Крива религија јаше ка свом уништењу!

ДА БИСМО установили да ли су религије овог света близу свог краја, испитајмо пажљиво једно од најдраматичнијих пророчанстава Библије. То је пророчанство о тајанственој симболичној жени описаној у последњој књизи Библије, Откривењу.

Можете ли замислити једну жену која је као краљица владала над нацијама, утичући на животе милијарди људи кроз целу историју — богату жену која је сјајно украшена гримизом и скерлетом, богато накићена златом, драгим камењем и бисерјем? На њеном челу написано је једно дуго име, једна тајна: „Вавилон велики, мати блудника и мрзости земаљских.“ Она је непогрешиво обележена својим непокорним, промискуитетним животом, пошто је вршила „блуд“ са светским владарима. Њени греси су се нагомилали до неба. Она јаше на монструозној, седмоглавој скерлетној дивљој звери која има десет рогова (Откривење 17:1-6; 18:5).

Ако можете замислити ту жену, имате извесну представу о основном лику у пророчанској драми коју је Исусов апостол Јован видео у једној визији која му је била дата преко једног анђела. Он је живописно описује у 17. и 18. поглављу Откривења. Прочитајте та поглавља у својој Библији. Бићете у стању да пратите редослед догађаја од разоткривања идентитета те тајанствене жене па до њеног фаталног краја.

Идентификовање блуднице

Један кључ за разумевање њеног идентитета налази се у две ствари на којима блудница-краљица симболично седи. У Откривењу 17:18, она је описана као „варош велика, која има краљевство над краљевима земље“. То јој омогућава да седи на ’многим водама‘ (ДК), које значе ’људе и народе, племена и језике‘, као што је показано у Откривењу 17:1, 15. Према 3. стиху у том истом поглављу, она се такође види како седи на седмоглавој дивљој звери — у Библији се звери обично употребљавају као симболи светских политичких сила, или организација.

То показује да је та блудница, Вавилон велики, персонификација једног узвишеног царства, царства које доминира над другим властима и њиховим поданицима. То може бити само царство кривих религија света.

Утицај верских вођа на ствари државне политике и политику уопште добро је познат део историје. The World Book Encyclopedia наводи: „Након пада Западног римског царства [5. век], папа је имао више власти од било које друге особе у Европи... Папа је вршио како политичку тако и духовну власт. Године 800, папа Лав III крунисао је француског владара Карла Великог као цара Римљана... Лав III је успоставио папино право да власт неког цара учини законитом.“

Власт коју су Католичка црква и њени „принчеви“ имали над владарима надаље је својим примером показао кардинал Томас Волси (1475?-1530). Он је описан као „најмоћнија особа у Енглеској, и то за многе године“. Под владањем краља Хенрија VIII, он је „ускоро био контролна фигура у свим државним стварима... Живео је у царској раскоши и уживао је у својој моћи“. Извештај из те енциклопедије наставља: „Кардинал Волси је своје велике способности као државника и администратора углавном трошио на вођење спољних послова Енглеске за Хенрија VIII.“

Још један истакнут пример католичке власти над световним државним стварима јесте француски кардинал Ришеље (1585-1642), који је „више од 18 година... био стварни владар Француске“. Раније цитирани извор каже: „Он је био страшно амбициозан и ускоро је с нестрпљењем тражио вишу службу.“ Године 1622. постао је кардинал „и ускоро је постао водећи утицај у француској влади“. Он је очигледно био човек од акције, јер је „лично предводио царску војску приликом опсаде Ла Рошела“. Тај чланак додаје: „Ришеље је највише био заинтересован за спољне послове.“

Даљња укљученост Ватикана у политичке власти јасно се види по сталним обавештењима у ватиканским новинама L’Osservatore Romano о страним дипломатама који испоручују акредитивна писма сувереном папи. Очито је да Ватикан има једну мрежу лојалних католика који могу стално информисати папу о политичким и дипломатским развојима догађаја широм света.

Могло би да се пружи још много примера да се прикаже снажни утицај верских вођа — како у хришћанском свету тако и изван њега — на политичке ствари овог света. Чињеница да симболична блудница седи на свим ’многим водама‘ (које представљају ’народе, племена и језике‘) и на дивљој звери (која представља све светске политичке силе), такође сугерише да је њен утицај над народима, нацијама и силама другачије, узвишеније природе од чисто политичке доминације. Да видимо какав је то утицај.

Део дугог имена на њеном челу био је „Вавилон велики“. Тиме се указује на древни Вавилон, који је пре неких 4 000 година основао Неврод, који је био „у противљењу Јехови“ (NW), правом Богу (Постање 10:8-10). То што она носи то име показује да је она једна увећана слика древног Вавилона, са сличним аспектима. Којим аспектима? Древни Вавилон је био прожет мистичном религијом, исквареним традицијама, идолским обожавањем, магијом, астрологијом и празноверјем — што Јеховина Реч све одреда осуђује.

The New International Dictionary of New Testament Theology каже да је у 18. веку пре н. е., Мардук био учињен „градским богом Вавилона, и тако поглаварем сумерско-акадског пантеона од око 1 300 божанстава. Он је све религиозне традиције скупио у један систем... У Пост. 11:1-9 архитектура џиновског храма Вавилона ожигосана је као израз људског поноса који жели да стекне контролу над небом“.

