Млади питају . . .

Како да будем мало друштвенији?

„Никада нисам био много причљив. Мислио сам да ће ме људи избегавати ако нешто кажем. Моја мајка је веома стидљива, тако да знам на кога сам“ (Арти).

ДА ЛИ понекад пожелиш да си мало мање стидљив — а малко више пријатељски расположен и мало друштвенији? Као што је наш претходни чланак у овој серији истакао, стидљивост је уобичајена особина.a Зато не мора да значи да с тобом нешто није у реду ако си склон томе да будеш ћутљив, озбиљан или уздржан. Али претерана стидљивост може представљати прави проблем. У најмању руку, она те може ометати у томе да уживаш у пријатељствима. Због ње ти може бити тешко да се у друштву осећаш пријатно или да се нормално понашаш.

Чак се и одрасле особе често боре са стидљивошћу. Бариb је старешина у хришћанској скупштини. Али има обичај да буде ћутљив кад се нађе у групи људи. Он каже: „Чини ми се као да не могу ништа рећи што би имало смисла.“ Његова супруга Дајана има сличан проблем. Како га решава? Она каже: „Волим да будем с друштвеним људима јер осећам да они могу да воде разговор.“ Који су неки од начина на које би и ти могао бити мало друштвенији?

Немој више да омаловажаваш себе

Као прво, можда треба да преиспиташ гледиште о самоме себи. Да ли стално омаловажаваш себе тиме што говориш себи да се другима нећеш свидети или да немаш ништа вредно да кажеш? Таква негативна осећања која имаш могу само да те спрече да будеш друштвен. На крају крајева, Исус је рекао: „Воли свог ближњег као самог себе“ — а не уместо себе! (Матеј 19:19). Зато је добро и прикладно да у разумној мери волиш себе. То ти може дати неопходно поуздање да би пришао другима.

Ако те муче осећања ниског самопоштовања, биће корисно да прочиташ 12. поглавље „Зашто се не допадам сам себи“ из књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања.c Те информације ти могу помоћи да увидиш да као личност имаш доста тога вредног да понудиш. Па и сама чињеница да си хришћанин доказује да Бог у теби види нешто вредно! На крају крајева, Исус је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:44).

Занимај се за друге

Пословице 18:1 упозоравају: „Самовољан [„онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго.“ Да, ако избегаваш друштво вероватно ћеш превише пажње посветити самом себи. Стих из Филипљанима 2:4 нас подстиче да ’гледамо с личним занимањем не само на своје сопствене интересе него и на интересе других‘. Осећаћеш се мање нелагодно ако усмериш пажњу на интересе и потребе других. Што више бринеш о другима, то је већа вероватноћа да ћеш бити подстакнут да преузмеш иницијативу да их упознаш.

Узми за пример Лидију, једну жену која је постала симбол благонаклоности и гостопримства. Када је чула речи апостола Павла и кад се крстила, Библија нам каже да је усрдно молила Павла и његове сапутнике: „Ако сте просудили да сам верна Јехови, уђите у мој дом“ (Дела апостолска 16:11-15). Премда је била нова верница, Лидија је преузела иницијативу да упозна ову браћу — и нема сумње да је због тога имала многе благослове. Када су Павле и Сила изашли из затвора, куда су отишли? Занимљиво је да су се вратили у Лидијин дом! (Дела апостолска 16:35-40).

Исто тако, и ти ћеш установити да ће се већина људи одазвати на занимање које показујеш за њих. Како можеш започети с тим? Ево неколико корисних предлога.

● Почни полако. Да би био друштвен не значи да треба да постанеш претерано отворена особа нити да се нађеш баш у сваком друштву. Ради на томе да појединачно разговараш с другима. Могао би себи да поставиш за циљ да започнеш разговор барем с једном особом сваки пут кад одеш на неки хришћански састанак. Покушај да се насмешиш. Створи навику да особу гледаш у очи.

● Пробиј лед. ’Како?‘ можда се питаш. Па, ако се стварно занимаш за друге, обично није тешко пронаћи тему за разговор. Један младић из Шпаније, по имену Хорхе каже: „Приметио сам да за боље упознавање помаже ако једноставно питаш друге како су или чиме се баве.“ Један младић по имену Фред предлаже: „Ако не знаш шта да кажеш, једноставно почни да постављаш питања.“ Наравно, нећеш желети да се људи осећају као да су под истрагом. Ако ти се чини да особа не жели да одговори на питања, покушај да кажеш нешто о себи.

