Они још увек земљу обрађују с коњима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

У ОВО доба високе технологије, некима је можда тешко да верују да постоје ратари који своју земљу још увек обрађују с коњима. Али постоје места на којима се уместо трактора користе запреге крупних коња за вучу.

Истина, ретка су имања на којима се ради с коњима. Ипак, треба нешто рећи и о употреби коња̂.

Употреба у пољопривреди

Још од давних времена коњи су се користили као товарне животиње. Они су споменути у аналима Сумера, Хетита, Египћана и Кинеза. Али вековима је њихова употреба у пољопривреди била ограничена. То је било због тога што се говорило да су волови јефтинији за чување а могли су послужити као храна на столу кад више нису могли да раде. Међутим, волови су спорији од коња̂.

До 19. века, коњ је преузео обрађивање земље у многим западним земљама. Један извор то делимично приписује „изуму префињеније ратарске машинерије [која се] боље прилагодила брзом, уједначеном раду коња него раду вола који се спорије кретао“.

С временом, расе као што су Клајдздејл у Шкотској, Сафок панч и Шајр у Енглеској и Першерон углавном у Француској, пронашле су своје место у пољопривредном животу. Те споре али јаке коње укрштали су с мањим коњима да би се створио коњ мало мање снаге али веће брзине. Такве специјално укрштене животиње назване су коњи за вучу, што указује на њихову способност да вуку тешке терете.

Коњ упоређен с трактором

Наравно, ниједан коњ који је укрштен не може имати исту вучну снагу коју има савремени трактор. Али можда ћете се изненадити кад сазнате колику снагу имају коњи! Године 1890. два Клајдздејл коња за вучу вукла су потпуно натоварен вагон с закоченим точковима! А 1924. један пар енглеских Шајр коња извео је једнако импресиван подвиг, вукавши отприлике 50 тона!

Коњи за вучу су и интелигентни и иницијативни. На пример, запреги коња која оре њиву скоро да није потребно никакво вођство, ако постоји добар коњ за прављење бразде. Коњ за прављење бразде водиће запрегу, која ће читав дан пратити ту бразду. Сматра се да запреге могу орати изузетно праве линије јер коњи носе наочњаке и не могу гледати иза, што су људи који раде с трактором склони да раде.

Даље, током жетве коњи могу бити окретљивији од трактора. Њихова способност да ураде прецизан окрет од 90 степени — а када буде потребно, окрет од 180 степени — значи да не изостављају ниједан део поља током ратарских радова.

Запреге коња у акцији

Запрега коња која одговара на наредбе свог терача чини импресиван призор. Запрега је истренирана да реагује на посебне наредбе с посебним маневрима, мада се тачан језик и изрази који се користе разликују код терача. Коњи се упознају с речником и тоном гласа сваког терача. Карактеристичан звиждук, заједно са охрабрујућим речима од стране терача, за коње може бити знак да крену.

У Аустралији коњ на десној страни запреге (с гледишта терача) познат је као дешњак а коњ на левој страни као левак. Ово именовање вероватно потиче из начина на који су ветерани радили са својим запрегама, обично ходајући с леве стране.

Како је узбудљиво гледати линију од десет коња док праве окрет од 90 степени, реагујући на позиве терача! Да би скренули улево, левак мора начинити мале кораке уназад, док остали део запреге маршира око њега под углом од 90 степени. Затим ако треба скренути удесно, дешњак мора начинити мале кораке уназад. У сувљим климатским условима диван је призор видети запрегу која нестаје у облаку прашине, а затим се поново појављује попут зида топотљивих коња након што се заврши окрет!

Сваки коњ се зове својим именом и реагује на њега према тону гласа који користи терач. Ако један коњ заостане, обично је потребан само оштар, прекоран тон кад се изговори његово име. На почетку обучавања коњи често морају научити да је такав тон пропраћен ударцем штапом или бичем. Међутим, кад се једном та лекција научи, строжа дисциплина је ретко, ако и уопште потребна.

Типичан радни дан

Ратар може устати око пет ујутро да нахрани коње и да сам доручкује док се коњи хране. Коњи науче да пију много пре него што започне радни дан јер ништа више неће добити за пиће пре ручка. Сваки коњ се тимари пре него што се упрегне. То спречава иритирање коже и пријатан је осећај. Коњи се обично окупе и стрпљиво чекају на свој ред. Затим се зауздавају и упрежу. За све ово биће потребно сат времена или више, у зависности од величине запреге. Такође се припремају и зобнице за подневни оброк коња̂. Најзад, терач није једини који заслужује паузу за ручак!

Не жалећи се запрега напорно ради осам или десет сати, и ако улари и опрема добро пристају, коњи неће дан завршити с болним, нажуљаним раменима. Док се вече спушта, човек и животиња су задовољни што иду према фарми да би уживали у мирном оброку, довољном пићу и добром одмору.

Они који још увек обрађују земљу с коњима можда су брзи да кажу да то представља далеко веће уживање него по читав дан слушати тутњаву машинерије. Мирноћа чини да се ратар осећа као део земље. Он може много јасније запажати стварство око себе — звук птица које чепркају док испитују свеже окренуту земљу у изораним браздама; мирис влажне траве; пуцање мраза док хладног јутра плуг пресеца замрзлу земљу — мале ствари које могу проћи незапажено кад је ратар бомбардован тракторском буком.

Истина, трактори могу радити 24 часа дневно, што је подвиг немогућ за коње. Такође је истина да трактори могу обрађивати више земље и захтевају мање одржавања. Али ниједан трактор није никада произвео љупко младунче, а то је само једно од задовољстава што рад с коњима чини неупоредивим. Терач може такође уживати у „разговору“ са својим коњима док раде. А они одговарају својом послушношћу, са својим начуљеним ушима да би ухватили сваку његову реч.

Ратарство је напоран и понекад монотон посао. Али за оне који још увек ору своје њиве на старомодан начин, с коњима, могу постојати многе радости у тако блиском раду с тим жилавим животињама Божјег стварства које тешко раде.

[Слика на 26. страни]

Коњи могу бити окретљивији од трактора