66. библијска књига — Откривење
Писац: апостол Јован
Место писања: Патмос
Писање завршено: отприлике 96. н. е.
1. (а) С којим се речима из Откривења слажу Божје слуге, иако та књига обилује застрашујућим призорима пуним симболике? (б) Зашто је прикладно што се Откривење налази на крају Библије?
ДА ЛИ је сврха симболике у Откривењу да се застраше они који га читају? Наравно да није! Испуњење пророчанстава из те књиге може улити страх у кости злим људима, али Божје верне слуге се слажу с надахнутим уводним речима: „Срећан је онај ко чита и они који чују речи овог пророчанства“, и с речима једног анђела изреченим на крају књиге: „Срећан је свако ко држи пророчанске речи овога свитка“ (Откр. 1:3; 22:7). Иако је Откривење написано пре остале четири надахнуте Јованове књиге, оно се с правом налази на крају збирке од 66 надахнутих књига које сачињавају данашњу Библију, јер говори о далекој будућности, пружајући увид у све што је Бог наумио да учини за људе, и на величанствен начин закључује главну тему Библије — посвећење Јеховиног имена и потврђивање његовог права да буде врховни владар путем Краљевства у којем влада Христ, Обећани Потомак.
2. Како је Јован добио Откривење, у ком смислу је оно „Јованово“ и зашто је Апокалипса прикладан назив?
2 Према уводном стиху, та књига је „Откривење Исуса Христа, које му је дао Бог... И он је то показао у знаковима, пославши свог анђела свом робу Јовану.“ Дакле, Јован није био аутор тог текста, него га је само записао. Због тога Јованово Откривење није „Јованово“ у смислу ауторства, него у смислу да је Јовану било дато то откривење (1:1; фуснота уз наслов). Будући да се у тој књизи Божјем робу открива дивна Божја намера у вези с будућношћу, веома је прикладан и изворни назив књиге, Апокалипса, који потиче од грчке речи апокалипсис, која значи „откривање“, то јест „објављивање“.
3. Ко је, према тексту Откривења, био Јован који је написао ту књигу и како историчари из првих неколико векова наше ере то потврђују?
3 Ко је био тај Јован на кога се у првом поглављу Откривења указује као на писца? У књизи пише да је био роб Исуса Христа, да је био брат другим хришћанима и да је делио невољу с њима, као и да је био прогнан на острво Патмос. Очигледно је да су га први читаоци те књиге добро познавали, па није било потребе да се додатно представља. То мора да је био апостол Јован. Тај закључак подупире већина историчара из првих векова наше ере. За Папију, који је своја дела писао у првој половини другог века н. е., каже се да је за Откривење сматрао да је књига апостолског порекла. Јустин Мученик, из другог века, написао је у свом Разговору с Јудејцем Трифоном (LXXXI): „Међу нама је био човек који се звао Јован, један од Христових апостола, који је пророковао путем откривења које му је било дато.“a Иринеј јасно каже да је апостол Јован писац те књиге, а то потврђују и Климент Александријски и Тертулијан, који су живели крајем другог и почетком трећег века. Ориген, истакнути библичар из трећег века, каже: „Говорим о ономе ко је почивао на Исусовим грудима, о Јовану, који нам је оставио једно Јеванђеље... и написао Апокалипсу.“b
4. (а) Како се може објаснити разлика у стилу писања између Откривења и осталих Јованових књига? (б) Шта доказује да је Откривење део Божје надахнуте Речи?
4 То што се у осталим Јовановим књигама у великој мери истиче љубав не значи да он није могао написати тако снажну и динамичну књигу као што је Откривење. Једном приликом су се он и његов брат Јаков толико разгневили на Самарићане из једног града да су хтели на њих да призову ватру с неба. Зато их је Исус назвао „Воанергес“, што значи „синови грома“ (Мар. 3:17; Лука 9:54). Стога разлика у стилу писања не би смела да представља проблем ако се узме у обзир да је тема Откривења знатно другачија од осталих Јованових књига. Оно што је Јован видео у визијама било је потпуно другачије од свега што је икада раније видео. Изванредан склад Откривења са осталим пророчанским књигама Библије непобитно доказује да се она с правом сматра делом Божје надахнуте Речи.
5. Када је Јован написао Откривење и под каквим околностима?
