Да ли је Божић — изгубио Христа?

„Никада нисам могао да се помирим са забавама у време Божића. Мени то изгледа тотално неспојиво са Исусовим животом и учењем“ (Мохандас К. Ганди).

МНОГИ се не би сложили с Гандијем. ’Шта би један хиндуистички државник могао знати о једном хришћанском празнику?‘ можда би се питали. Ипак, мора се признати да се Божић проширио на цели свет, и утиче на разноразне културе. Сваког децембра изгледа да је тај празник на сваком кораку.

На пример, око 145 милиона Азијаца слави Божић, а то је 40 милиона више него пре једну деценију. И ако је Ганди под „забавама“ подразумевао световну страну данашњег Божића, махнито куповање које сви примећујемо, онда је тешко порећи да је тај аспект славља често најистакнутији. Часопис Asiaweek запажа: „Божић у Азији — од празничних светала у Хонгконгу преко огромних божићних јелки у хотелима у Пекингу па до божићних јасала у центру Сингапура — у великој је мери световни (углавном комерцијални) догађај.“

Да ли је данашња прослава Божића изгубила из вида Христа? Званично, 25. децембар се празнује од четвртог века н. е., кад је Римокатоличка црква одредила тај дан за религиозну прославу Исусовог рођења. Али према једној недавној анкети спроведеној у Сједињеним Државама, само 33 посто анкетираних је сматрало да је рођење Христа најважнији аспект Божића.

Шта ти мислиш? Да ли ти се понекад чини да је у свем том нападном рекламирању, ужурбаном куповању поклона, украшавању дрвећа, организовању и посећивању забава, слању честитки — Исус некако остављен по страни?

Неки можда мисле да је један начин да се Христ врати Божићу тај да се прикаже нека сцена рођења, то јест божићне јаслице. Вероватно сте видели такве групе фигурица, које представљају малог Исуса у јаслама, и како око њега стоје Марија, Јосиф, неки пастири, „три мудраца“, то јест „три краља“, неке домаће животиње и неколико посматрача. Уопште се сматра да те божићне јаслице служе да подсете људе на право значење Божића. Према листу U.S. Catholic, „божићне јаслице пружају детаљнију слику него што може да пружи било које јеванђеље, иако такође наглашавају неисторијски карактер тих прича“.

Како ипак нека сцена рођења може наговештавати да су приче из извештаја Јеванђеља из Библије неисторијске? Па, мора се признати да вешто офарбане мале скулптуре пружају ауру легенде или бајке Христовом рођењу. Сцена Христовог рођења, коју је први популаризовао један калуђер из 13. века, некада је била прилично скромна ствар. Данас, попут мноштва других ствари повезаних с овим празником, сцене Христовог рођења постале су велики бизнис. У Напуљу у Италији, у низовима продавница продају се фигурице сцена Христовог рођења, то јест presepi, и то преко целе године. Неке од популарнијих фигура не представљају ликове из извештаја Јеванђеља, већ данашње славне личности, као што су принцеза Дајана, Мајка Тереза и модни креатор Ђани Версаћи. На другим местима, presepi се праве од чоколаде, тестенине или чак од морских шкољки. Сигурно увиђате зашто је у таквим приказима тешко видети историјске чињенице.

Како би онда такве сцене Христовог рођења могле пружити „детаљнију слику него што може да пружи било које Јеванђеље“? Зар извештаји Јеванђеља нису стварно историјски? Чак и окорели скептици морају признати да је Исус био стварна, историјска личност. Зато је он једном морао бити стварна беба, рођена на неком стварном месту. Мора да постоји неки бољи начин да се добије детаљнија слика о догађајима повезаним с његовим рођењем него што је пуко зурење у неку сцену рођења!

И стварно, постоји. Двојица историчара написала су независне извештаје о Исусовом рођењу. Ако понекад сматраш да се Христ у великој мери занемарује у време Божића, зашто сам не би истражио те извештаје? У њима нећеш наћи легенде нити митове, већ једну фасцинантну причу — стварну причу о Христовом рођењу.

[Извор слике на 3. страни]

Ивица на странама 3-6, 8 и 9: Fifty years of Soviet Art