (Пост. 2:2, 3; Изл. 20:11). Контекст показује у ком смислу Библија користи реч „дан“.

 9. (а) Одакле потиче подела дана на 24 сата, а одакле подела сата на 60 минута? (б) Којим се изразима у хебрејским књигама Библије означавају различита доба дана и ноћи?

⁹ Сат. Подела дана на 24 сата води порекло из Египта. Корени данашње поделе сата на 60 минута налазе се у математици старог Вавилона, где се користио сексагезимални систем (систем који се темељио на броју 60). У изворном тексту хебрејских књига Библије не спомињу се сати.a Доба дана означава се изразима као што су „јутро“, „подне“, ’средина дана‘ и „предвече“ (Пост. 24:11; 43:16; П. зак. 28:29; 1. Краљ. 18:26). Ноћ се делила на три раздобља која се називају „ноћне страже“ (Пс. 63:6). У Библији се конкретно спомињу две такве страже: „средња ноћна стража“ (Суд. 7:19) и „јутарња стража“ (Изл. 14:24; 1. Сам. 11:11).

10. Како су Јудејци Исусовог времена рачунали сате и како на темељу библијског описа можемо одредити време Исусове смрти?

¹⁰ Међутим, у грчким књигама Библије сати се спомињу на доста места (Мат. 20:2-6; Јов. 11:9). Сати су се бројали од изласка сунца (то јест од отприлике 6 сати). Библија спомиње „трећи сат“, што је према нашем рачунању времена око 9 сати ујутру. У њој се такође каже да је оног дана када је Исус био прибијен на стуб тама пала на Јерусалим „око шестог сата“, што значи око поднева. Према библијском извештају, Исус је на мученичком стубу издахнуо „око деветог сата“, то јест око 15 сати по данашњем рачунању (Мар. 15:25; Лука 23:44; Мат. 27:45, 46).b

11. Колико је старо бројање дана по седмицама?

¹¹ Седмица. Човек је рано у својој историји почео да броји дане по седмодневним циклусима. Тиме је само поступао по примеру свог Створитеља, који је шест стваралачких дана крунисао и седмим раздобљем које је такође назвао дан. И Ноје је бројао дане по циклусима од седам дана. Основно значење хебрејске речи за „седмицу“ је „група од седам; раздобље од седам (дана, месеци, година); седмица“ (Пост. 2:2, 3; 8:10, 12; 29:27).

12. Шта је лунарни месец и по чему се разликује од данашњег календарског месеца?

¹² Лунарни месеци. У Библији се спомињу лунарни месеци. (Видети фусноте за Изл. 2:2; П. зак. 21:13; 33:14; Језд. 6:15.) Месеци нашег календара нису лунарни, то јест не одређују се по кретању Месеца, него представљају произвољну поделу соларне (Сунчеве) године на 12 раздобља. Лунарни месец се одређује по младом месецу. Четири Месечеве мене чине један синодички месец, који просечно траје 29 дана, 12 сати и 44 минута. Да бисмо оквирно одредили који је дан лунарног месеца, довољно је да погледамо облик Месеца.

13. По чему се види да је Ноје хронолошки прецизно описао потоп?

¹³ Ноје се по свему судећи није служио правим лунарним месецима, него је догађаје бележио по месецима који су имали по 30 дана. Из својеврсног бродског дневника који је водио док је био у арци сазнајемо да су воде потопа прекривале тло пет месеци, то јест „сто и педесет дана“. Након 12 месеци и 10 дана земља се осушила, па су путници из арке могли да изађу. Дакле, Ноје је хронолошки прецизно описао те значајне догађаје (Пост. 7:11, 24; 8:3, 4, 14-19).

14. (а) На који начин је Јехова омогућио смену годишњих доба? (б) До када ће трајати смена годишњих доба?