5 Према најстаријим записима, Јован је Откривење написао отприлике 96. н. е., приближно 26 година након уништења Јерусалима. То је било пред крај владавине цара Домицијана. У прилог томе Иринеј у свом делу Против јереси (V, xxx) каже о Апокалипси: „Зато није била виђена пре много времена, него готово у нашим данима, пред крај Домицијанове владавине.“c И Еусебије и Јероним слажу се с том тврдњом. Домицијан је био брат Тита, заповедника римске војске која је разорила Јерусалим. Након Титове смрти постао је цар, 15 година пре него што је Откривење било написано. Захтевао је од својих поданика да га поштују као бога и узео је титулу Dominus et Deus noster (што значи „наш Господ и Бог“).d Обожавање цара није сметало онима који су обожавали лажне богове, али првим хришћанима је то било неприхватљиво, јер нису хтели да тиме компромитују своју веру. И тако је пред крај Домицијанове владавине (која је трајала од 81. до 96. н. е.) дошло до великог прогонства хришћана. Сматра се да је Домицијан прогнао Јована на Патмос. Године 96. н. е. Домицијан је био убијен, а наследио га је толерантнији цар Нерва, који је очигледно ослободио Јована. Током тог заточеништва на Патмосу Јован је добио визије које је забележио у Откривењу.
6. Како треба гледати на Откривење и како се та књига може поделити?
6 Треба имати на уму да оно што је Јован видео и што му је било речено да напише скупштинама није био само низ неповезаних визија нити је он то само насумице записао. Напротив, цела књига Откривење, од почетка до краја, пружа повезану слику будућих догађаја, описујући визије једну за другом да би на крају у потпуности открила читаоцима шта је Бог наумио с обзиром на своје Краљевство. Зато на Откривење треба гледати као на целину састављену од складних, међусобно повезаних делова, која нас води у будућност, далеко након Јовановог времена. Након увода (Откр. 1:1-9), Откривење се може поделити на 16 визија: (1) 1:10–3:22; (2) 4:1–5:14; (3) 6:1-17; (4) 7:1-17; (5) 8:1–9:21; (6) 10:1–11:19; (7) 12:1-17; (8) 13:1-18; (9) 14:1-20; (10) 15:1–16:21; (11) 17:1-18; (12) 18:1–19:10; (13) 19:11-21; (14) 20:1-10; (15) 20:11–21:8; (16) 21:9–22:5. Након тих визија следи подстицајни закључак, у којем говоре Јехова, Исус, анђео и Јован — сви који су имали удела у давању тих важних поука Божјем народу (22:6-21).
САДРЖАЈ ОТКРИВЕЊА
7. Од кога потиче Откривење и шта Јован дели с браћом у седам скупштина?
7 Увод (1:1-9). Јован је најпре објаснио да то откривење потиче од Бога и да га је добио преко анђела. Затим се обратио браћи у седам скупштина у провинцији Азији. Рекао им је да их је Исус Христ учинио „краљевством, свештеницима свом Богу и Оцу“, Јехови, Свемоћном. Јован их је подсетио да ’као Исусов следбеник дели с њима невољу и краљевство и истрајност‘, јер је прогнан на Патмос (1:6, 9).
8. (а) Шта је Јовану било речено да учини? (б) Кога је видео међу свећњацима и шта му је та особа објаснила?
8 Поруке за седам скупштина (1:10–3:22). На почетку прве визије Јован је, обузет духом, доспео у Господов дан. Један снажан глас, попут звука трубе, рекао му је да напише у свитак оно што види и да га пошаље у седам скупштина: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију. Окренувши се да види ко му говори, Јован је угледао седам свећњака и међу њима „неког налик сину човечјем“ који је у десници имао седам звезда. Та особа је за себе рекла да је „Први и Последњи“, да је био мртав, али да сада живи у сву вечност и да има кључеве од смрти и гроба. То је дакле био ускрснули Исус Христ. Он је објаснио Јовану: „Седам звезда представљају анђеле седам скупштина, а седам свећњака представљају седам скупштина“ (1:13, 17, 20).
9. Које су похвале, савете и опомене добиле скупштине у Ефесу, Смирни, Пергаму и Тијатири?
9 Јовану је било речено да пише анђелу скупштине у Ефесу. Та скупштина је примила похвалу због свог труда и истрајности и зато што није могла да трпи зле људе, али је примила и опомену због тога што је оставила своју прву љубав и било јој је речено да се покаје и чини пређашња дела. Скупштини у Смирни је било речено да је богата, упркос невољи и сиромаштву, и да не треба да се боји. Дато јој је обећање: „Буди веран све до смрти и наградићу те животом.“ Скупштина у Пергаму, која је пребивала „тамо где је Сатанин престо“, чврсто се држала Исусовог имена, али је у својим редовима имала и отпаднике којима је било речено да се покају или ће Христ ратовати с њима мачем својих уста. Скупштина у Тијатири је примила похвалу за своју ’љубав, веру, службу и истрајност‘, али је примила и опомену због тога што је трпела „ту жену Језавељу“. Међутим, онима који остану верни било је речено да ће добити „власт над народима“ (2:10, 13, 19, 20, 26).
