Млади који се ’уздају у Јехову‘

МЛАДИ немају монопол над лепотом, нити су старији искључиви поседници мудрости. (Упореди Пословице 11:22; Проповедник 10:1.) Уместо тога, они који поседују трајну лепоту и истинску мудрост јесу они који се уздају у Јехову и који свим срцем о њему кажу: „Ти си Бог мој!“ (Псалам 31:15 [31:14, ДК]; Пословице 9:10; 16:31).

Широм света постоји растуће мноштво дивних људи, и младих и старих, који показују своју мудрост тиме што служе Богу и проповедају добру вест о Божјем Краљевству. На пример, погледајмо осмогодишњу Сабрину.

Сабрина живи у Немачкој и у другом је разреду. Она је прва од Јеховиних сведока која иде у њену школу. Нажалост, она је била мета увреда својих школских другарица и другова све док учитељица није затражила од ученика да у разред донесу своју најомиљенију књигу. Сабрина је одлучила да донесе Моју књигу библијских прича. Вече уочи тога, иако пуна зебње, она се добро припремила за час. Пошто је било 26 ученика у њеном разреду, знала је да можда неће имати пуно времена. Али, била је одлучна да не дозволи да ико прекине њено излагање и била је сигурна да ће јој Јехова помоћи. На одређени дан, учитељица је питала ко је донео књигу и ко би желео први да је покаже. Изненађујуће, једино је Сабрина била донела. Она је стала пред разред и почела да говори, читајући и показујући слике из књиге и објашњавајући да се све темељи на Библији. У закључку је питала: „Ко би био заинтересован да добије ову књигу?“ Дала је један примерак учитељици, а током следећих неколико дана, дала је десет додатних књига некима од својих другова. Учитељичин једини коментар на њено изношење био је: „Никада нисам видела нешто слично.“ Дала је Сабрини петицу за њен рад.

У ствари, многи млади Сведоци су срећни објавитељи добре вести у школи. Један други пример је Ерика, једанаестогодишњи објавитељ из Мексика. Она је од детињства поучавана да воли Јехову. Њен школски рад је изванредан. Један од њених задатака био је да припреми материјал о сиди и о зависности од дувана и алкохола. Она се добро припремила, користећи часопис Пробудите се!, и добила највеће оцене. Њена учитељица ју је питала где је добила те информације и били су јој дати часописи који садрже чланке о тим темама. Касније је учитељица користила те часописе да би о тим темама разговарала с читавим разредом. Због Ерикиног владања, њеног поштовања према учитељима, и њених високих оцена, она се квалификовала за дарове, дипломе и смањену школарину. Ипак, она сматра да је њено највеће достигнуће то што се идентификовала као Јеховин сведок, што је могла да уручи библијску литературу, и што је узвисивала Божје име.

Затим, ту је Шанон, десетогодишњи дечак који живи на Новом Зеланду. Он види на само једно око; друго је изгубио због рака када је био беба. Кад је Шанон имао седам година, његова мајка је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Међутим, недуго након што је почела са својим библијским лекцијама, она је почела да живи с једним човеком без користи брака и одлучила да прекине своје проучавање. Шанон је молио да се његов библијски студиј настави. Његовој жељи је било удовољено. Сведоци су наставили да долазе, и коначно су сва три члана тог домаћинства проучавала Библију и духовно напредовала. Након што су се законски венчали, Шанонова мајка и очух су се крстили.

Једног дана су Шанон и жена покрајинског надгледника били заједно у служби проповедања. Један станар је питао Шанона: „Шта ти се догодило са оком?“ „Добио сам рак на њему и морало је да буде извађено“, одговорио је. „Ускоро ће ми Јехова дати ново у Рају, и то је оно о чему смо дошли да вам говоримо.“