Мери, мајка једне тинејџерке, каже: „Открила сам да је најбољи начин да се људи осећају пријатно ако им пружиш прилику да причају о себи.“ Млада Кејт додаје: „Корисно је ако људима даш комплимент о њиховој одећи или нечем другом. Ствараш код њих осећај да ти се допадају.“ Наравно, буди искрен и избегавај испразно ласкање (1. Солуњанима 2:5). Људи ће обично реаговати на искрене речи које су љубазне и пријатне (Пословице 16:24).

● Пажљиво слушај. ’Буди брз да чујеш, а спор да говориш‘ каже Библија (Јаков 1:19). На крају крајева, разговор је једна врста размене — а не соло наступ. Зато ако се стидиш да причаш, то у ствари може бити у твоју корист! Људи цене добре слушаче.

● Придружи се. Пошто си савладао уметност разговора у четири ока, пређи на разговор у групи. Хришћански састанци су опет идеално место за стицање те вештине. Понекад је најлакше укључити се у разговор тако што се укључујеш у разговор који је већ у току. Наравно, ту су јако важни разборитост и добри манири. Немој да упадаш ако је очигледно по среди приватан разговор. Али ако се види да је група укључена у необавезан разговор, покушај да се придружиш. Буди тактичан, немој да их прекидаш и покушај да овладаш ситуацијом. Труди се да неко време слушаш. Кад се мало опустиш, можда ћеш хтети нешто да прокоментаришеш.

● Не очекуј од себе савршенство. Понекад млади превише брину око тога да ли ће нешто погрешно рећи. Једна девојка из Италије по имену Елиза, присећа се: „Увек сам се плашила да ће све кренути наопако ако нешто кажем.“ Међутим, Библија нас подсећа да смо сви несавршени, тако да је једноставно немогуће да савршено говоримо (Римљанима 3:23; упореди с Јаковом 3:2). Елиза каже: „Схватила сам да су то моји пријатељи. Зато ће разумети ако кажем нешто погрешно.“

● Задржи смисао за хумор. Истини за вољу, свако се збуни кад нешто лупи па остане жив. Али као што Фред примећује „ако се опустиш и смејеш на свој рачун, то брзо прође. Од комарца правиш магарца ако дозволиш себи да се усплахириш, изнервираш или насекираш“.

● Буди стрпљив. Мораш да разумеш да се неће сви одмах одазвати. Непријатна грешка у разговору не мора обавезно да значи да се тој особи не свиђаш или да треба да одустанеш од покушаја да разговараш с њом. Понекад су људи једноставно презаузети — или се стиде као и ти. У таквим ситуацијама корисно је да особи даш мало више времена да се опусти у твом друштву.

● Покушај да разговараш са одраслима. Понекад су одрасли, а нарочито зрели хришћани, прилично саосећајни према младима који се боре са стидљивошћу. Зато немој да се плашиш да започнеш разговор с неком старијом особом. Кејт каже: „Поред одраслих могу да се опустим јер знам да ме они неће просуђивати, неће ми се ругати нити ће ми загорчавати живот као моји вршњаци.“

Подстакнути љубављу

Премда ови предлози могу бити корисни, не постоји једноставна формула за превазилажење стидљивости. Гледано на дуге стазе, то није ствар примењивања неке веште технике или процедуре. Ствар је у томе да ’волиш свог ближњег као самог себе‘ (Јаков 2:8). Да, научи да бринеш о другим људима — нарочито о својој хришћанској браћи и сестрама (Галатима 6:10). Ако у срцу гајиш искрену љубав, превазићи ћеш страх и несигурност и успоставићеш контакт с другима. Као што је Исус рекао: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Матеј 12:34).

Бари, споменут на почетку, примећује: „Што више упознајем људе, то ми је лакше да причам с њима.“ Другим речима, што више вежбаш да будеш друштвен, то ће ти бити лакше. Док будеш стицао нове пријатеље и док будеш осећао да те други прихватају, бићеш сигуран да је вредело труда!

[Фусноте]

[Слика на 13. страни]

Преузми иницијативу и укључи се у разговор!