10. Коју су поруку добиле скупштине у Сарду, Филаделфији и Лаодикији?
10 За скупштину у Сарду се сматрало да је жива, а заправо је била мртва јер није у потпуности извршила дела која је требало да чини пред Богом. Ипак, било јој је речено да онима који победе неће бити избрисано име из књиге живота. Скупштина у Филаделфији је држала Христову реч, па јој је он обећао да ће је сачувати „у часу кушње, који ће доћи на цео свет“. Онога ко победи Христ ће учинити стубом у храму свог Бога. Христ је рекао: „Написаћу на њему име мог Бога и име града мог Бога, новог Јерусалима... и своје ново име написаћу на њему.“ Представивши се као „почетак Божјих дела стварања“, Христ је рекао скупштини у Лаодикији да није ни врућа ни хладна, и да ће је зато избљувати из својих уста. Иако су се чланови те скупштине хвалили да су богати, заправо су били сиромашни, слепи и голи. Дат им је савет да купе беле хаљине, а требало је да купе и очне масти како би прогледали. Христ је рекао да ће ући к свакоме ко му отвори врата и вечерати с њим. Ономе ко победи даће да седне с њим на његов престо, као што је и он сео са својим Оцем на његов престо (3:10, 12, 14).
11. Који је величанствени призор Јован видео у другој визији?
11 Визија Јеховине светости и славе (4:1–5: 14). Друга визија описује Јеховин величанствени небески престо. Призор који је Јован видео био је предиван. Све је блистало попут драгог камења. Око престола су седеле 24 старешине које су носиле круне. Четири жива бића су без предаха истицала Јеховину светост, а старешине су обожавале Јехову и говориле да је достојан да ’прими славу и част и моћ‘ јер је он све створио (4:11).
12. Ко је једини био достојан да отвори свитак са седам печата?
12 ’Онај који је седео на престолу‘ држао је свитак са седам печата. Али појавило се питање ко је достојан да отвори свитак? Стигао је и одговор: „Лав из Јудиног племена, Давидов корен. Он је достојан да отвори свитак и његових седам печата.“ Та особа, која је уједно била и „Јагње које је било заклано“, узела је свитак од Јехове (5:1, 5, 12).
13. Шта се у визији догодило приликом отварања првих шест печата?
13 Јагње отвара шест печата свитка (6:1–7: 17). Сада почиње трећа визија. Јагње је почело да отвара печате. Када је отворило први печат, јахач на белом коњу је изашао „побеђујући и кренуо у коначну победу“. Након отварања другог печата, изашао је јахач на коњу пламене боје и узео мир са земље, а након отварања трећег печата изашао је јахач на црном коњу и рекао да ће жито бити врло скупо. Када је био отворен четврти печат, изашао је бледи коњ којег је јахала Смрт, а за њим је ишао гроб. Затим је био отворен пети печат и Јован је видео како они који су ’побијени због речи Божје‘ траже освету за своју крв (6:2, 9). Када је био отворен шести печат, десио се јак земљотрес, потамнели су сунце и месец, а земаљски моћници су говорили горама да падну на њих и сакрију их од Јехове и од Јагњетовог гнева.
14. Шта је у четвртој визији Јован видео у вези с Божјим робовима и небројено великим мноштвом људи?
14 Затим следи четврта визија. Јован је видео како четири анђела задржавају четири земаљска ветра док се печатом не обележе чела Божјих робова. Тих робова има 144 000. Након тога, Јован је видео небројено велико мноштво људи из свих народа како стоји пред Богом и Јагњетом и захваљује им за своје спасење и служи Богу дан и ноћ у његовом храму. Јовану је било речено да ће их Јагње „пасти и водити на изворе вода живота“ (7:17).
15. Шта се догодило када је био отворен седми печат?
15 Отворен седми печат (8:1–12:17). Када је био отворен седми печат, настала је тишина на небу. Затим је седам анђела добило седам труба. Пета визија приказује шта се догодило када је затрубило првих шест анђела.
16. (а) Шта се догодило након што је затрубило првих пет труба и шта је био први од три „јао“? (б) Шта је објавила шеста труба?