¹⁴ Годишња доба. Припремајући нашу планету за живот, Јехова је као мудар и брижан Бог створио годишња доба (Пост. 1:14). До промене годишњих доба долази зато што је Земља нагнута 23,5° у односу на раван своје путање око Сунца. Најпре је јужна полулопта нагнута према Сунцу, а шест месеци касније северна, и на тај начин се смењују годишња доба. Управо та смена ствара разноликост и промене у природи и одређује време за сетву и жетву. Божја Реч нам гарантује да ће се у сву вечност наставити та смена различитих годишњих доба: „Докле год буде земље неће нестати ни сетве ни жетве, ни хладноће ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи“ (Пост. 8:22).

15, 16. (а) Како се може поделити кишни период у Обећаној земљи? (б) Опиши свако кишно доба и његов значај за пољопривреду.

¹⁵ Година у Обећаној земљи у основи се може поделити на кишни и на сушни период. Отприлике од средине априла до средине октобра падне врло мало кише. Кишни период може се поделити на доба ране (јесење) кише (октобар-новембар), јаке зимске кише и хладноће (децембар-фебруар) и касне (пролећне) кише (март-април) (П. зак. 11:14; Јоило 2:23). Та подела је оквирна, јер ова доба знају да се преклапају због климатских разлика у појединим деловима земље. Рана киша омекшава суво земљиште, па су октобар и новембар време за орање и сетву (Изл. 34:21; Лев. 26:5). У време јаких зимских киша (од децембра до фебруара) није неуобичајено и да падне снег, а у јануару и фебруару температура на већим надморским висинама може да се спусти и испод нуле. Библија говори како је Давидов храбри ратник Венаја убио лава „једног снежног дана“ (2. Сам. 23:20).

¹⁶ „Доба пролећне кише“ траје у марту и априлу (што отприлике одговара хебрејским месецима нисану и ијару) (Зах. 10:1). Та касна киша је потребна да би жито посејано у јесен нарасло и донело добар род (Ос. 6:3; Јак. 5:7). То је и раздобље прве жетве. Бог је заповедио Израелцима да 16. нисана принесу првине од своје жетве (Лев. 23:10; Рута 1:22). То је доба весеља када је и природа прекрасна. Библија каже: „Све је процветало, дошло је време да се лоза орезује, и глас грлице чује се у земљи нашој. Смоква је прве плодове своје зрелом бојом обојила, лозе цветају, шире мирис свој“ (Песма 2:12, 13).

17. (а) Одакле пољопривредне културе добијају влагу током сушног периода? (б) Проучи табелу „Година код Израелаца“ и на темељу описа из одломака 15-17 подели годину по раздобљима. (в) Када се обављала жетва жита, до када је био прикупљен сав род и који су празници обележавали одређена раздобља пољопривредне године?

¹⁷ Сушни период почиње средином априла, али током готово целог тог раздобља јавља се обилна роса која натапа летње културе, нарочито у приобаљу и на западним обронцима брда и планина (П. зак. 33:28). У мају се жање жито. Крајем тог месеца, Израелци су славили Празник седмица, то јест Педесетницу (Лев. 23:15-21). Док температуре расту, а земља постаје све сувља, дозрева грожђе и потом наступа берба. Након бербе грожђа бере се и друго летње воће, као што су маслине, урме и смокве (2. Сам. 16:1). До краја сушног раздобља и почетка раних киша, сав род је већ прикупљен и тада су (отприлике почетком октобра) Израелци славили Празник сеница (Изл. 23:16; Лев. 23:39-43).

18. (а) Од ког глагола је изведена хебрејска реч за „годину“ и зашто се може рећи да има примерено значење? (б) Колико траје права соларна година?

¹⁸ Година. Проучавајући изразе којима Библија описује протицање времена, долазимо и до појма „година“, који је познат још од почетка људске историје (Пост. 1:14). На хебрејском језику, реч „година“ (шана) изведена је од глагола „понављати; опет чинити“ и носи мисао о временском циклусу. Значење јој је примерено будући да се сваке године понавља циклус годишњих доба. Земљина година је време које је потребно да Земља направи пун круг (револуцију) око Сунца. Соларна година је, прецизно говорећи, време од једне пролећне равнодневнице (еквиноција) до друге. Она траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди, то јест отприлике 365 дана и 6 сати.

