18. поглавље

Зашто многи од оних, који данас живе, имају изглед да неће никада морати умрети?

ПРИБЛИЖИЛО се време кад ће Божје краљевство започети потпуно управљати приликама на Земљи. Можда ћеш и ти бити присутан кад ће кроз то краљевство притицати људима обиље благослова. То није неоснована тврдња. Има много тога што нам може послужити као доказ, укључујући и догађаје које си и ти доживео.

Пре много векова открио је Јехова утврђено време, када ће власт предати ономе, кога је изабрао за краља над човечанством. Употребљавао је при том симболе а један део разјашњења посредовао је кроз један сан.

Начин, којим је Бог посредовао људима то важно разјашњење, не треба бити никакав повод сумњи. Сетимо се само како модеран човек отпрема сада вест. Он шаље запечаћене тајне вести у свемир. Тада људи или машине дешифрују те шифриране вести. Овакав је начин посредовања вести смисаон, тако остаје садржај вести сакривен особама које нису овлашћене да га сазнају.

Тако се и Бог, и то не без одређене намере, послужио симболиком. Симболичне предслике могу се разумети само марљивим проучавањем. Многи људи нису спремни узети за то времена јер немају истинску љубав према Богу и истини. Стога им ”свете тајне краљевства“ остају сакривене. (Мат. 13:11-15)

ЈЕДАН СТАРИ ПРОРОЧАНСКИ САН

Једна од тих ”светих тајни“ може се наћи у библијској књизи ”Данила“. Та књига садржи важне податке за откривање временске тачке, када ће краљ, којег је Бог одредио, примити краљевску власт. У четвртом поглављу те књиге говори се о сну, који је Бог дао вавилонском краљу Навуходоносору. Шта се намеравало тим сном и његовим испуњењем, или каква му је била сврха? У извештају читамо:

”Да би познали живи ла Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи“. (Дан. 4:17)

У том се сну радило углавном о следећем: На заповест једног ”свеца“, анђела, било је оборено огромно стабло. Пањ је био окован гвозденим обручима како би се спречило да поновно потера младице. Тако окован требао је ”седам времена“ остати ”у зеленој трави“. (Дан. 4:13-16)

Шта је значио тај сан? Пророк Данило га је под деловањем Божјег Духа објаснио Навуходоносору овако:

”Дрво што си видео, то си ти царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

А што цар виде стражара и свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво, и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и меденим у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега, ово значи царе, и ово је наредба Вишњега која ће се извршити на мом господару цару: Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају“ (Дан. 4:20-26)

Тај се сан најпре испунио на краљу Навуходоносору. Јер, Навуходоносор је био ”седам времена“, седам дословних година, духовно поремећен. Но, царство му је ипак остало; кад му се вратио разум, поново је примио своју краљевску службу. (Дан. 4:29-37)

ЦАРСТВО ”НАЈНИЖЕГА ИЗМЕЂУ ЉУДИ“

Тај сан о обарању стабла, који се тако подробно описује, није се требао испунити само на краљу Навуходоносору. Откуда то знамо? Знамо то отуда, јер се, како је то речено у поменутом сну, то односи на царство Божје као и на власт онога, кога ће Бог одредити. А кога ће Бог изабрати за то царство? Одговор, који је добио краљ Навуходоносор, гласио је: ”Најнижега између људи“. (Дан. 4:17)

Не могу се оспоравати историјске чињенице да су људи, који су служили као политички владари, били пре све друго, него понизни. Људске владавине и људи — владари, узвисивали су сами себе, а у крвавим ратовима које су међусобно водили, показали су се правим зверима. Зато нас не сме изненадити да Библија те несавршене људске владавине или краљевства сразмерава с дивљим зверима и показује да ће. све оне коначно изгубити своју власт. (Дан. 7:2-8) Из следећих речи пророка Данила, које су записане у Библији, произлази ко ће их заменити:

”Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човечји иђаше с облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим. И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вечна, која неће проћи, н царство се његово неће расути“. (Дан. 7:13, 14)