16 Када су прве три трубе затрубиле једна за другом, невоље су се сручиле најпре на земљу, потом на море, а затим на реке и изворе вода. Када је затрубила четврта труба, потамнела је трећина сунца, месеца и звезда. На звук пете трубе, звезда која је пала с неба ослободила је пошаст — скакавце који су напали људе „који немају Божји печат на челима“. То је био ’један „јао“‘, а требало је да дођу још два. Шеста труба је објавила да треба да буду одвезана четири анђела која су била спремна за убијање. Затим је „две миријаде миријада“ коњаника донело нову невољу и побило многе људе, али остали људи се ипак нису покајали за своја зла дела (9:4, 12, 16).
17. Који су догађаји претходили објави да је други „јао“ прошао?
17 На почетку шесте визије Јован је видео како један други снажни анђео силази с неба. Рекао му је да ће се ’у данима оглашавања седмог анђела довршити Божја света тајна, према доброј вести‘. Затим је Јовану био дат мали свитак, који је требало да поједе. Када га је појео, у устима му је био „сладак као мед“, али му је загорчао утробу (10:7, 9). Јовану је затим било речено да ће два сведока пророковати 1 260 дана обучени у кострет, а да ће их после тога убити „звер која излази из бездана“ и њихова тела ће три и по дана лежати „на главној улици великог града“. Они који живе на земљи радоваће се због тога, али касније ће их обузети страх када Бог ускрсне своје сведоке. У тај час се десио јак земљотрес. Било је објављено: „Други ’јао‘ је прошао“ (11:7, 8, 14).
18. Која се важна објава чула када је затрубила седма труба и за шта је дошло време?
18 После тога је затрубио седми анђео. Небески гласови су објавили: „Краљевска власт над светом сада припада нашем Господу и његовом Христу.“ „Двадесет и четири старешине“ су се поклониле Богу и упутиле му захвале, али народи су се разбеснели. Дошло је време да Бог суди мртвима и да награди своје свете слуге и ’да уништи оне који земљу уништавају‘. Отворило се светилиште Божјег небеског храма и у њему се показао ковчег Божјег савеза (11:15, 16, 18).
19. Какав је знак и рат Јован видео на небу и како се то завршило?
19 Након објаве о успостављању Краљевства следи седма визија, која почиње тиме што се на небу показао „велики знак“ — жена која је родила „сина, мушко дете, и он ће гвозденом палицом владати над свим народима“. „Велики змај пламене боје“ спремао се да прождере дете, али дете је било однесено к Божјем престолу. Михаило се борио са змајем и збацио је на земљу ту ’празмију, која се зове Ђаво и Сатана‘. Због тога је глас на небу рекао: ’Тешко земљи!‘ Змај је почео да прогони жену и отишао је да ратује са остатком њеног потомства (12:1, 3, 5, 9, 12; 8:13).
20. Које су се даљње две звери појавиле у визији и како су утицале на људе на земљи?
20 Звер излази из мора (13:1-18). Осма визија приказује звер са седам глава и десет рогова, која је изашла из мора. Змај јој је дао моћ. Једна од њених глава изгледала је смртно рањена, али јој је рана зацелила, и сва се земља дивила тој звери. Звер је хулила на Бога и заратила је са светима. Тада је Јован видео једну другу звер, која је изашла из земље. Имала је два рога као у јагњета, али је проговорила као змај. Заводила је оне што живе на земљи и говорила им да начине лик оне прве звери. Сви људи су били присиљени да се клањају том лику како не би били убијени. Без жига или броја звери нико није могао ни да купује ни да продаје. Њен број је био 666.
21. Шта је Јован видео на гори Сиону, шта су анђели носили и објавили и како је уклоњена земаљска лоза?
21 ’Вечна добра вест‘ и с њом повезане поруке (14:1-20). За разлику од претходне визије, девета визија садржи радосне призоре. Јован је видео Јагње на гори Сиону и с њим 144 000 оних који на својим челима имају написано његово име и име његовог Оца. „Певали су као нову песму пред престолом“, а били су ’откупљени од људи као првине Богу и Јагњету‘. Посред неба се појавио један други анђео, који је носио „вечну добру вест да је објави“ свим народима и говорио је: „Бојте се Бога и дајте му славу.“ За њим је ишао још један анђео, који је објавио: „Пао је Вавилон Велики.“ За њим је ишао још један, трећи анђео, који је објавио да ће они који се клањају звери и њеном лику пити вино Божјег гнева. „Неко као син човечји“ замахнуо је српом, а и један други анђео замахнуо је српом и одсекао земаљску лозу те ју је заједно с грожђем бацио у „велику винску пресу Божјег гнева“. Грожђе у преси се газило изван града и крв је потекла из пресе подигавши се све до узда коњима, „на даљину од хиљаду шестсто стадија“ (отприлике 296 километара; Откр. 14:3, 4, 6-8, 14, 19, 20).
22. (а) Ко у овој визији слави Јехову и зашто? (б) На шта је изливено седам посуда Божјег гнева и шта се након тога догодило?
22 Анђели с последњих седам невоља (15: 1–16:21). Десета визија започиње још једним призором небеског двора. Они који су победили звер славили су Јехову, ’Краља вечности‘, због његових великих и чудесних дела. Седам анђела је изашло из светилишта на небу и било им је дато седам златних посуда пуних Божјег гнева. Првих шест посуда изливено је на земљу, море, реке и изворе вода, на сунце, престо звери и на реку Еуфрат, чија је вода пресахнула како би се припремио пут за „краљеве са сунчевог истока“. Затим је Јован видео како изјаве надахнуте од демона „одлазе краљевима целог света, да их сакупе за рат који ће се догодити на велики дан Бога Свемоћног“, на место које се зове Хар-Магедон. Седма посуда је била изливена на ваздух и настале су застрашујуће природне појаве, због чега се велики град распао на три дела и градови народа̂ су се срушили, и тако је Вавилон испио ’чашу вина Божјег жестоког гнева‘ (15:3; 16:12, 14, 19).
23. (а) Како Бог извршава суд над Вавилоном Великим? (б) Које објаве и какво туговање следи након пада Вавилона и које радосне хвале одјекују небом?
23 Божји суд над Вавилоном; Јагњетова свадба (17:1–19:10). Следи једанаеста визија. Јован је био позван да види Божји суд над ’Вавилоном Великим, мајком блудницама‘, „с којом су земаљски краљеви блуд чинили“. Угледао је жену, пијану од крви светих, како седи на скерлетној звери са седам глава и десет рогова. За ту звер је било речено: „Била је и више није, али ће ускоро изаћи из бездана.“ Њених десет рогова бориће се с Јагњетом, али Јагње ће их победити, јер је „Господар над господарима и Краљ над краљевима“. Десет рогова ће замрзети блудницу и прождрети је. На почетку дванаесте визије један други анђео, од чије је славе засјала сва земља, објавио је: „Пала је, пала је блудница Вавилон Велики.“ Божјем народу је било заповеђено да изађе из ње, како их не би задесиле њене невоље. Краљеви и други земаљски моћници плакали су за њом, говорећи: „Јао, јао, граде велики, Вавилоне, граде силни, јер је у један час стигла осуда твоја!“ Њено велико богатство било је опустошено. Један анђео је бацио у море камен налик великом млинском камену и рекао да ће тако у трену бити збачен Вавилон, и више га никада неће бити. Тиме ће коначно бити освећена крв Божјих светих слугу! Небом је четири пута одјекнуо повик: „Хвалите Јах!“ Хвалите Јах, јер је извршио суд над великом блудницом! Хвалите Јах, јер је Јехова почео краљевати! Радујте се и веселите, јер је „дошла Јагњетова свадба и спремна је његова жена“! (17:2, 5, 8, 14; 18:2, 10; 19:1, 3, 4, 6, 7).
24. (а) Какав ће бити исход рата који ће водити Јагње? (б) Шта ће се одвијати током раздобља од хиљаду година, а шта ће се догодити након тога?
24 Јагње праведно ратује (19:11–20:10). У тринаестој визији Јован је видео како „Краљ над краљевима и Господар над господарима“ води небеску војску у праведни рат. Краљеви и јунаци били су побијени и постали су храна за небеске птице, а звер и лажни пророк били су живи бачени у огњено језеро које гори сумпором (19:16). На почетку четрнаесте визије Јован је видео једног анђела „како силази с неба с кључем од бездана и великим ланцем у руци“. ’Змај, празмија, који је Ђаво и Сатана‘, био је ухваћен и свезан на хиљаду година. Они који имају удео у првом ускрсењу биће „Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година“. Након тих хиљаду година Сатана ће бити пуштен и изаћи ће да заводи народе на земљи, али на крају ће, заједно са онима који га буду следили, бити бачен у огњено језеро (20:1, 2, 6).
25. Које узбудљиве догађаје је Јован видео у овој визији и ко ће добити обећане благослове?
25 Судњи дан и славни Нови Јерусалим (20:11–22:5). Следи узбудљива петнаеста визија. Јован је видео мртве, велике и мале, како им се суди пред Божјим великим белим престолом. Смрт и гроб били су бачени у огњено језеро, које „представља другу смрт“, а с њима је био бачен и свако ко се није нашао записан у књизи живота. Нови Јерусалим је сишао с неба и било је објављено да ће Бог пребивати с људима и обрисати сваку сузу с њихових очију. Неће више бити смрти, туге, јаука ни боли! Да, Бог ће ’све учинити ново‘, а своје обећање је потврдио рекавши: „Пиши, јер су ове речи веродостојне и истините.“ Они који победе добиће те благослове, а кукавице, безверни, блудници, они који се баве спиритизмом и идолопоклоници неће их добити (20:14; 21:1, 5).
26. (а) Како је описан Нови Јерусалим? (б) Шта је Јован видео у граду што подржава живот, и одакле је град добијао светлост?
26 У шеснаестој, последњој визији Јован је видео „Јагњетову жену“, Нови Јерусалим, који је имао 12 врата и 12 камена темељаца, на којима су била имена 12 апостола (21:9). Град је био у облику четвороугла, а његова величанственост предочена је тиме што је саграђен од јасписа, злата и бисера. Јехова и Јагње су храм тог града, а они су такође и његова светлост. У град су могли да уђу само они који су били записани у Јагњетовом свитку живота. Бистра река воде живота извирала је из престола и текла посред главне градске улице. На свакој страни реке налазило се дрвеће живота, које је сваког месеца давало плод, а лишће му је било за лечење. Речено је да ће Божји и Јагњетов престо бити у граду и да ће Божји робови видети Божје лице. ’Јехова Бог обасјаваће их светлошћу и они ће краљевати у сву вечност‘ (22:5).
27. (а) Шта је Јовану било загарантовано у вези с пророчанством које је чуо? (б) Којим се важним подстицајем и упозорењем завршава Откривење?
27 Закључак (22:6-21). Јовану је било загарантовано: „Ове речи су веродостојне и истините.“ Заиста, срећни су сви који држе речи тог пророчанства! Када је Јован све то чуо и видео, пао је пред ноге анђелу да му се поклони, али анђео га је подсетио да се само Богу сме клањати. Затим је рекао Јовану да не запечати речи тог пророчанства, „јер је близу време да се то испуни“. Затим је било речено да су срећни они који смеју да уђу у град на врата, јер напољу остају они који су нечисти и „свако ко воли лаж и њоме се служи“. Исус је рекао да је послао анђела скупштинама да им све то посведочи, а затим је за себе рекао да је „корен и Давидов потомак и сјајна звезда јутарња“. „И дух и невеста говоре: ’Дођи!‘ И ко год чује, нека каже: ’Дођи!‘ И ко је год жедан, нека дође! Ко год жели, нека узме воде живота бесплатно!“ На крају је било речено да нико не сме ништа ни додати ни одузети од речи тог пророчанства, да му не би Бог забранио ’да једе од дрвећа живота и уђе у свети град‘ (22:6, 10, 15-17, 19).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
28. Који примери показују да Откривење закључује извештај који је започео у првој библијској књизи?
28 Књига Откривење представља стварно величанствен завршетак надахнуте збирке од 66 књига које сачињавају данашњу Библију! Ништа није изостављено. Ништа није остало недоречено. Јасно је приказано испуњење Божје намере, од самог почетка до величанственог завршетка. У последњој библијској књизи се закључује извештај који је започет у првој књизи. Постанак 1:1 описује како је Бог створио дословна небеса и земљу, док Откривење 21:1-4 описује ново небо и нову земљу и неизмерне благослове које ће Бог излити на људски род, а који су проречени и у Исаији 65:17, 18; 66:22 и 2. Петровој 3:13. Првом човеку је било речено да ће умрети ако буде непослушан, а у Откривењу Бог гарантује свима који буду послушни да за њих „смрти више неће бити“ (Пост. 2:17; Откр. 21:4). Када се Змија први пут појавила као противник који заводи људе, Бог је прорекао да ће јој бити здробљена глава, а Откривење објашњава како ће празмија, која је Ђаво и Сатана, на крају бити уништена (Пост. 3:1-5, 15; Откр. 20:10). Непослушни људи били су отерани од дрвета живота у Едену, а Откривење говори о симболичном дрвећу живота које служи „за лечење народа̂“ — послушних људи (Пост. 3:22-24; Откр. 22:2). Из Едена је текла река која је натапала врт, а Откривење описује симболичну реку, која даје и подржава живот, како тече из Божјег престола. То се поклапа с визијом коју је пре Јована имао Језекиљ, а подсећа и на речи Исуса Христа, који је говорио о ’извору воде која доноси вечни живот‘ (Пост. 2:10; Откр. 22:1, 2; Језек. 47:1-12; Јов. 4:13, 14). Први човек и жена били су отерани од Божјег лица, а Откривење обећава да ће верни људи који победе видети Божје лице (Пост. 3:24; Откр. 22:4). Заиста је корисно проучавати те упечатљиве визије из Откривења!