19. (а) Када је почињала година према древном библијском рачунању времена? (б) Када је почињала година по верском календару, који је Јехова касније увео?

¹⁹ Библијске године. Према древном библијском рачунању времена, година је трајала од јесени до јесени. Такво рачунање било је првенствено прилагођено животу пољопривредника, јер је година започињала орањем и сејањем (према нашем календару, у првој половини октобра), а завршавала се сакупљањем рода. И за Ноја је година почињала у јесен. Он је забележио да је потоп почео „другог месеца“, што би одговарало другој половини октобра и првој половини новембра (Пост. 7:11, фуснота). И данас код многих народа нова година почиње у јесен. Године 1513. пре н. е., у време изласка из Египта, Јехова је одредио да Јеврејима авив (нисан) буде „почетак месецима“, тако да су од тада имали и верску годину, која је трајала од пролећа до пролећа (Изл. 12:2). Међутим, данашњи Јевреји рачунају време према грађанском (световном) календару, по којем година почиње у јесен месецом тишријем.

20. Како се лунарна година морала прилагођавати соларној и шта су то лунисоларне године?

²⁰ Лунисоларна година. Све до Христовог времена, већина народа је рачунала време по лунарном календару, у који су се морала уносити разна прилагођавања како би колико-толико одговарао соларној години. Дванаест лунарних месеци уобичајене лунарне године има 354 дана, што значи да месеци имају по 29 или 30 дана, у зависности од времена појаве младог месеца. Дакле, лунарна година има отприлике 11 дана и 6 сати мање од праве соларне године, која има 365 дана и 6 сати. И Јевреји су користили лунарну годину. Библија не објашњава како су они прилагођавали такав календар соларној години и годишњим добима, али сигурно су убацивали додатан месец када је то било потребно. Додавање таквих месеци у петом веку пре н. е. било је систематизовано помоћу такозваног Метоновог циклуса. Тако се месец могао додавати седам пута у сваких 19 година, а у јеврејском календару се додавао након 12. месеца (адара), па се звао веадар (што значи „други адар“). Пошто се лунарни календар на тај начин прилагођавао Сунцу, његове 12-месечне или 13-месечне године се називају лунисоларним годинама (то јест годинама „према Месецу и Сунцу“).

21. (а) Опиши јулијански календар. (б) Зашто је грегоријански календар тачнији?

²¹ Јулијански и грегоријански календар. Календар је скуп правила којима се одређује почетак, трајање и подела године на раздобља и међусобни однос тих раздобља. Јулијански календар увео је Гај Јулије Цезар 46. пре н. е. како би омогућио римском народу да рачуна време према соларној години уместо према лунарној. Година по јулијанском календару има 365 дана, са изузетком сваке четврте (преступне) године када се додаје још један дан, па она има 366 дана. Међутим, с временом се установило да по јулијанском календару година има 11 минута више од праве соларне године. До 16. века, одступање је већ износило десет дана. Зато је 1582. године папа Гргур XIII донео једну мању измену, и тиме је увео календар који данас називамо грегоријански календар. Папском булом је 1582. години узето десет дана, па је након 4. октобра уследио 15. октобар. Грегоријански календар одређује да завршна година у веку која није дељива са 400 није преступна. На пример, за разлику од 2000. године, 1900. година није била преступна јер број 1 900 није дељив са 400. Грегоријански календар је данас у општој употреби у већем делу света.

22, 23. Колико траје пророчанска година?

²² Пророчанска „година“. У библијским пророчанствима реч „година“ се често користи у посебном смислу као ознака за 12 месеци од којих сваки има 30 дана, што укупно износи 360 дана. Вреди запазити како је један стручњак коментарисао Језекиља 4:5, 6. Он је рекао: „Морамо претпоставити да је Језекиљ познавао годину која има 360 дана. То није ни права соларна година, а није ни лунарна година. То је ’средња вредност‘ за годину, при чему сваки месец има 30 дана.“c

²³ Пророчанска година се такође назива „време“, а упоређивање Откривења 11:2, 3 са Откривењем 12:6, 14 открива да једно „време“ траје 360 дана. У пророчанствима се година понекад симболично назива и „дан“ (Језек. 4:5, 6).

24. Којим су бројем многи стари народи започињали бројање?

²⁴ Нема нулте године. Древни народи — укључујући и учене Грке, Римљане и Јевреје — нису имали представу о нули. За њих је свако бројање започињало јединицом. Када си у школи учио римске бројеве (I, II, III, IV, V, X...), да ли си научио како се пише нула? Ниси, зато што је Римљани нису имали. Пошто Римљани нису користили нулу, наша ера је започела 1. годином, а не нултом. На тај начин је настао и систем редних бројева (први, други, трећи, десети, стоти...). У савременој математици постоји представа о томе да све почиње од нуле, то јест од ничега. Нулу су највероватније измислили Индијци.

25. По чему се редни бројеви разликују од природних бројева?

²⁵ Дакле, од сваког редног броја морамо одузети један да бисмо добили цео број. На пример, ако говоримо о 21. веку н. е., да ли то значи да је прошао читав 21 век? Не, то значи да је прошло целих 20 векова и још одређен број година. Зато се у математици (а и у Библији) користе природни бројеви (као што су 1, 2, 3, 10 и 100), којима се изражавају они бројеви који су цели.

26. Како можеш израчунати (а) колико је година прошло од 1. октобра 607. пре н. е. до 1. октобра 1914. н. е.? (б) када се навршава 2 520 година од 1. октобра 607. пре н. е.?

²⁶ Дакле, пошто наша (нова) ера није започела нултом, него првом годином, и пошто се године пре наше ере не рачунају од нулте него од прве године пре н. е., број године увек је редни број. Зато, када споменемо 2008. годину, то заправо значи да је од почетка нове ере прошло 2 007 целих година, а датум 1. јул 2008. значи да је од почетка наше ере прошло 2 007 година и још пола године. Исти принцип се примењује и на датуме из времена пре нове ере. Тако, рецимо, да бисмо израчунали колико је година прошло од 1. октобра 607. пре н. е. до 1. октобра 1914. н. е., морамо сабрати 606 година (и још три задња месеца претходне године) и 1 913 (плус првих девет месеци следеће године) и добићемо збир од 2 519 година и још 12 месеци, дакле укупно 2 520 година. Или ако желиш да израчунаш ког ће се датума навршити 2 520 година од 1. октобра 607. пре н. е., упамти да је 607 редни број — заправо представља 606 целих година — а пошто годину не рачунамо од 31. децембра 607. пре н. е., него од 1. октобра 607. пре н. е., броју 606 треба да додамо три месеца с краја 607. пре н. е. Затим од броја 2 520 одузми 606 и 1⁄4. Остаје ти 1913 и 3⁄4. То значи да се 2 520 година од 1. октобра 607. пре н. е. навршава 1 913 и 3⁄4 године након почетка наше ере — а пошто је прошло више од целих 1 913 година, то значи да смо зашли у 1914. годину, а преостале три четвртине године нас доводе до 1. октобра 1914. н. е.d

27. Шта су кључни датуми и зашто су изузетно важни?

²⁷ Кључни датуми. Библијска хронологија се темељи на извесним кључним датумима. Кључни датум је историјски датум који је довољно потврђен да бисмо прихватили његову веродостојност, а односи се на неки догађај који је забележен у Библији. Он тада може послужити као полазна тачка за тачно одређивање датума низа библијских догађаја. Када се једном утврди кључни датум, могу се извршити израчунавања унапред и уназад од тог датума, при чему се користе тачни библијски подаци, као што су животни век одређених особа или трајање владавине неких краљева. Такав датум служи као полазна тачка од које се може кренути да би се на темељу поузданих хронолошких података које садржи сама Библија израчунало када су се одиграли многи библијски догађаји.

28. Који је датум кључан у хебрејском делу Библије?

