Сихем — град у долини

ДУБОКО у срцу земље коју је Бог изабрао за свој народ, смештен између горе Евал и горе Гаризим, лежи град Сихем. Овде је — пре скоро четири хиљаде година — Јехова обећао Авраму: „Твоме породу даћу ову земљу“ (Постање 12:6, 7).

У складу са овим обећањем, Аврамов унук Јаков подигао је логор у Сихему и изградио један олтар који је назвао „Бог је Бог Израелов“. Вероватно је Јаков на том подручју ископао један бунар да би обезбедио воду за своју породицу и своја стада, бунар који је вековима касније био познат као „студенац Јаковљев“ (Постање 33:18-20, фуснота у NW; Јован 4:5, 6, 12).

Ипак, нису сви чланови Јаковљеве породице показали ревност за право обожавање. Дина, његова кћерка, тражила је пријатељице међу хананским девојкама из Сихема. Дина, која је тада још била млада, напустила је сигурност породичних шатора и почела да посећује оближњи град, склапајући тамо пријатељства.

Како су младићи тог града гледали на ову девицу која је редовно посећивала њихов град — очигледно без пратње? Кнежев син „оте [је], леже с њом и осрамоти је“. Зашто се Дина изложила опасности дружећи се с неморалним Хананцима? Да ли је то било зато што је осећала да јој је потребно друштво девојака њеног узраста? Да ли је била тврдоглава и независна као нека њена браћа? Прочитај извештај из Постања, и покушај да схватиш тугу и срам коју мора да су осећали Јаков и Лија због трагичних последица посета њихове кћерке Сихему (Постање 34:1-31; 49:5-7; види такође Кулу стражару, 15. јун 1985, 31. страна ⁄енгл.⁄).

Скоро 300 година касније, још једном су истакнуте последице необазирања на теократске смернице. Исус Навин је у Сихему организовао један од најзнаменитијих скупова у историји Израела. Замисли следећи призор у долини. Више од милион људи — мушкарци, жене и деца — припадници шест племена Израела, стоје пред гором Гаризим. На другој страни долине отприлике исти број људи из осталих шест племена стоје пред гором Евал.a А ниже, поред ковчега савеза и између две масе Израелаца, стоје свештеници и Исус Навин. Какав призор! (Исус Навин 8:30-33).

Издижући се над тим огромним мноштвом, две горе пружају оштар контраст лепоте и неплодности. Гаризимске горње падине изгледају зелено и плодно, док су падине Евала углавном сиве и неплодне. Можеш ли осетити жагор узбуђења док Израелци ишчекују тренутак да Исус Навин проговори? Сваки глас одзвања у овом природном театру.

Док Исус Навин четири до шест сати чита ’књигу Мојсијевог закона‘, народ такође учествује (Исус Навин 8:34, 35). Очигледно, Израелци испред Гаризима говоре Амин! након сваког благослова, док Амин! од оних испред Евала наглашава свако проклетство. Можда неплодан изглед горе Евал служи да подсети народ на катастрофалан исход непослушности.

„Проклет да је онај који презре оца свога или матер своју“, упозорава Исус Навин. Једногласно, више од милион гласова одговара: „Амин!“ Исус Навин чека да се овај громогласан одговор стиша пре него што наставља: „Проклет да је онај који помакне међу ближњега свога.“ Још једном шест племена, у пратњи многих странаца, узвикује: „Амин!“ (Поновљени закони 27:16, 17). Да си био тамо, да ли би икада заборавио тај скуп одржан између гора? Зар се не би потреба за послушношћу неизбрисиво урезала у твоје мисли?

Кратко пре него што је умро, неких 20 година касније, Исус Навин је још једном сазвао нацију у Сихем да би учврстили своју одлучност. Он је пред њих ставио избор који свако мора донети. „Изберите себи данас коме ћете служити“, рекао је. „А ја и дом мој служићемо Господу“ (Исус Навин 24:1, 15). Очигледно, ови скупови у Сихему који подстичу веру, оставили су свој траг. Годинама након смрти Исуса Навина, Израелци су опонашали његов верни пример (Исус Навин 24:31).

Отприлике 15 векова касније док се Исус одмарао у сенци горе Гаризим, одвијао се један дирљив разговор. Уморан од дугог путовања, Исус је седео крај Јаковљевог студенца кад се приближавала једна Самарјанка с крчагом за воду. Та жена је била веома изненађена када је Исус тражио од ње да пије, пошто Јевреји нису разговарали са Самарићанима, а камоли пили из њихових посуда (Јован 4:5-9). Исусове следеће речи још више су је изненадиле.

„Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети, а ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће никад ожеднети, него вода коју ћу му ја дати, биће у њему извор воде која тече у живот вечни“ (Јован 4:13, 14). Замисли женино занимање за то обећање, јер је захватање воде из тог дубоког бунара био напоран посао. Исус је надаље објаснио да упркос њиховој историјској важности, ни Јерусалим ни гора Гаризим нису битна религиозна места за обраћање Богу. Став срца и понашање, а не место, били су оно што је значајно. ’Прави побожници молиће се Оцу у духу и истини‘, рекао је. „Јер то су богомољци које Отац хоће“ (Јован 4:23). Колико мора да су те речи биле утешне! Та долина још једном је постала место на коме су људи били подстакнути да служе Јехови.

Данас град Наблус лежи поред рушевина древног Сихема. Гора Гаризим и гора Евал још увек доминирају долином, стојећи као неми сведоци догађаја из прошлости. Јаковљев бунар, у подножју ових гора, још увек се може посетити. Док медитирамо о догађајима који су се тамо десили, то нас подсећа на важност подупирања правог обожавања, баш као што су нас Исус Навин и Исус поучили да чинимо. (Упореди са Исаијом 2:2, 3.)

[Фусноте]

[Извор слике на 31. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.