29. (а) Како Откривење повезује пророчанства о Вавилону? (б) Које сличности постоје између онога што је Данило у визијама сазнао о Краљевству и онога што о Краљевству говори Откривење као и између звери које је видео Данило и звери које је видео Јован?
29 Вредно је запазити и да Откривење повезује пророчанства о поквареном Вавилону. Исаија је прорекао пад дословног Вавилона давно пре него што се то догодило и објавио је: „Паде! Паде Вавилон!“ (Иса. 21:9). Јеремија је такође пророковао против Вавилона (Јер. 51:6-12). А Откривење говори о симболичном ’Вавилону Великом, мајци блудницама и земаљским гадостима‘. Требало је да и она падне, а Јован је то видео у визији и чуо објаву: „Пала је, пала је блудница Вавилон Велики“ (Откр. 17:5; 18:2). Сећаш ли се Данилове визије о краљевству које ће успоставити Бог и које ће сатрти сва друга краљевства, а само ће „стајати довека“? Запази како се на то надовезује небеска објава у Откривењу: „Краљевска власт над светом сада припада нашем Господу и његовом Христу, и он ће краљевати у сву вечност“ (Дан. 2:44; Откр. 11:15). Надаље, Данилова визија описује како ’на облацима небеским долази неко као син човечји и прима вечну власт, част и краљевство‘, а Откривење каже да је Исус Христ „Владар над земаљским краљевима“, да „долази с облацима“ и да ће га ’видети свако око‘ (Дан. 7:13, 14; Откр. 1:5, 7). Осим тога, постоје и неке пажње вредне сличности између звери из Данилових визија и звери из Откривења (Дан. 7:1-8; Откр. 13:1-3; 17:12). Откривење је стварно књига која јача веру онима који је темељно проучавају.
30. (а) Шта из Откривења сазнајемо о посвећењу Јеховиног имена путем Краљевства? (б) Шта Откривење истиче о светости и на кога утиче то сазнање?
30 Откривење заиста пружа мноштво изванредних појединости о Божјем Краљевству! Та књига скреће пажњу читаоцима на оно што су о Краљевству говорили пророци из древних времена, као и Исус и његови ученици. Књига Откривење пружа додатне појединости о томе како ће Јеховино име бити посвећено путем његовог Краљевства, тако да читаоци Библије могу имати потпуну слику о томе. У њој се истиче: „Свет, свет, свет је Јехова Бог, Свемоћни.“ Он је достојан да ’прими славу и част и моћ‘. Заиста, он је „узео у руке своју велику моћ и почео краљевати“ преко Христа. Ревност Божјег Сина, који је „Краљ над краљевима и Господар над господарима“, приказана је тиме што је он описан како удара народе и гази „пресу жестоког гнева Свемоћног Бога“. Како се расветљују завршне појединости главне теме Библије — потврда Јеховиног права да буде врховни владар и посвећење његовог имена — истиче се да свако и све што има везе с Божјом намером о Краљевству мора бити свето. За Јагње, то јест Исуса Христа, „који има Давидов кључ“, речено је да је свет, а исто је речено и за анђеле на небу. За оне који имају удео у првом ускрсењу речено је да су ’срећни и свети‘ и истакнуто је да „ништа несвето и нико ко чини гадости“ неће ући у „свети град Јерусалим“. Онима који су Јагњетовом крвљу купљени да буду ’краљевство и свештеници нашем Богу‘ све то служи као снажан подстицај да остану свети пред Јеховом. А и „велико мноштво“ мора ’опрати своје дуге хаљине и убелити их у Јагњетовој крви‘ како би могли да врше свету службу Богу (Откр. 4:8, 11; 11:17; 19:15, 16; 3:7; 14:10; 20:6; 21:2, 10, 27; 22:19; 5:9, 10; 7:9, 14, 15, фуснота).
31. Које појединости о Краљевству пружа Откривење?