Дакле древни Вавилон је био жаришна тачка криве религије, која је с временом заразила цели свет. Вавилонски религиозни обичаји, његове доктрине, традиције и његови симболи прожимају све делове света и одражавају се у папазјанији на хиљаде светских религија. Политичка краљевства и царства су се подизала и падала, али вавилонска религија је све њих надживела.

Зашто је погубљење тако близу?

Као што се често објашњавало у претходним издањима овог часописа, библијско пророчанство и догађаји који од 1914. потресају свет непогрешиво показују да данас живимо на ’свршетку система ствари‘ (Матеј 24:3, NW). То значи да се зверском светском систему брзо приближава крај, као и крај десетоглавој ’црвеној звери‘, на којој блудница сада јаше (Откривење 17:3). Та звер очигледно представља политички конгломерат скоро свих нација на земљи — Уједињене нације. Проречени крај значи уклањање раздорног, безбожног политичког владања над човечанством. Али, шта је с блудницом-краљицом која јаше на тој звери?

Божји анђео објашњава: „Десет рогова што си видео и звер омрзнуће на блудницу, опљачкаће је и оголиће, и појешће месо њезино и сажећи ће је огњем. Јер је Бог дао у срца њихова да врше вољу [„мисао“, Ча] његову, и да изврше једну исту вољу, и да даду краљевство своје звери, док се испуне речи Божје“ (Откривење 17:16, 17).

Тако пророчанство показује да кратко пре него што политичка дивља звер оде у уништење, она ће почети да мрзи своју јахачицу и окренуће се против ње. Зашто? Владари и владе очигледно ће осећати да организована религија која делује унутар њихових граница прети њиховој моћи и власти. Изненада, подстакнути једном нагонском силом, они ће извршити Божју „мисао“, његову одлуку, тако што ће извршити његову пресуду над прељубничким, крвавим светским царством криве религије.a (Упоредите с Јеремијом 7:8-11, 34.)

Крај кривим религијама овог света доћи ће док су оне још увек на изглед снажне и утицајне. Да, пророчанство показује да непосредно пре него што та блудница буде уништена, она ће још увек говорити у свом срцу: „Седим као краљица и нисам удовица, и жалости нећу видети“ (Откривење 18:7). Међутим, њено уништење ће доћи као изненађење за милијарде њених поданика. То ће бити један од најнеочекиванијих и најкатастрофалнијих догађаја у људској историји.

Још од појављивања древног Вавилона, криве религије су вршиле огроман утицај на човечанство преко својих вођа и подупиратеља; својих доктрина, традиција и обичаја; својих бројних импозантних грађевина за обожавање; и свог невероватног богатства. Оне сигурно неће нестати незапажено. Зато анђео коме је било поверено да саопшти поруку о пресуди над том блудницом говори отворено кад објављује: „Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и сажећи ће се огњем. Јер је силан Господ, Бог који јој суди.“ Зато ће крај Вавилона великог доћи као гром из ведра неба и проћи ће брзо, као у „један дан“ (Откривење 18:8; Исаија 47:8, 9, 11).

Снажне речи тог анђела воде до питања: хоће ли уопште остати иједна религија, и ако хоће, која и зашто? Шта пророчанство показује? То ће бити обрађено у следећем чланку.

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

Кривица за крв хришћанског света у Африци

У Откривењу 18:24, Библија каже да се у Вавилону великом налази крв „свију који су побијени на земљи“. Помислите на ратове који су се водили због религиозних разлика и због пропуста верских вођа да их спрече. Један скорашњи пример тога био је очигледан у геноциду у Руанди, у коме је било побијено око 500 000 људи — од којих су једна трећина била деца.

Канадски писац Хју Макулум извештава из Руанде: „Један Хуту свештеник из Кигалија [Руанда] каже да је пропуст цркве да пружи морално вођство несхватљив. Положај бискупа̂ у руандском друштву треба да буде страшно важан. Они су знали за предстојећу катастрофу дуго пре него што су убијања започела. Црквене проповедаонице могле су да пруже прилику да скоро цело становништво чује једну снажну поруку која је могла да спречи геноцид. Уместо тога, вође су остале неме.“

После најгорег масакра у 1994, Џастин Хакизимана, један црквени старешина, рекао је на једном малом састанку одржаном у једној презбитеријанској цркви у Кигалију: „Црква је ишла руку под руку с политиком Хабјаримане [председника Руанде]. Нисмо осудили оно што се догађало зато што смо били корумпирани. Ниједна црква, а посебно католичка, није осудила те масакре.“

Арон Мугемера, један црквени пастор, рекао је на једном другом састанку у Руанди након геноцида: „Црква се стиди... Овде се убија још од 1959. Нико то није осуђивао... Нисмо се усудили да проговоримо зато што смо се плашили, и зато што нам је било добро.“

[Слика на 7. страни]

Ова „блудница“ утиче на цели свет

[Извор]

Земља: Mountain High Maps® Copyright © 1995 Digital Wisdom, Inc.