Песма 150

Хлеб с неба

(Јован 6:51)

1. О Оче наш на небу,

У вечност сву си једнак ти.

Нек’ твоје свето име

Би с песмом хвале правдали.

Свој стари народ верно

Тад водио си ти

И хранио са маном,

Ко брижни Пастир њих.

Из тврде стене водом

Ти гасио си њима жеђ

И довео у Канаан

Тад овце своје срећне све.

2. А мана тад је Сина

Твог љубљеног представљала.

Сјај неба он напусти,

Да спаси палог човека.

Он хлеб је тај са неба,

Што тело даде сам,

Ко жртву за све људе

И спас прибави нам.

Ми с вером сад’ једимо

Од хлеба што нам даде Бог,

Да живели би чисто,

Уз дневни оброк хлеба тог.

3. Свим људима нек’ стигне,

Од Хлеба небескога вест.

Њом треба свуда хранит’

Све гладне „овце“ Христове.

Помози свим’ што чезну

За Божјом правдом сад,

Да Бог их благослови

Да примили би спас.

Ми срећни када прође

Рат велики Хармагедон,

Сви хвалићемо Бога,

Уживат’ све што даће Он.