Гледиште Библије

Да ли је неисправно изговарати Божје име?

ЈУДАИЗАМ је вековима научавао да је божанско име Јехова, пресвето да би се изговаралоa (Псалам 83:19). Многи теолози су закључили да би било без поштовања ословљавати величанственог Створитеља на тако присан начин, или да би то представљало кршење треће од Десет заповести, која забрањује да се ’узалуд узима име Господње‘ (Излазак 20:7). У трећем веку н. е., Мишна је објавила да „онај који изговори божанско Име онако како се изговара, нема удела у свету који долази“ (Санхедрин 10:1).

Занимљиво је што многи изучаваоци у хришћанском свету, приликом превођења Библије, следе дух ове јеврејске традиције. На пример, The New Oxford Annotated Bible коментарише у своме предговору: „Употреба било ког имена за једног јединог Бога, у смислу да постоје и други богови од којих треба разликовати правог Бога, престала је да постоји у јудаизму још пре хришћанске ере, па је према томе неприкладна и за општу веру хришћанске цркве.“ Стога, у том преводу реч „ГОСПОД“ представља замену за божанско име.

Какво је Божје гледиште?

Да ли гледишта таквих преводилаца и теолога одражавају и Божји начин размишљања? На крају крајева, Бог није хтео да сакрије своје име од човечанства, већ, уместо тога он им је открио своје име. У хебрејском делу текста, иначе познатом као Стари завет, Божје име Јехова појављује се више од 6 800 пута. Библијски извештај показује да су први људски пар, Адам и Ева, били међу онима који су познавали и изговарали Божје име. Родивши свог првог сина, Ева је рекла: „Направих човека с помоћу [Јеховином]“ (Постање 4:1, видите такође фусноту за Постање 2:5).

Вековима касније, када је Бог позвао Мојсија да изведе израелску нацију из египатског ропства, Мојсије је питао Бога: „Ићи ћу дакле синовима Израиљевим и рећи ћу им. Бог отаца ваших посла ме к вама. Али ако ме питају које је име његово, шта ћу им одговорити?“ Мојсије се вероватно питао да ли ће се Бог открити под неким новим именом. Бог му је одговорио: „Овако кажи синовима Израиљевим: [Јехова], Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама. То је моје име у вечности, то је моје име од колена на колено“ (Излазак 3:13, 15). Очигледно, прави Бог није мислио да је његово име пресвето да би га његов народ изговарао.

У ствари, у сваком нараштају Божје верне слуге изговарале су Божје име са слободом и с пуно поштовања. Воз, један лојални Божји слуга, редовно је поздрављао своје раднике у пољу речима: „[Јехова] с вама!“ Да ли су се радници због таквог поздрава запрепастили? Не. Извештај даље каже: „Они му одговорише: ’Благословио те [Јехова]!‘“ (Рута 2:4). Уместо да су један овакав поздрав сматрали вређањем Бога, они су га сматрали неким начином слављења и одавања части Богу у њиховим свакодневним стварима. У том истом духу, Исус је поучавао своје ученике да се моле: „Оче наш, који си на небесима, нек се свети име твоје“ (Матеј 6:9).

Трећа заповест

Шта је са забраном која се спомиње у трећој од Десет заповести? Излазак 20:7 снажно наглашава: „Нећеш узимати узалуд имена [Јехове], Бога свога, јер Господ неће оставити без казне онога који узме узалуд име његово.“

Шта то тачно значи узети Божје име „узалуд“? JPS Torah Commentary, које је објавило Јеврејско издавачко друштво, објашњава да горе преведени хебрејски израз „узалуд“ (ла-шав), може да значи и „лажно“ или „низашта, бескорисно“. Исто реферално дело наставља: „Двосмисленост [овог хебрејског израза] отвара могућност да се учесницима у неком судском процесу забрани кривоклетство, лажно заклињање и непотребна или лакомислена употреба божанског Имена.“

Овај јеврејски коментар исправно истиче да ’узимање Божјег имена узалуд‘ укључује и употребу имена на неисправан начин. Међутим, да ли се за изговарање Божјег имена приликом поучавања других о Богу или приликом обраћања нашем небеском Оцу у молитви, може рећи да је ’непотребно или лакомислено‘? Јехова излаже своје гледиште речима из Псалма 91:14: „Кад постави у ме љубав своју избавићу га, узвисићу га; јер име моје зна.“

Да ли је то уопште битно?

Један савремени енглески превод, The Five Books of Moses, од Еверет Фокс, одступа од традиције. Овај превод не користи традиционално „ГОСПОД“, већ „ЈХВХ“ да би представио Божје име „у жељи да прикаже доживљај хебрејског читаоца“. Фокс наглашава: „Читалац ће одмах запазити да се лично име Бога у Библији у овом издању појављује као ’ЈХВХ‘.“ Он признаје да читаоца може мало да „иритира“ када угледа Божје име. Али након што је предузео овај похвални корак да не сакрије Божје име у преводу, он додаје: „Предлажем да се приликом читања наглас, изговара традиционално ’ГОСПОД‘, али други ће можда следити сопствени обичај.“ Међутим, да ли је то само ствар личног избора, традиције или обичаја?

Не. Библија не само да охрабрује на исправну употребу Божјег имена већ то и заповеда! У Исаији 12:4а, Божји народ је описан како гласно и јасно повикује: „Хвалите [Јехову], гласите име његово“ (курзив наш). Осим тога, псалмиста говори о онима који заслужују Божју неповољну осуду: „Излиј гнев свој на народе који не знају за те и на краљевства која име твоје не призивљу!“ (Псалам 79:6, курзив наш; видите такође и Пословице 18:10; Софонију 3:9).

Дакле, иако се неки уздржавају од изговарања Јеховиног славног имена због погрешног разумевања треће заповести, они који заиста воле Бога желе да призивају његово име. Да, у свакој прикладној прилици, они ’јављају по народима дела његова, спомињу величину имена његовог!‘ (Исаија 12:4б).

[Фуснота]

[Слике на 26. страни]

Део књиге Псалама из свитака с Мртвог мора. Божје име Јехова (ЈХВХ ), појављује се у древнијем облику хебрејског писма за разлику од осталог текста у свитку

[Извор]

Љубазношћу Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem