Поглавље 121
Пред санхедрином, затим код Пилата
НОЋ се ближи крају. Петар се одрекао Исуса трећи пут, а чланови санхедрина завршили су свој лажни судски процес и разишли се. Међутим, чим је у петак наступило јутро, они се поново састају, овог пута у својој дворани санхедрина. Њихова намера је очигледно да ноћном суђењу дају извесну меру законитости. Кад је Исус доведен пред њих, они кажу, као што су чинили током ноћи: ”Ако си Христ, реци нам.“
”Кад бих вам чак и рекао, не бисте уопште веровали“, одговара Исус. ”Штавише, кад бих вас питао не бисте уопште одговорили.“ Ипак, Исус неустрашиво указује на свој идентитет, говорећи: ”Одсада ће Син човечији седити с моћне десне стране Божје.“
”Јеси ли, дакле, Син Божји?“ желе знати сви они.
”Ви сами говорите да јесам“, одговара Исус.
За те људе усредсређене на убиство, тај одговор је сувишан. Они то сматрају хуљењем. ”Зашто нам треба даљње сведочанство?“ питају они. ”Јер сами смо то чули из његових уста.“ Зато Исуса вежу и предају га римском намеснику Понтију Пилату.
Јуда, Исусов издајник посматрао је расправе. Кад види да је Исус оптужен, он осећа грижу савести. Зато он одлази ка главарима свештеничким и старијим мужевима да врати 30 сребрника, објашњавајући: ”Сагрешио сам кад сам издао праведну крв.“
”Што је нама до тога? То је твоја ствар!“ бездушно одговарају они. Зато Јуда баца сребрнике у храм, одлази и покушава да се обеси. Међутим, грана о коју Јуда веже конопац очигледно се ломи, а његово тело пада на стене испод и распрсне се.
Главари свештенички нису сигурни шта да чине са сребрницима. ”Није законито убацити их у свету ризницу“, закључују они, ”јер су цена крви.“ Зато, после заједничког договора, новцем купују лончареву њиву за покоп странаца. Њива тако бива названа ”Крвна њива“.
Још увек је рано ујутро кад је Исус доведен у намесников двор. Али, Јевреји који су с њим одбијају да уђу јер верују да ће их таква присност са паганима упрљати. Зато Пилат, да би им изашао у сусрет, излази ван. ”Какву оптужбу износите против овог човека?“ пита он.
”Да овај човек није преступник, не бисмо га предали теби“, одговарају они.
Желећи да избегне уплетеност, Пилат одговара: ”Узмите га сами и судите му према свом закону.“
Откривајући своју убилачку намеру, Јевреји тврде: ”Није законито за нас да кога убијемо.“ Заиста, ако убију Исуса за време празника Пасхе, то ће изазвати јавни метеж, будући да су многи високо ценили Исуса. Међутим, ако успеју да наведу Римљане да га погубе на темељу политичке оптужбе, то ће послужити да их реши одговорности пред народом.
Зато религиозне вође, не спомињући свој ранији судски процес којим су оптужили Исуса за хуљење, сада измишљају друкчију оптужбу. Они износе троделну оптужбу: ”Нашли смо овог човека како [1] заводи наш народ и [2] забрањује плаћање пореза цезару, и [3] за себе говори да је Христ, Краљ.“
Оптужба да Исус тврди да је краљ брине Пилата. Зато он поново улази у дворац, позива к себи Исуса и пита: ”Јеси ли ти краљ Јевреја?“ Другим речима, јеси ли ти прекршио закон објављујући себе за краља у отпору против цезара?
Исус жели да зна колико је Пилат већ чуо о њему, и зато пита: ”Говориш ли сам од себе ово, или су ти други рекли о мени?“
Пилат признаје своје незнање о њему и жељу да сазна чињенице. ”Зар сам ја Јевреј?“ одговара он. ”Твој те народ предао мени и главари свештенички. Шта си учинио?“
Исус ни у ком случају не жели да избегне спорно питање о краљевању. Одговор који Исус сада даје несумњиво изненађује Пилата. Лука 22:66–23:3; Матеј 27:1-11; Марко 15:1; Јован 18:28-35; Дела 1:16-20.
▪ Са којом намером се ујутро санхедрин поново састаје?
▪ Како Јуда умире, и шта је учињено са 30 сребрника?
▪ Уместо да сами убију Исуса, зашто Јевреји желе да то учине Римљани?
▪ Које оптужбе против Исуса износе Јевреји?