Овде није описан нико други него Исус Христ, који је у Светом писму означен као ”син човечји“ и као ”краљ над краљевима и господар над господарима“. (Мат. 25:31; Откр. 19:16) Он је драговољно напустио свој високи положај на небу поставши човек, што значи да је ”био нижи од анђела“. (Јевр. 2:9; Филипљ. 2:6-8) Исус Христ је као човек — иако су га до крајности провоцирали, остао ”кротак и од срца понизан“. (Мат. 11:29) ”Који не псова кад га псоваше, не прети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди“. (1. Петр. 2:23)

Људи нису држали до Исуса и устручавали су се, да га цене, како је заслужио. Догодило се тачно онако како је предсказао пророк Исаија: ”Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимамо“. (Исаија 53:3)

Опис ”најнижи између људи“ одговара без сумње Исусу. Пророчански сан о обореном стаблу указује тако на време, кад ће Исус примити власт над човечанством. То се треба догодити по истеку ”седам времена“. Како дуго трају та ”времена“? Када су започела? Када ће завршити?

ТРАЈАЊЕ ”СЕДАМ ВРЕМЕНА“

Исус Христ се, преко шест стотина Година након што је Навуходоносор уснио споменути сан, појавио на светској позорници и објављивао: ”Приближило се краљевство небеско“. (Мат. 4:17) То је могао рећи јер је он, тај предвиђени краљ, био управо присутан. Но, тада није примио краљевску власт над човечанством. Кад су једном неке особе дошле на криву мисао ”да ће се Божје краљевство моментално јавити“, испричао им је Исус причу из које је произлазило да ће проћи пуно времена пре него што ће он примити краљевску власт. (Лука 19:11-27) То јасно даје спознати да тих ”седам времена“ Даниловог пророчанства у свом већем испуњењу неће трајати само седам година него много векова.

Тих је ”седам времена“ одговарало 2 520 дана, што значи, седам пророчанских година по 360 дана. То потврђују и други библијски ставци у којима се говори о ”временима“, ”месецима“ и ”данима“. У Откривењу 11:2 спомиње се време од ”четрдесет и два месеца“ или три и по године. У ставку иза тога се то исто раздобље означава са ”хиљаду двеста и шездесет дана“. Поделимо ли 1260 дана са 42 месеца, добијамо за сваки месец по тридесет дана. Година од 12 месеци имала би тако 360 дана. Према томе, тих ”седам времена“ или седам година износило би 2 520 дана (7 х 360).

Откривење 12:6, 14 потврђује нам исправност тог рачунања. Оно нам показује да раздобље од 1 260 дана одговара ”времену, временима и по времена“ или ”три и по времена“ (”три и по године“, НТ 68). Будући да је седам двоструко од три и по, тих ”седам времена“ одговара времену од 2 520 дана (2 х 1 260).

Наравно, тих ”седам времена“ Даниловог пророчанства означава много дуже временско раздобље него само 2 520 дана од по 24 сата, јер је повезано с временом, кад Исус прима краљевску власт. Постоји ли могућност да сазнамо дужину сваког од тих ”дана“? Да, јер библијско правили за дужину пророчанског дана гласи: ”Дан за годину“. (4. Мојс. 14:34; Језек. 4:6) Применимо ли то правило на ”седам времена“, добијамо 2 520 година.

ПОЧЕТАК ”СЕДАМ ВРЕМЕНА“

Будући да сада знамо како дуго трају ”седам времена“, можемо утврдити и када су започела. Поново обраћамо своју пажњу Навуходоносору и ономе, што му се догодило у вези испуњења пророчанског сна о стаблу које је било оборено Осмотримо ситуацију:

У време, када је Навуходоносор изгубио разум, поседовао је светску власт, јер је Вавилон био тада најмоћније царство на Земљи. Обарање симболичног дрвета значило је за Навуходоносора да неко време неће моћи бити светски властодржац

При овом, што је Бог учинио у случају Навуходоносора, радило се једино и само о власти краља изабраног од Бога. То што Навуходоносор у раздобљу од ”седам времена“ није могао владати, морало је нешто предочавати. А шта? Од Бога наређени прекид извршавања власти или највише силе, јер је Јехова Бог био тај, који је допустио да Навуходоносор постане светски владар, и тај који му је после пролазно одузео службу, како је то и сам цар признао. (Дан. 4:34-37) Оно, што се догодило краљу Навуходоносору, морало је, дакле, предочавати да је Божје краљевство изгубило суверенитет. Само стабло било је тако симбол владавине над читавом земљом.

