Да ли си рекао „хвала лепо“?

„ДУВАЈ, дувај, зимски ветре! Ти ниси тако злонамеран као људска незахвалност“.То је сигурно претеривање. Зар би незахвалност могла бити хладнија од леденог зимског ветра? Нажалост, многи имају разлога да се сагласе са Шекспиром. Иако смо већ отврднули због грозних догађаја 20. века, ми још увек осећамо незахвалност нељубазних, јер она утиче на једну од наших основних потреба — ми требамо једни друге. Као појединци не можемо учинити све што доприноси нашој животној радости.

Мало их је који би желели да живе као пустињаци. Да, упућени смо једни на друге. Дакле, ако се наши напори да допринесемо општем добру свих сматрају сами по себи разумљиви, или их се олако одбацује, ако нам други нерадо учине нешто што смо им платили; ако се посебно трудимо бити љубазни, а жањемо само мрштење чела или сумњичаве погледе, ако неко сматра нашу љубазну обазривост као знак слабости, тада нам хладноћа незахвалности задаје бол у срцу. Да ли си то већ искусио?

Шта може да буде разлог незахвалности? Можда звучи грубо, али ако ћемо право то је себичност. Постоје наравно различити степени себичности — од непромишљености до егоцентричности. Непромишљена особа је можда изненађена, чак жалосна кад јој кажемо да се није захвалила, али егоцентричан човек се не забрињава због тога. Било како било, ради се о мани којој треба поклонити пажњу.

Развијати захвалан став

Шта можемо учинити у правцу развијања захвалног става? Као прво, не сматрајмо никада љубазност саму по себи разумљивом. Зар је тешко рећи ,,хвала лепо“ и стварно мислити тако? У неким се подручјима нажалост сматра сувишним рећи „молим“! или ,,хвала“!. Библија нам саветује показати се ’захвалним’ (Колош. 3:15).

Осим тога, научимо се више да ценимо оно што други учине за нас. То укључује такорећи све с којима се дружимо, посебно чланове најуже породице. Домаћица целу седмицу брине за набавку, пере, кува, чисти и води бригу о деци. То је често прави маратон! Показујемо ли ми речима и делима да то ценимо? Или, њен посао постаје за нас током времена нечим само по себи разумљивим? Када смо се задњи пут упитали, изражавамо ли цењење за њен труд да учини дом местом сигурности у овом нашем грубом свету? С друге стране, супруга би се могла упитати поклања ли достојну пажњу напорима свог мужа, који често под тешким, обесхрабрујућим условима у овом пословном свету зарађује за животно издржавање своје породице.

Данас су и многе жене у радном односу, па зато стоје под великим притиском. Многе послове у кући морају обављати навече или на крају седмице. И ту се понекад заборавља рећи хвала лепо. Кад смо исцрпљени већином смо и лако раздражљиви, а тада не налазимо времена за љубазне и угодне поступке у свакодневном животу. Под таквим околностима треба сви чланови породице да буду обазриви.

Али, како је с показивањем захвалности према нашој деци? Ми се осећамо заиста награђени посматрајући их како расту и постају све интелигентнији, односно како на њих утиче наш одгој. Такође када видимо како нам помажу у кућним пословима, јер смо им показали да су и они део породичне заједнице; затим кад осетимо да имају безгранично поверење, у нас, или када нас, дајући нам пољубац за лаку ноћ, нежно загрле својим ручицама. Да, постоје безбројни разлози за показивање захвалности према деци, захвалности према њиховим мајкама, које улажу толико времена у одгој деце, а пре свега захвалности према Богу, оснивачу породице.

Осим породице нашој срећи и добробити доприносе такође другови на послу, као и многи други. Зато морамо бити захвални и за оно што они раде. Често је довољан само смешак или срдачно „хвала лепо“! Важно је не бити толико запослен или одсутан духом, да бисмо пропустили да изразимо искрено цењење. Покажи да, сасвим свеједно, да ли си то платио или не, признајеш оно што други раде за тебе, као и гледиште с којим су то учинили. Тиме ћеш усрећити друге, а то је племенити животни циљ.

Да ли си захвалан Богу?

У 17. поглављу јеванђеља по Луци налазимо извештај о десет губаваца, који су приступили Исусу молећи га да им се смилује. Он је намеравао да их излечи, зато им је наредио да се, према законском захтеву — покажу свештеницима. „И очистише се док су ишли“. Али, само један се вратио натраг да захвали Исусу и прослави Бога зато што је оздравио. Можда је Исус био разочаран због тога. „Где су још деветорица“? упитао је. „Ниједан се не нађе да се врати и захвали, осим овога туђина“? (Лука 17:11—19). Деветорица је пропустила да изрази своје цењење за нешто тако драгоцено — за излечење од страшне болести, губе. Исус је сматрао за потребно да укаже на то. За разлику од њиховог поступања, радује нас да знамо да је Самарићанин поступио другачије, он се, наиме вратио и срдачно се захвалио.

А како је с тобом лично кад је реч о потреби да будеш захвалан Јехови Богу и његовом Сину и да их славиш? Верујеш ли да имаш разлога да будеш захвалан?

У време апостола Павла многи су очигледно мислили другачије, јер он пише својим сухришћанима у Рим: „Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог јавио . . . да немају изговора; јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише“ (Римљ. 1:19—21).

И данас су многи исто слепи и незахвални. Да ли је могуће да се то односи и на тебе?

Захвално срце украшава човека, доносећи свом власнику мир и срећу. Чини особу вреднијом, доприноси Божјем благослову. „Хвала лепо“! две су једноставне речи које загрију срце. Захваљуј се великодушно речима и делима, чиме ћеш обрадовати како Божје срце, тако и срца својих ближњих!

[Слике на 17. страни)

Захвални супруг не сматра посао своје жене нечим само по себи разумљивим

Речи „Молим“ и „Хвала!“ су знак доброг понашања

[Слике на 18. страни]

Постоји безброј разлога за показивање захвалности према деци

Речи „Хвала лепо“ могу врло много значити у свакодневним пословима