²⁸ Кључни датум у хебрејском делу Библије. Пад Вавилона под власт Мадијанаца и Персијанаца којима је заповедао Кир значајан је догађај који је забележила и Библија и световна историја. Библија говори о том догађају у Данилу 5:30. Разни историјски извори (међу којима су записи Диодора, Секста Јулија Африканца, Еусебија, Птолемеја и вавилонске плочице) потврђују да је Кир поразио Вавилон 539. пре н. е. Набонидова хроника спомиње месец и дан пада града (година недостаје). Световни историчари су тако утврдили да је датум пада Вавилона 5. октобар 539. пре н. е. по грегоријанском календару (односно 11. октобар по јулијанском).e

29. Када је Киров проглас могао бити издат и на темељу чега се то може закључити?

²⁹ У току прве године свог владања покореним Вавилоном, Кир је издао чувени проглас којим је допустио Јудејцима да се врате у Јерусалим. Из библијског извештаја се може закључити да је проглас највероватније био издат крајем 538. или у пролеће 537. пре н. е. јер Библија каже да су се ’до седмог месеца‘ (то јест тишрија; отприлике до 1. октобра 537. пре н. е.) јудејски повратници већ населили у својој домовини и обновили у Јерусалиму обожавање Јехове (Језд. 1:1-4; 3:1-6).f

30. Како је установљено да је 29. н. е. кључна година у грчком делу Библије?

³⁰ Кључни датум у грчком делу Библије. Кључни датум у грчком делу Библије одређен је на темељу датума када је Тиберије наследио цара Августа. Август је умро 17. августа 14. н. е. (по грегоријанском календару), а Тиберија је римски Сенат поставио за цара 15. септембра 14. н. е. У Луки 3:1, 3 стоји да је Јован Крститељ започео своју службу у 15. години Тиберијеве владавине. Ако се те године броје од Августове смрти, 15. година Тиберијеве власти тече од августа 28. н. е. до августа 29. н. е. Ако се броје од тренутка када је Сенат поставио Тиберија за цара, онда 15. година тече од септембра 28. н. е. до септембра 29. н. е. Убрзо након тога Исус, који је био отприлике шест месеци млађи од Јована Крститеља, дошао је код Јована да га он крсти, а у то време „имао је око тридесет година“ (Лука 3:2, 21-23; 1:34-38). Тај податак се слаже с пророчанством из Данила 9:25, где стоји да ће проћи 69 „недеља“ (пророчанских седмогодишњих недеља, што укупно износи 483 године) „од часа кад изађе реч да се Јерусалим [и његов зид] обнови и поновно сагради“ па до доласка Месије.g Та „реч“ представља налог који је краљ Артаксеркс (Дугоруки) издао 455. пре н. е. и који је Немија спровео у дело у Јерусалиму касније те године. А 483 године касније, у другој половини 29. н. е., Исус је, након што га је Јован крстио, био помазан Божјим светим духом и тако је постао Месија, то јест Помазаник. С тврдњом да је Исус био крштен и да је започео службу у другом делу 29. н. е. слаже се и оно што стоји у наставку Даниловог пророчанства, где пише да је требало да буде погубљен „у половини те [годишње] недеље“, то јест након три и по године (Дан. 9:27). Пошто је умро у пролеће, његова троипогодишња служба мора да је започела почетком јесени 29. н. е.h Узгред речено, та два доказа такође показују да се Исус родио у јесен 2. године пре н. е., пошто у Луки 3:23 стоји да је имао око 30 година када је започео са својом службом.i

31. (а) Зашто изгледа као да време не тече увек истом брзином? (б) У којој су предности деца и млади?

