Поучно за слушаоце

ДА БИ твоје излагање било поучно за твоје слушаоце, није довољно да само говориш о некој корисној теми. Запитај се: ’Зашто ови слушаоци треба да чују ову тему? Шта могу рећи што би их навело да кажу да су стварно имали користи од овог излагања?‘

Ако у школи добијеш задатак да прикажеш како треба сведочити некоме, твоја публика ће бити сам станар. У другим ћеш случајевима можда говорити пред целом скупштином.

Шта твоји слушаоци већ знају. Запитај се: ’Шта слушаоци знају о овој теми?‘ То треба да буде твоја полазна тачка. Ако говориш пред скупштином у којој има доста зрелих хришћана, немој једноставно понављати основне истине, јер их већина њих већ зна. Нека те истине буду темељ. Наравно, ако у публици има и доста нових, треба да узмеш у обзир потребе и једне и друге групе.

Темпо свог излагања прилагоди знању твојих слушалаца. Ако ћеш укључити и неке детаље који су већини вероватно познати, пређи брзо преко њих. Али говори спорије када износиш мисли које су можда нове за већину твојих слушалаца, тако да их могу јасно разумети.

Шта ће бити поучно. Бити поучан не значи да увек имаш нешто ново да кажеш. Неки говорници причају о извесним познатим истинама с таквом једноставношћу да их многи присутни први пут у потпуности разумеју.

У служби на терену није довољно само да споменеш неку новост да би показао да живимо у последњим данима. Користи Библију да би показао шта значи тај догађај. То ће заиста бити поучно за станара. Слично томе, када спомињеш неки детаљ о неком закону природе или о некој биљци или животињи, твој циљ не треба да буде да изнесеш неку фасцинантну научну чињеницу коју станар никада пре није чуо. Уместо тога, твој циљ треба да буде да доказе из природе комбинујеш са изјавама из Библије да би показао да постоји Створитељ који нас воли. То ће помоћи станару да неке ствари сагледа из једног новог угла.

Изазов је говорити о некој теми слушаоцима који су о томе чули већ много пута. Али да би био делотворан учитељ, ти треба да научиш како да то успешно радиш. Како то можеш постићи?

У томе ће ти помоћи истраживање. Уместо да у свој говор убациш само оно чега се тог трена сетиш, користи средства за истраживање описана на странама 33 до 38. Размисли о предлозима који су тамо дати што се тиче циљева које треба да настојиш да постигнеш. Приликом истраживања, можда ћеш установити да је неки мало познат историјски догађај директно повезан с твојом темом. Или можеш наићи на неку недавну изјаву у медијима која ће илустровати тачку коју планираш да осмотриш.

Док испитујеш материјал, подстичи самог себе на размишљање користећи питања као што су шта? зашто? када? где? ко? и како? На пример: Зашто је ово истина? Како то могу доказати? Која популарна веровања отежавају некима да схвате ову библијску истину? Зашто је ово важно? Како треба да утиче на нечији живот? Који пример показује да је корисно да се то примени? Шта ова библијска истина открива о Јеховиној личности? Зависно од материјала који осматраш, можеш се питати: Када се ово десило? Како данас можемо практично применити овај материјал? Своје излагање можеш оживети и тако што ћеш током говора, чак постављати нека од ових питања и одговарати на њих.

Можда у свом говору треба да користиш стихове који су познати твојим слушаоцима. Шта можеш урадити да би обрађивање тих стихова било поучно? Немој их само прочитати; објасни их.

Осматрање неког познатог цитата може бити поучније ако га поделиш, издвојиш делове који се односе на тему твог говора и затим их објасниш. Погледај које могућности за разматрање постоје на основу стиха из Михеја 6:8. Шта је ’правда‘? Чија се мерила правде овде осматрају? Како би приказао шта значи ’ићи по правди‘? Или шта значи ’волети милосрђе‘? Шта је смерност? Како би овај материјал применио у случају неке старије особе? Наравно, који ћеш материјал у стварности користити треба да одредиш на основу фактора као што су твоја тема, твој циљ, твоји слушаоци и трајање говора.

