Живот и рад Исуса
Поносни и понизни
СПОМЕНУВШИ врлине Јована Крститеља, Исус обраћа пажњу поносним, превртљивим људима око себе. „Овај нараштај“, каже он, „је попут мале деце која седе на тржницама и довикују својим друговима, говорећи: ’Засвирали смо вам у фрулу, али нисте заиграли, закукали смо, али нисте се ударили у боли’.“
Шта је Исус тиме мислио? Он објашњава: „Јован је дошао и он не једе и не пије, људи кажу: ’Има демона’; Син човечји је дошао и он једе и пије, а ипак људи кажу: ’Гле човека изелице и који пије много вина, пријатеља цариника и грешника’“.
Немогуће је угодити људима. Ништа их не задовољава. Јован је живео строгим самопрегорним животом попут Назиреја, држећи се онога што је анђео рекао за њега, наиме да „неће пити вина ни жестоког пића“. А ипак људи говоре да је демонизиран. С друге стране, Исус живи попут других људи, не живи строгим животом, и оптужују га за неумереност, разузданост.
Како је људима тешко угодити! Неки од њих су попут деце која одбијају играти кад им друга деца засвирају у фрулу или туговати кад им другови кукају. Но, Исус је рекао: „Мудрост се оправдала по својим делима“. Да, доказ — дела — јасно су показала да су оптужбе против Јована и Исуса лажне.
Затим почиње укоравати градове Хоразин, Витсаиду и Капернаум, где је учинио већину својих моћних дела. Да их је учинио у фенићанским градовима Тиру и Сидону, каже Исус, они би се покајали у костријети и пепелу. Осуђујући Капернаум, који је очигледно био база и место становања за време његове службе, Исус каже: „земљи ће содомској бити лакше на Судњи дан него теби“.
Шта је Исус тиме мислио? Он очигледно указује на то да ће током Судњег дана, кад поносни људи из Капернаума васкрсну, њима бити теже признати своје грешке и прихватити Христа, те се понизно покајати и научити праведности, него што ће то бити васкрснулим становницима старе Содоме.
Надаље, Исус јавно слави свог небеског Оца. Потакнут је да то чини зато што Бог скрива драгоцене духовне истине од мудрих и умних, а открива те дивне ствари понизнима (смернима), тако рећи малој деци.
Коначно, Исус изриче привлачан позив: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете окрепу својим душама. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак“.
Како Исус нуди окрепу? Он то чини тако што ослобађа од ропских традиција којима су религиозни вође оптеретили људе, укључујући, на пример, ограничавајуће прописе држања сабата. Исто тако, он показује пут олакшања онима који осећају тежину доминације политичких владавина и онима који осећају тежину својих греха тако што их мучи савест. Он таквим потиштенима открива како им могу бити опроштени греси и како могу остварити драгоцени однос с Богом.
Благи јарам којег Исус нуди је јарам потпуне преданости Богу, могућност служења нашем саосећајном, милостивом небеском Оцу. А лаки терет којег Исус нуди онима који долазе к њему је терет послушности Божјим захтевима за живот, његовим заповестима које уопште нису тешке. — Матеј 11:16—30, НС; Лука 1:15, НС; 7:31—35; 1. Јованова 5:3.
◆ На који начин је Исусов нараштај попут деце?
◆ На који начин ће лакше бити Содоми него Капернауму?
◆ На који начин су људи оптерећени и какво олакшање нуди Исус?