Владавина, која је некад имала седиште у Јерусалиму, била је Божје краљевство. За владаре Давидове краљевске лозе се говорило да седе на Јеховином престољу“, и они су били законски обавезни владати се према Његовом закону. (1. Цар 29:23) Зато је Јерусалим био симбол седишта Божје владавине.

Када су Вавилонци под водством Навуходоносора разорили град Јерусалим а подручје његове владавине потпуно опустошили, прешла је у руке пагана светска власт, којој сада није више стајало на путу никакво краљевство које би заступало Јеховину сувереност. Највиши је суверен одустао да на тај начин влада. Да је Бог одустао да посредством свог краљевства влада Земљом, приказано је оковима, у које је стављен пањ стабла. ”Гажење“ града Јерусалима започело је, кад је он — главни град и симбол највише Јеховине извршне власти — био разорен и сасвим опустошен. Стога значи, да је тих ”седам времена“ започело кад је Навуходоносор разорио Јерусалим и потпуно опустошио Јудеју. Када се то збило?

Помоћу Библије и светске историје можемо сазнати да се то одиграло године 607. пре нашег рачунања времена.a За доказ наводимо следеће:

Светски историчари једнодушно наводе да је персијски краљ Кир године 539. пре нашег рачунања времена упао у Бабилон. Тај датум потврђују сви расположиви историјски извештаји старог доба. Из Библије произлази, да је Кир прве године свог владања издао проглас којим је дозволио заробљеним Израелцима да се врате у Јерусалим и поново изграде темпл. Будући да је пре Кира Вавилоном владао кратко време Дарије Мадијанци, морала је прва година Кировог владања трајати од 538. године до 537. године пре нашег рачунања времена. (Дан. 5:30, 31) Узмемо ли у обзир, да је пут био прилично дуг, Израелци су око ”седмог месеца“ године 537. пре нашег рачунања времена, а не 538. пре нашег рачунања времена били поново у својим градовима, чиме је завршило пустошење Јерусалима и Јудеје. (Јездра 3:1, 6) Они су, међутим још увек били подложни владавини пагана те су за себе и говорили да су ”робови у својој властитој земљи“. (Немија 9:36, 37)

Библијска књига ”2. Дневника“ (36:19-21, НС) показује, да је од разорења Јерусалима и пустошења подручја његове владавине до поновне изградње прошло седамдесет година. Читамо:

”И попали (Навуходоносор) дом истинитога Бога и поруши зидине Јерусалима; и све станове по торњевима попали огњем, а и све драгоцене предмете, да би проузрочио пустош. Надаље, одведе оне који су избегли мачу, у вавилонско заробљеништво те служаху њему и његовим синовима све док није започела владати персијска краљевска кућа, да се испуни Јеховина реч, коју изговори преко пророка Јеремије, док земља није наплатила своје суботе. Све дане, што је опустошена лежала, држала је суботу да напуни седамдесет година“.

Рачунамо ли од 537. године пре нашег рачунања времена, када су се Израелци вратили у своје градове, унатраг седамдесет година, долазимо на годину 607. пре н. р. вр. Те су године почели пагански народи газити Јерусалим, симбол седишта Божје владавине.

СВРШЕТАК ”СЕДАМ ВРЕМЕНА“

Исус Христ се осврнуо на то гажење Јерусалима кад је рекао својим ученицима: ”И Јерусалим ће газити народи док се не наврше одређена времена народа“. (Лука 21:24, НС) Та су ”одређена времена“ требала завршити 2 520 година након 607. године н. р. вр., што би било 1914. године. Да ли је тада завршило гажење Јерусалима?

Године 1914. н. р. вр. није у земаљском граду Јерусалиму био постављен краљ из Давидове краљевске лозе. То није требало ни очекивати. Зашто не? Земаљски град Јерусалим није више у Божјим очима био свети град. Док је Исус Христ био на Земљи, рекао је: ”Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста“. (Лука 13:34, 35) Краљевство под Исусом Христом није, осим тога, земаљска владавина, којој би главни град био Јерусалим или неки други град. То је небеско краљевство.