Често су корисне једноставне дефиниције термина. Неким људима делује просветљујуће када сазнају шта значи „краљевство“ које се спомиње у Матеју 6:10. Када се понови дефиниција неког израза то и дугогодишњем хришћанину може помоћи да тачније разабере шта неки цитат стварно значи. То је очигледно када прочитамо 2. Петрову 1:5-8 и затим дефинишемо разне аспекте који су споменути у тим стиховима: веру, крепост, спознање, самоконтролу, истрајност, оданост Богу, братску наклоност и љубав. Када се у истом контексту користе речи које су сличног значења, дефинисање тих речи може помоћи да се оне лакше разликују једна од друге. То је случај са изразима као што су мудрост, разум и познање, који се користе у Пословицама 2:1-6.

Одређени цитат ће бити поучан за твоје слушаоце ако једноставно резонујеш на темељу њега. Многи се изненаде када први пут виде да се за Адама, према Постању 2:7, каже да је жива душа и да душа умире, према Језекиљу 18:4. Исус је једном приликом изненадио садукеје када се осврнуо на Излазак 3:6, у шта су они тврдили да верују, и затим тај стих применио на ускрсење мртвих (Лука 20:37, 38).

Понекад је просветљујуће да се укаже на контекст неког стиха, околности под којима је он написан, и да се идентификује ко се ту коме обраћа. Фарисеји су добро познавали 110. Псалам. Међутим, Исус им је скренуо пажњу на један важан детаљ из првог стиха. Он их је питао: „’Шта мислите о Христу? Чији је он син?‘ Они му одговорише: ’Давидов.‘ Он им рече: ’Како га онда Давид под надахнућем назива „Господом“, говорећи: „Јехова рече мом Господу: ’Седи мени с десне стране док не положим твоје непријатеље под твоје ноге‘“? Ако га, дакле, Давид назива „Господом“, како му је онда син?‘“ (Мат. 22:41-45). Када расправљаш на темељу Писма као што је то Исус радио, ти помажеш људима да пажљивије читају Божју Реч.

Када говорник наведе време писања неке библијске књиге или време одигравања неког догађаја, он такође треба да опише околности које су владале у то време. На тај начин слушаоци ће јасније схватити важност те књиге или тог догађаја.

Поређења ти могу помоћи да оно што кажеш буде поучније. Неко прихваћено гледиште би могао упоредити с оним што Библија каже о тој истој ствари. Или би могао упоредити два паралелна библијска извештаја. Постоје ли разлике? Зашто постоје? Шта из њих учимо? На овај начин ти помажеш слушаоцима да на ту ствар гледају из једног новог угла.

Ако добијеш задатак да осмотриш неки аспект хришћанске службе, своју презентацију би могао обогатити тако што ћеш почети с једним прегледом. Осмотри шта треба урадити, зашто то треба урадити и како се то односи на наше свеобухватне циљеве као Јеховиних сведока. Затим објасни где, када и како то треба урадити.

Шта ако у свом говору треба да осмотриш неке од ’дубоких ствари Божјих‘? (1. Кор. 2:10). Ако на почетку конкретно наведеш и објасниш кључне елементе те теме, и детаљи ће се лакше разумети. И ако закључиш једним кратким сажетком свог материјала, твоји слушаоци ће вероватно бити задовољни јер су заиста нешто научили.

Савет о хришћанском живљењу. Твоји слушаоци ће нарочито имати користи ако им помогнеш да виде како се информације из твог говора тичу њиховог живота. Док истражујеш стихове из материјала који си добио, питај се: ’Зашто је ова информација сачувана у Писму све до нашег времена?‘ (Римљ. 15:4; 1. Кор. 10:11). Размишљај о ситуацијама с којима се суочавају твоји слушаоци. Осмотри те ситуације у светлу библијских савета и начела. У свом говору резонуј на темељу Писма да би показао како оно може помоћи особи да мудро поступи у таквим ситуацијама. Избегавај уопштавања. Осмотри конкретне ставове и поступке.

За почетак, примени један или два од горе наведених предлога на говор који припремаш. Док стичеш искуство, примењуј и друге предлоге. С временом ћеш установити да ће слушаоци једва чекати твоје говоре, уверени да ће чути нешто што ће им стварно користити.