³¹ Може ли време да брже тече? Једна пословица каже: „Када пазимо на лонац, дуго чекамо да проври.“ Истина је да време наизглед спорије тече када размишљамо о њему, када смо свесни његовог проласка, када нешто чекамо. Међутим, ако смо доста запослени, ако смо заокупљени оним што радимо и ако нам је то занимљиво, чини нам се да време „лети“. Исто тако, старијим људима време наизглед брже пролази него малој деци. Зашто је то тако? Када једногодишње дете проживи још једну годину, то значи да се његов животни век повећао за 100 посто. А 50-годишњаку једна година живота више представља само 2 посто животног века. Детету једна година дана изгледа као врло дугачко време. Али старијој особи која је запослена и доброг здравља изгледа као да године све брже и брже лете. Таква особа боље разуме Соломонове речи: „Нема ништа ново под сунцем.“ С друге стране, младима тек предстоје године одрастања, које наизглед спорије теку. Уместо да у овом материјалистичком свету ’трче за ветром‘, те године могу добро искористити тако што ће стицати животно искуство верно служећи Богу. Док им је још време, требало би да послушају даљње Соломонове речи: „Сећај се свог Величанственог Створитеља у данима младости своје, пре него што дођу зли дани и стигну године за које ћеш рећи: ’Нису ми миле‘“ (Проп. 1:9, 14; 12:1).

32. Шта ће људима омогућити да боље схвате Јеховино гледиште о времену?

³² Представа о времену код људи који буду вечно живели. Пред нама су дани радости и среће за које никако неће моћи да се каже да су „зли дани“. Правдољубиви људи, чији су ’дани у Јеховиној руци‘ с радошћу могу очекивати вечни живот под Божјим Краљевством (Пс. 31:14-16; Мат. 25:34, 46). Под влашћу Краљевства више неће бити смрти (Откр. 21:4). Нестаће беспослености, болести, досаде и нико више неће водити испразан живот. Људи ће се заокупити занимљивим послом у којем ће моћи да искористе своје савршене способности. Њихова достигнућа ће им доносити велико задовољство. Чиниће им се да време све брже и брже тече, а њихов бистар ум и добро памћење непрестано ће се обогаћивати сећањима на нове радосне тренутке. С проласком хиљада година, људи ће несумњиво све боље схватати Јеховино гледиште о времену, ’у чијим је очима хиљаду година као јучерашњи дан кад мине‘ (Пс. 90:4).

33. Који је благослов Јехова обећао?

³³ Када размишљамо о времену с нашег садашњег људског становишта задржавајући на уму да нам Бог обећава праведан нови свет, можемо бити истински срећни док ишчекујемо благослове новог света, „јер је Јехова заповедио да тамо буде благослов и живот довека“ (Пс. 133:3).

[Фусноте]

[Табела на 281. страни]

ГОДИНА КОД ИЗРАЕЛАЦА

Месец нисан (авив)

Верски календар 1. месец

Световни календар 7. месец

Библијски стихови Изл. 13:4; Нем. 2:1

Празници 14. нисан Пасха

15-21. нисан Празник бесквасних хлебова

16. нисан Принос првина

Месец ијар (зиф)

Верски календар 2. месец

Световни календар 8. месец

Библијски стихови 1. Краљ. 6:1

Месец сиван

Верски календар 3. месец

Световни календар 9. месец

Библијски стихови Јест. 8:9

Празници 6. сиван Празник седмица

(Педесетница)

Месец тамуз

Верски календар 4. месец

Световни календар 10. месец

Библијски стихови Јер. 52:6

Месец ав

Верски календар 5. месец

Световни календар 11. месец

Библијски стихови Језд. 7:8

Месец елул

Верски календар 6. месец

Световни календар 12. месец

Библијски стихови Нем. 6:15

Месец тишри (етаним)

Верски календар 7. месец

Световни календар 1. месец

Библијски стихови 1. Краљ. 8:2

Празници 1. тишри Дан оглашавања труба

10. тишри Дан очишћења (помирења)

15-21. тишри Празник сеница или бербе

22. тишри Свечани збор

Месец хешван (вул)

Верски календар 8. месец

Световни календар 2. месец

Библијски стихови 1.Краљ.6:38

Месец кислев

Верски календар 9. месец

Световни календар 3. месец

Библијски стихови Нем. 1:1

Месец тевет

Верски календар 10. месец

Световни календар 4. месец

Библијски стихови Јест. 2:16

Месец шеват

Верски календар 11. месец

Световни календар 5. месец

Библијски стихови Зах. 1:7

Месец адар

Верски календар 12. месец

Световни календар 6. месец

Библијски стихови Јест. 3:7

Месец веадар

Верски календар 13. месец