22. поглавље
Не чезни за оним што си оставио!
1. а) Који благослови стоје непосредно пред Божјим слугама? б) Али, шта раде неки?
ИСПУЊЕЊЕ библијских пророчанстава даје недвосмислено до знања да се ми данас налазимо на прагу Божјег славног новог састава ствари. Ускоро ће нестати зао свет а с њим и све патње, незадовољство и боли које је проузроковао. Земља ће бити претворена у рај у ком ће се обожаваоци правог Бога заувек моћи радовати савршеном човечјем животу. Да би указао на сигурно испуњење својих обећања, Јехова је рекао апостолу Јовану: ”Пиши, ове су речи истините и верне“ (Откривење 21:1-5). Али, колико год то чудно изгледало, неке особе које познају истину, чезну за начином живота света који ће Бог да уништи. Како жалосно! Зашто то раде?
2. а) Шта треба да учини неко након што је упознао истину, како му се не би такво шта догодило? б) Шта може овладати његовим мислима, ако то не учини, и с којим последицама?
2 Када су први пут чули добру вест о Божјем Царству и сазнали шта ће оно да проузрокује, радосно су прихватили вест. Али, важно је такође напредовати до хришћанске зрелости, продубљивати разумевате Речи Божје и настојати све више је примењивати у свом животу (Јеврејима 6:1, 11, 12). Ако то неко пропушта да ради због недостатка цењења, он неће више службу Богу сматрати драгоценом предношћу. Таква особа може нестрпљиво да очекује физичке благослове које Бог обећава, испуштајући код тога из вида потребу да духовно расте и да зависно од својих могућности делује у делу проповедања и прављења ученика, које нам је Бог поверио. Дотични може да троши све више времена за испуњавање жеља везаних уз материјалне поседе или ствари које га ”забављају“. Тако духовни интереси долазе код њега тек на друго место. Не одједном, него сасвим постепено он се враћа натраг у свет (1. Тимотеју 6:9, 10).
3. а) Зашто је опасно изабрати за пријатеље особе које не обожавају Јехову? б) Како се може лако догодити да се неко дружи с таквим особама?
3 Неко може да каже да би радо остао у животу, имајући удела у ”новој Земљи“, како би живео у свету у ком ће владати правда. Али, да ли је избор његових другова у складу са оним што каже? Ми наравно сваки дан неизбежно долазимо у везу са особама које не служе Јехови — на радном месту, у школи, приликом куповине, да чак код куће. Али, чије друштво бираш за време паузе на радном месту, пре и после школе, када зовеш или посећујеш пријатеље у слободно време? Да ли је то заиста важно? Библија нас опомиње: ”Немојте се варати. Лоше друштво квари корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33, НС). Али, које је ”друштво лоше“? Да ли је толико важно што одређене особе не обожавају Јехову, да једноставно раде оно што је право у њиховим очима. На основу онога што смо већ научили ми знамо да такве особе неће преживети Армагедон, нити ће имати удела у ”новој Земљи“. Сви који омаловажавају Јеховина мерила при избору својих пријатеља, ускоро ће се опет наћи у свету, за који су једном мислили да су га напустили. Али, у Библији записани опомињујући примери могу нас, ако их узмемо к срцу, сачувати од кретања тим путем (1. Коринћанима 10:11).
”НАПИСАНО НАМА ЗА ОПОМЕНУ“
4. а) Како су живели Израелци после Јосифове смрти, у Египту? б) Зашто се Израелцима придружило ”много другога света“, када су били ослобођени из Египта? в) Како се та пророчанска драма испунила у ново време?
4 Каквог ли олакшања за Израелце када их је Јехова ослободио из Египатског ропства! Због окрутног тлачења које су доживели након Јосифове смрти, Египат им је изгледао као ужарена пећ у коју су били бачени (2. Мојсијева 1:13, 14; 5. Мојсијева 4:20). Тада је Јехова довео у Египат десет невоља. Разлика између правог Бога и египатских богова била је јасно видљива. Зато се Израелцима, када су напуштали земљу, прикључило ”мноштво другога света“, које се састојало од неизраелаца. Тако се и данас ”велико мноштво“ одваја од света, да би се повезало са остатком духовних Израелаца (2. Мојсијева 12:38). Али шта се догодило у логору, убрзо након њиховог изласка из Египта?
5. а) У ком су се смислу ’вратили натраг у Египат‘ ускоро након свог ослобођења? б) Како се то могло догодити?
5 Хришћански ученик Стефан је објаснио: ”Окренуше се срцем својим за Египат.“ Било је то само неколико месеци након њиховог ослобођења (Дела апостолска 7:39, 40, др Чарнић). Како су то показали? Направили су златно теле — на начин уобичајен у Египту — објашњавајући да ће славити ”свечаност у част Јехови“. Ипак, било је то опонашање Египћана (2. Мојсијева 32:1-6). Јехови се то није никако свидело, јер су се понашали у потпуној супротности од закона који им је он дао на гори Синај. Хиљаде су изгубили живот. Како се то могло догодити? Иако су познавали Јеховине заповести очигледно нису у својим срцима развијали цењење за те законе, нити су ценили чињеницу да их заиста води прави Бог.
6. а) Које је припреме учинио Јехова за њих у пустињи? (1. Коринћанима 10:3, 4). б) Зашто су неки почели да теже за оним што су имали у Египту?
6 Када су напустили Египат знали су како Израелци, тако и ”мноштво другог света“, које је кренуло с њима, да је то било исправно. Али, прошла је и година дана, а они се још увек нису налазили у обећаној земљи; још нису нашли дом у ”земљи у којој тече млеко и мед“. Сви су имали хране довољно, а посебно су добро били обезбеђени у духовном погледу. Облак и стуб од ватре стално су их подсећали да их Јехова води. На Црвеном мору и на гори Синај видели су знаке Јеховине моћи који су уливали страх у срца, а кроз Закон завета примали су духовну храну и окрепљење. На тај начин су били упозоравани на много шта што морају сати да раде, упућивани на то у ком погледу морају променити своје понашање, мисли и потицаје, како би се могли допасти Јехови. Али, уместо да цене све што је Јехова учинио за њих, почели су чезнути за физичким стварима које су имали у Египту. Ти себични захтеви су довели до уништења многе од њих (4. Мојсијева 11:4-6, 31-34).
7. а) Зашто су Израелци почели причати о томе да би се вратили у Египат, када су им уходе пренеле свој извештај? б) Какав је био исход? (Јеврејима 3:17, 19).
7 Убрзо потом. Мојсије шаље мужеве да уходе обећану земљу. Када су се вратили сви су сагласно рекли, да је то заиста земља у којој тече млеко и мед“. Ипак десет ухода се уплашило од становника те земље, били су уплашени њеним утврђеним градовима. Нису се целим срцем уздали у Јехову, па су утерали страх и осталим Израелцима. Опет су се у својим мислима вратили у Египат, почели су да планирају да се врате натраг. И тако је због њиховог неверовања цели нараштај, стар двадесет и више година изгинуо коначно у пустињи, не ушавши никада у обећану земљу (4. Мојсијева 13:27-33; 14:1-4, 29).
8. а) Шта су морали учинити Лот и његова породица како би били поштеђени у време уништења Содоме? б) Како је Лотова жена постала стуб соли? в) Коју опомињућу вест садржи то за нас?
8 Преко 400 година пре, иста поука је била посредована у вези с једним другим догађајем. Аврамов нећак Лот се настанио у Содоми, једном морално поквареном, али богатом граду. Развратност Содоме и целе те области била је тако велика, да је Јехова одлучио да уништи град, да никада више не буде саграђен. Зато је послао анђела да би спасао Лота и његову породицу. Када је Лот опоменуо своје будуће зетове, изгледао је у њиховим очима као да се шали. Али, није то била шала. У рану зору анђели су хитно извели Лота и ’његову породицу из града, тражећи од њих да беже не гледајући натраг. Њихов живот је зависио од послушности. Лот и његове две кћери учинише све што су им рекли анђели и тако остадоше у животу. Али, Лотовој жени је очигледно тешко пало да се одвоји од материјалних ствари, које је морала да остави. Зато се окренула и погледала натраг. Тако је изгубила живот, претворивши се у стуб соли. Да ли смо узели к срцу значење тог догађаја? Да не бисмо омаловажавали значење истог, Исус се осврнуо на њега, када је у вези с нашим данима опомињао на хитност бекства из старог састава. Опоменуо нас је да се не бринемо претерано за материјални посед, а затим је кратко, али упечатљиво рекао: ”Опомињите се жене Лотове“ (1. Мојсијева 19:12-26; Лука 17:31, 32). Шта нас може сачувати од замки, којима су пали као жртве Израелци и Лотова жена?
’ТЕЖИТИ ЗА БОЉИМ МЕСТОМ‘
9. Шта је вера и како је можемо развијати?
9 Да не бисмо пали под утицај гледања натраг, ми морамо јачати веру у оно што лежи пред нама. У Јеврејима 11:1 вера се описује као ”засигурано очекивање ствари којима се надамо, јавно доказивање стварности, иако их не видимо“ (НС). Она је гаранција — исто као исправа о власништву — да ћемо добити у посед оно што је Бог обећао. Вера се темељи на изразитим чињеницама, што нам даје непобитне разлоге да можемо да будемо уверени у ствари које не можемо видети дословним очима. То није лаковерност, нити спремност да се верује у нешто само зато јер то добро звучи. Да бисмо могли имати праву веру, морамо ’показивати довољно занимање за лично упознавање чињеница на којима се темељи вера. Такође морамо озбиљно размишљати о томе како се научено односи на наш лични живот, и морамо у свом срцу развијати исправно цењење за то.
10. а) Како је Аврам показао своју веру и колико дуго? б) Како знамо да је учинио што је право?
10 Аврам је поседовао такву веру. Када је Јехова тражио од Аврама да напусти богати град Ур у Халдеји и да крене у далеки Ханан, у земљу коју никада раније није ни видео, он је то учинио без одлагања. Тамо је живео као странац, не повезавши се чак ни са којим краљевским градом, да би био у сигурности. ”Јер је очекивао град који има чврсте темеље (Јеховино месијанско краљевство) чији је градитељ и творац Бог“. Да је чезнуо за животом у Халдеји, свакако би се вратио натраг. Али, уместо тога он је тежио за ”бољим местом, то јест местом које припада небу“ (Јеврејима 11:8-16). Аврам није тежио за тим ”бољим местом“ само неколико година, па ни десет или двадесет година. Трајало је то све до његове смрти, 100 или можда више година након што је напустио Ур. Он није једноставно рекао да верује, него је то доказао својим делима. Зато му је сигурна награда. За њега је васкрсење толико сигурно, да је Исус рекао: ’За Бога је Аврам жив‘ (Лука 20:37, 38; Јаков 2:18).
11. Како су Исак и Јаков показали да верују?
11 А како је било са Аврамовим сином Исаком и Исаковим сином Јаковом? Они нису никада упознали живот у Халдеји, али то није за њих био разлог да се сами једном увере како се тамо живи. Када су од својих родитеља сазнали за Јеховина обећања, прихватите их свим срцем. Веровали су као и Аврам, ’тежећи за бољим местом‘. Зато их се Бог није стидео (Јеврејима 11:9, 16, 20, 21; 1. Мојсијева 26:24, 25; 28:20-22).
12. Како су Исав и Дина упали у озбиљне тешкоће?
12 За разлику од њих, Јаковљев брат Исав није ценио духовне ствари. Улазио је у бракове са женама које нису обожавале Јехову. Уместо да цени свете ствари, продао је своје право првенаштва за само један оброк (1. Мојсијева 25:29-34; 26:34, 35; Јеврејима 12:14-17). Био је један од оних чије физичке жеље морају одмах да буду испуњене. И Јаковљева сестра Дина је упала у озбиљне тешкоће. Зашто? Зато јер се радо дружила са паганским ”кћерима земље“ (1. Мојсијева 34:1, 2).
13. а) Шта могу да очекују од живота они који су данас део света? б) Шта ће нас сачувати од тога да се не вратимо у свет?
13 Ако и ти као Аврам, Исак и Јаков заиста ’тежиш за бољим местом‘, то јест да би живео под Јеховиним месијанским краљевством, онда се не враћај у свет. Сети се: свет не нуди сигурну будућност. ”Али, који твори вољу Божју остаје заувијек.“ А какав ли ће то бити богат, испуњен живот! (1. Јованова 2:17).
[Слика на 172. страни]
”Опомињите се жене Лотове“