Светска здравствена ситуација — растући јаз

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

КАД је 1977. у Сомалији Али Маоу Маалин добио вариолу, због ње је доспео у болницу а такође и у новинске наслове. Након што је лечен и излечен, СЗО (Светска здравствена организација) је 1980. објавила да је вариола — након што је вековима уништавала милионе људи — искорењена с лица земље. За Алија се казало да је он последња жртва у свету.

У 1992, СЗО је известио о другим напрецима у здравственој нези: током 1980-их, више људи у земљама у развоју добило је приступ безбедној пијаћој води и санитарним објектима. Осим тога, већи проценат становништва у најнеразвијенијим земљама добио је приступ локалној здравственој служби. Као резултат, током последње деценије, број смртних случајева у детињству на неким местима је опао.

Застрашујуће чињенице

Ови напреци, међутим, имају своју противтежу у губицима и помрачени су злокобним претњама. Осмотрите неколико застрашујућих чињеница.

ХИВ⁄сида. Више од 17 000 000 људи широм света заражено је ХИВ-ом, вирусом који изазива сиду. Око 3 000 000 постало је заражено у једној од протеклих година, што је отприлике 8 000 дневно. Више од једног милиона деце заражено је ХИВ-ом. Смртни случајеви од сиде међу децом ускоро могу избрисати сваки напредак учињен за њихов опстанак у недавним деценијама. А та епидемија управо сада у многим местима прелази у рану експлозивну фазу, као што је случај у Азији. Преко 80 посто од свих жртава ХИВ-а, каже публикација Сида и развој (Aids and Development), живи у земљама у развоју.

Туберкулоза (ТБЦ). Иако је у великој мери игнорисана у протекле две деценије, ТБЦ још једном прогони свет, и убија отприлике три милиона људи сваке године, што је чини најистакнутијим убицом на свету међу заразним болестима. Преко 98 посто тих смртних случајева десило се у земљама у развоју. Да би ситуација била гора, ТБЦ бактерије удружене с ХИВ-ом сачињавају смртоносну алијансу са опустошујућим последицама. Очекује се да ће до 2 000, сваке године милион особа заражених ХИВ-ом умирати од ТБЦ-а.

Рак. Број случајева рака у земљама у развоју сада је већи него у развијеним земљама.

Срчана обољења. „Близу смо глобалне коронарне катастрофе“, упозорава доктор СЗО Иван Дјарфас (Ivan Gyarfas). Срчана обољења нису више мора само индустријализованих нација. На пример, у Латинској Америци ће два до три пута више људи умрети од срчаних обољења него од заразних болести. У року од неколико година, тромбозе и капи биће водећи узроци смрти широм земаља у развоју.

Тропске болести. СЗО упозорава: „Тропске болести су изгледа подивљале, колера се шири по Америкама... жута грозница и епидемије денге погађају још више њих, и ситуација што се тиче маларије се погоршава.“ Часопис Тајм каже: „У најсиромашнијим земљама света, борба против инфективних болести већ је катастрофа.“ Сада, данак у смрти само од маларије износи око два милиона особа годишње — и то након што је пре неких 40 година мишљено да је у великој мери искорењена.

Дијареична обољења. Данак међу младима у земљама у развоју је шокантан. Скоро 40 000 деце сваког дана умире као последица заразе или неисхрањености; само од дијареичних обољења сваких осам секунди умире једно дете.

Здравље и сиромаштво — повезаност

Шта нам говори ова слика о здрављу? „Земље у развоју ударене су двоструким ударцем“, каже један здравствени стручњак. „Оне су сада ударене свим савременим хроничним болестима које израњају али исто тако и заосталим тропским болестима.“ Какве су последице? Забрињавајући „географски пролом“ ступа у жижу, примећује књига Постизање здравља за све до 2 000. (Achieving Health for All by the Year 2000.). Тако здравствена нега у отприлике 40 афричких и азијских земаља „не држи корак с осталим делом света“. Здравствени јаз је огроман — и расте.

Иако постоје бројни разлози за овај растући јаз, један главни узрок слабог здравља, каже часопис Ворлд хелт „јесте сиромаштво“. (Упореди с Пословицама 10:15.) Сиромаштво људе често осуђује на неадекватан заклон обележен недостатком санитације, недостатком довољних количина безбедне воде, и пренатрпаним, скученим животним условима. Ова три фактора не само да сметају здрављу, већ у ствари унапређују болести. К томе додајте још неисхрањеност која ослабљује одбрану тела од бољки, и можете видети због чега сиромаштво ради здрављу оно што термити раде дрвету.

Кад смртоносне болести заражавају пребивалишта, онеспособљавају тела и убијају децу, највише су погођени сиромашни. Запазите неке примере. У сиромашним деловима Јужне Африке, учесталост појављивања случајева туберкулозе сто пута је већа него у подручјима с високим приходима те исте нације. У осиромашеним подручјима Бразила, људи шест пута више умиру од упале плућа и грипа него у богатијим суседствима с којима се граниче. А број беба које умиру у индијским бедним породицама десет пута је већи него код индијских најбогатијих породица. Врло је очита болна чињеница: ’сиромаштво је опасно по здравље!‘

Није чудо што је више од милијарде становника страћара у свету остављено с осећањем очаја. Основни узроци сиромаштва су изван њихове контроле, и стравичне последице које воде до болести доминирају њиховим животима. Уколико патите од лоших учинака сиромаштва, и ви се можда осећате беспомоћно причвршћени за ону мизерну страну здравственог јаза. Па ипак, били сиромашни или не, постоје неки кораци које можете предузети да бисте заштитили своје здравље и здравље своје деце. Који су то кораци? Наредни чланак пружа неке предлоге.