Стога се оно, што се догодило 1914. године н. р. вр. испуњење Откривења 11:15, догодило на невидљивим небесима: ”Поста царство света Јехове нашега и Христа Његова, и цароваће у вијек века“ Оно, што је предочавао Јерусалим, наиме са Божјим одобрењем владајуће месијанско краљевство, није од тада више било гажено. Сада је опет постојао краљ из Давидове краљевске лозе, кога је Бог поставио у своју службу да управља приликама човечанства. Оно, што се од 1914. године збива на Земљи, а чиме се испуњавају библијска пророчанства, доказује да је то тако.

Једно од тих пророчанстава можемо наћи у 6. поглављу библијске књиге ”Откривење“. Тамо се симболичним језиком описује како Исус Христ прима краљевску власт и шта се након тога догађа.

Како је Исус оденут краљевском моћи, извештава се на следећи начин: ”И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сећаше на њему имадијаше стрелу; и њему се даде венац, и изиђе побеђујући, и да победи“. (Откр. 6:2) У једном каснијем поглављу књиге ”Откривење“ јасно се показује ко је тај јахач на коњу: ”И гле, коњ бијел, и који сеђаше на њему зове се веран и истинит, и суди по правди и војује. ... И има на хаљини и на стегну своме име написано: Цар над царевима и господар над господарима“. (Откривење 19:11-16)

О ономе, што се догодило на Земљи након што је Исус примио ”круну“, или постао делотворни краљ људског рода, читамо такође у Откривењу 6. поглављу:

”И изиде други коњ риђ, и ономе што сећаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики. И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу где говори: доћи и види! И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сећаше на њему имаше мерила у руци својој. ... И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње где говори: доћи и види! И видјех, и гле, коњ блед, и ономе што сећаше на њему беше име смрт, и пратио га је ”подземни свет“, и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским“, (ставци 4-8)

Нису ли се ове речи испуниле? Није ли од 1914. године на овамо мач беснио у облику светских ратова? Сасвим сигурно! У првом светском рату изгинуло је толико људи, као још ни у једном рату до тада. Број војника, погинулих у рату, као и рањеника који су умрли од озледа, болести и других узрока, износио је преко 9 милиона. И губици цивилног становништва, као непосредна или посредна последица рата, прелазили су милионе Други светски рат прогутао је још више људских живота. Губици у војним трупама и мећу цивилним становништвом износе 55 милиона.

Није ли Земљу походила и глад, предочена вранцем? Да, у многим је подручјима Европе у првом светском рату и после њега владала глад. У Русији је милионе људи пало као жртве глади. Након другог светског рата дошло је, како пише у делу The World Book Encyclopedia (1973), до ”највеће глади светских размера у историји“. И данас гледамо у очи грозној чињеници да је сваки трећи становник Земље неисхрањен или полако изгладњује.

Смртоносне болести су такође захтевале своје жртве. Тако је године 1918/19. у неколико месеци помрло само од грипа око 20 000 000 људи. Пре тога још није било такве катастрофе, код које би смрт пожњела тако обилну жетву мећу људима.

Ти су догађаји били сувише уочљиви да би остали непримећени. Јосип Цартер пише у својој књизи 1918. Year of Crisis, Year of Change: ”У јесен (1918) гомилале су се страхоте, јер су три од четири апокалиптичка јахача — рат, глад и пошаст — управо била на путу“. До данас ти симболични јахачи нису сишли са својих коња.

Тако постоје видљиви докази да су окови, који су били стављени на симболични пањ стабла да би спречили да пањ потера младице, што је Навуходоносор видео у сну, били одстрањени 1914. године н. р. вр. Јехова Бог је започео кроз краљевство свог сина, Господа Исуса Христа, извршавати своју моћ. Али, зашто се од тада нису поправиле прилике на Земљи? Зашто је време, када је Исус примио моћ да влада над човечанством, постало време невоља?