31 Тек када размотримо одређене појединости које се наводе само у Откривењу можемо стећи потпуну слику о Божјем величанственом и светом Краљевству. Откривење приказује наследнике Краљевства на гори Сиону заједно с Јагњетом, како певају нову песму коју су само они могли научити. Само се у Откривењу наводи број оних који су откупљени са земље да буду у Краљевству — 144 000 — и да је тај број запечаћен из симболичних 12 племена духовног Израела. Само Откривење показује да ће ти ’свештеници и краљеви‘, који имају удео у првом ускрсењу каквим је ускрснуо Христ, владати с њим „хиљаду година“. Само Откривење даје потпуну слику ’светог града, Новог Јерусалима‘ — приказује његов сјај и славу, наводи да су Јехова и Јагње његов храм, описује његових 12 врата и његове камене темељце и истиче да ће његови краљеви вечно краљевати јер ће их Јехова вечно обасјавати својом светлошћу (14:1, 3; 7:4-8; 20:6; 21:2, 10-14, 22; 22:5).
32. (а) Како визија о ’новом небу‘ и ’светом граду, Новом Јерусалиму‘, обједињује све што је било проречено о Потомству које ће наследити Краљевство? (б) Које ће благослове Краљевство донети људима на земљи?
32 С правом се може рећи да визија о ’новом небу‘ и ’светом граду, Новом Јерусалиму‘, обједињује све што је у Светом Писму до тада било проречено о Потомству које ће наследити Краљевство. Аврахам је радосно очекивао своје потомство преко ког ће се ’благословити сви народи на земљи‘ и „град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“. А у Откривењу, у Јовановој визији, јасно је показано да је тај обећани град који ће народима донети благослове заправо „ново небо“ — нова власт, Божје Краљевство, коју сачињава Нови Јерусалим (Христова невеста) и Младожења (Христ). Они ће заједно праведно владати над свом земљом. Јехова је обећао верним људима да ће бити „његов народ“ и да ће живети у срећи, без греха и смрти, као што су живели први људи у Едену пре него што су се побунили. Откривење два пута спомиње Божје обећање да ће „обрисати сваку сузу с њихових очију“, чиме се наглашава поузданост тог обећања (Пост. 12:3; 22:15-18; Јевр. 11:10; Откр. 7:17; 21:1-4).
33. (а) Шта се из Откривења може сазнати о томе како ће Бог испунити своју првобитну намеру? (б) Зашто се може рећи да је ’све Писмо‘ заиста „надахнуто од Бога и корисно“ и зашто је важно да проучавамо Божју Реч и будемо послушни заповестима које су записане у њој?
33 Откривење представља величанствен завршетак надахнутог Светог писма! Заиста је предивно „оно што ће се ускоро догодити“! (Откр. 1:1). Биће посвећено име Јехове, ’Бога који је надахнуо пророке‘ (22:6). У Откривењу је приказано како ће се испунити пророчанства која су записивана 16 векова и како ће бити награђена вера коју су Божје слуге показивале током више хиљада година! „Празмија“ ће бити мртва, сви који је подупиру биће уништени и више неће бити зла (12:9). „Ново небо“, то јест Божје Краљевство, владаће на славу Богу. Обновљена Земља, коју ће људи напунити и подложити је себи у складу с Јеховином намером наведеном у првом поглављу Библије, донеће људима мноштво благослова који ће трајати у сву вечност (Пост. 1:28). Заиста се показало да је ’све Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности‘. Јехова се служи њиме да би сасвим оспособио и потпуно опремио верне људе како би били спремни за тај величанствени дан. Зато треба да проучавамо Писмо како бисмо јачали своју веру. Буди послушан заповестима из Светог писма, па ће те Бог благословити. Живи по њима, ходећи уским путем који води у вечни живот. Будеш ли тако поступао, и ти ћеш мирне душе моћи да изговориш закључне речи последње библијске књиге: „Амин! Дођи, Господе Исусе!“ (2. Тим. 3:16; Откр. 22:20).
34. Због чега смо неизмерно радосни?
34 Неизмерно смо радосни због тога што „краљевска власт над светом сада припада нашем Господу и његовом Христу“, обећаном Потомку, јер ће Божје Краљевство за све векове посветити велико име ’Јехове Бога, Свемоћног‘! (Откр. 11:15, 17).
[Фусноте]
a The Ante-Nicene Fathers, 1. том, страна 240.
b Историја цркве, Еусебије, VI, xxv, 9, 10.
c The Ante-Nicene Fathers, 1. том, стране 559-560.
d Дванаест римских царева (Домицијан, XIII, 2).