Убирање плода с крилима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОСТАРИКЕ

ОВИ плодови имају крила! Да, добро сте прочитали — ови плодови које убиру узгајивачи имају крила. Наравно, сваки успешан земљорадник зна да су његови напори усмерени на производњу доброг, здравог плода. Исто важи и за овог узгајивача — он будно пази на скривене грабљивице као што су инсекти, пауци и птице. У време сабирања плодова он појачава свој рад, настојећи да не изгуби драгоцени производ који је тако марљиво гајио током сезоне. Ако је успешан, његов плод — који има пар најлепше обојених крила на свету — наћи ће се хиљадама километара далеко од места где је одгајен. Који је тај јединствени плод? Да, ваша претпоставка је потпуно тачна — реч је о лептирима.

Узгајање лептира је веома значајан посао. Њиме се вешто на један леп и еколошки начин помаже да се у животној средини сачувају различите врсте лептира. Да ли по глави почињу да вам се врзмају многобројна питања? На пример, шта је тачно фарма лептира? Како она функционише? И која је њена сврха? Пре него што одговоримо на ова питања, осмотримо како је започело узгајање ових крхких створења.

Све је почело у Кини

Кинези већ вековима узгајају мољце искључиво за производњу свиле. Међутим, потреба за фармама лептира се тек недавно појавила. Током 1970-их одржана је једна изложба живих лептира на острву Гернзи, недалеко од енглеске обале.

Племенита намера овог подухвата у Гернзију била је да дочара тропску шуму испуњену лептирима, чије би бескрајне боје и шаре унеле живост у шуму. Логично, ово је захтевало преношење лептира из тропских крајева. Али како доћи до тропских лептира (од којих је неким врстама животни век само две или три недеље) који би се допремили бродом живи до места које је хиљадама километара удаљено од њихове матичне земље? Тако се развила потреба за комерцијалним узгајањем лептира.

Како функционише фарма лептира

Дивна могућност да из прве руке видите како функционише једна таква фарма заиста очарава. Посматрање калеидоскопа многих крила јарких боја изблиза задивљујућ је призор. Пробудите се! је посетио највеће узгајалиште и извозника те врсте у Централној Америци, фарму лептира у Костарики. Ова фарма не само што извози одгајене лутке (чауре или хризалиде) већ спроводи и један образовни програм за оне који би желели да више сазнају о животном циклусу и биологији лептира.

Када уђете у мрежом ограђен врт с лептирима, истог трена бићете очарани призором стотина лептира који лете око вас, украшени величанственим комбинацијама боја — једни лепршају и обрушавају се, други грациозно лебде. Ова разнобојна створења јарких боја праве се да вас не примећују док обављају своје свакодневне послове око јела, парења и полагања јаја. Како да не будете задивљени? Када видите и осетите мирис биљака домаћина — тропског дивљег цвећа и дрвећа банане — убрзо ћете схватити да лептирима пружају и храну и скровиште.

Потпуно ограђен врт штити малена јаја од грабљиваца. У дивљини, од свих положених јаја свега 2 посто се развије до зрелости, али у заштићеним стаништима као што је фарма лептира, стопа буде и до 90 процената.

За правилно размножавање и развој лептира веома је важан избор правих биљака. Због тога је врт препун биљака домаћина на којима женке полажу јаја и које прождиру ларве и гусенице. Одрасли лептири се хране биљним нектаром. Свака врста лептира полаже јаја на само једној врсти биљке и ларве се потом хране само том врстом биљке. Зато је неопходно да фарма има обиље биљака домаћина.

Женка ће положити 100 и више јаја одједном. Она личе на капљице воде које су мале колико и тачка на крају ове реченице. Женка не само што полаже јаја искључиво на једну биљку домаћина већ свака врста лептира полаже своја јаја на посебном месту на тој биљци. Тако узгајивач може брзо да пронађе јаја, узме их и одложи на одговарајуће место. Сваког дана се проверава да ли на биљкама домаћинима има јаја, и да ли су из јаја изашле ларве. Након што изађу из јаја, гладне ларве прождеру празне љуске од јаја. На фарми лептира, оне се затим смештају на биљку домаћина која се гаји у саксији унутар малих кавеза. Чишћење тих кавеза у току животног циклуса ларве изузетно је важно, пошто би немарност могла проузроковати болест и затим смрт.

После треће кошуљице, то јест у стадијуму између одбацивања кошуљица, ларва дословно живи само да би јела. Каже се да би људска беба од три килограма, ако би добијала на тежини истом брзином као гусеница, то јест ларва, за две седмице била тешка осам тона!

У петој и последњој кошуљици ларва се обично причврсти за грану или за плафон кавеза и вешто се бори да скине кошуљицу, испод које је очврснула чаура, још позната као лутка или хризалида. Тада је потребно да узгајивач буде спреман и спретан.

Лутке се морају сакупљати свакодневно, пошто је то једини начин да се утврди њихова старост. Лутке — од 40 до 100 њих — пажљиво се пакују у картонске кутије између слојева памука. Узгајивачи и извозници имају период од око десет дана да транспортују лутке до посредника који ће их затим проследити до купца, по правилу до једне од кућа лептира или неке сличне установе. Ако се транспорт не обави у одређеном року, лептири ће у путу изаћи из чаура и угинути. Ако је отпремање успешно, лептири ће изаћи из својих хризалида хиљадама километара далеко од своје куће, потпуно несвесни промене адресе. Фарма лептира месечно отпрема од 4 000 до 6 000 лутака до установа широм света.

Фарме лептира се оснивају широм света. Оне већ постоје у Ел Салвадору, Кенији, Мадагаскару, Малезији, Сједињеним Државама, Тајвану, Тајланду, Филипинима и наравно, у Костарики. Такође, број кућа лептира је из године у годину све већи, чиме се омогућава да људи из разних делова света посматрају ова јединствена створења.

Нема сумње да ће узгајање и убирање плодова с крилима и даље играти важну еколошку улогу у очувању ретких врста лептира. Трговина такође може допринети да јавност буде свеснија осетљиве равнотеже природних богатстава наше планете.

[Слике на 18. страни]

Узгајивачи користе мреже да би заштитили јаја и ларве (1). Лутке, попут ове овде приказане (2), пакују се у кутије и транспортују широм света (3)

[Извори]

Горе лево лептир монарх и лутка: Butterfly House, Mittagong, Australia; лептир у средини лево и лептири на лишћу: Courtesy of Buckfast Butterfly Farmp

[Извор слике на 16. страни]

K. Schafer/Audiovise