То је тако јер сотона, ђаво, је противник тог Божјег краљевства, којим управља Христ. Кад је то краљевство примило силу да влада над човечанством, борио се сотона против тога. Но, он је изгубио битку и збачен је заједно са својим демонима са неба. Бесан због тога, почео је заједно са својим демонима узроковати међу људима толико зла, како би све уништио. Зато одмах након описивања рата на небу и његовог исхода, следи у Библији: ”Зато се веселите небеса и ви који живите па њима. Тешко вама који живите на Земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има“. (Откр. 12:7-12).

Колико је кратко то време које је још остало непријатељу Божјег краљевства? Исус Христ је открио да ће онај нараштај, који доживи његов долазак у краљевској слави, доживети и одстрањење тог злог старог света. Објаснио је: ”Овај нараштај неће проћи, док се ово не збуде“. (Мат. 24:3-42)

Према томе, припадници нараштаја, који је живео године 1914. н. р. вр., морају бити мећу онима који ће доживети потпуну Христову победу и време кад ће Он владати читавом Земљом. То такође значи, да многи од оних који сада живе имају изглед да неће никада морати умрети. Како то?

ЗАШТО МНОГИ ОД ОНИХ КОЈИ САДА ЖИВЕ, НЕ МОРАЈУ НИКАДА УМРЕТИ?

Исус Христ ће, када потпуно победи наступити само против оних, који се ре желе подвргнути његовој владавини. Кад је апостол Павле хтео утешити своју прогоњену браћу у вери писао је под водством Божјег Духа: ”Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче; а вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје у огњу пламеноме, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеља Господа нашега Исуса Христа; који ће примити муку, погибао вечну од лица Господњега и од славе силе његове“. (2. Сол. 1:6-9)

Наравно, сви се људи не устручавају ”спознати“ Божји ауторитет, што значи признати га у свом животу. Не одбијају сви слушати ”радосну вест о Исусу Христу“. Има једна група хришћана, која — иако је веома мала у сразмеравању са светским становништвом — марљиво настоји показати се оданим слугом Божјим и верним учеником Исуса Христа. Сви они, који буду искључиво одани Богу у онај дан кад буде извршавао своју пресуду, могу бити сигурни да неће бити збрисани са лица Земље. У Библији читамо:

”Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви јагњетовој. За то су пред престолом Божјим, и служе му лан н ноћ у цркви његовој; и онај што седи на престолу уселиће се у њих. Више неће огладнети ни ожеднети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина. Јер јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових“. (Откр. 7:14-17)

Члановима ”велике гомиле“, који ће преживети ”велику невољу“, не стоји у изгледу смрт него живот. ”Јагње“, тј. Господ Исус Христ, водиће их до ”извора живе воде“. То неће бити живог од само седамдесет или осамдесет година, већ ће то бити вечни живот. Исус Христ ће допустити да уживају благослове његове откупне жртве, тако да ће бити ослобођени греха и његових смртоносних последица. Будући да се ти људи тада показују послушнима и прихватају његову помоћ, постићи ће савршенство и неће више морати умирати.

Сотона и његове демонске хорде неће моћи спречити њихов напредак. Након што ће злобни стари свет нестати у ”великој невољи“, биће сотона затворен у бездан хиљаду година. Библија то описује симболичним језиком: ”И видјех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге у руци својој. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година. У бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа“. (Откр. 20:1-3) Будући да ће сотона и његови демони тада бити као мртви, неће више моћи код људи узроковати зло.

Библија јасно показује да ће нараштај, који је живео године 1914. доживети долазак Краљевства и да се ту сотона не може умешати. Стога имају многи који данас живе, изглед да неће никада морати умрети. Они ће преживети уништење овог савременог злог света, тада ће постепено бити ослобођени греха и напредовати ка савршенству. Као безгрешни људи не морају плаћати казну за грех — смрт. (Римљ. 6:23).

Зато је хитно потребно да се ставиш на страну краља Христа Исуса — уколико то већ ниси учинио — и да сада проводиш живот као његов верни поданик. Јеховини хришћански сведоци настоје управо тако живети, а они од срца желе и другима помоћи да то чине.

[Фусноте]