Немојмо ’тражити велике ствари‘

1, 2. (а) С којим се проблемом Варух сусрео четврте године јудејског краља Јоакима? (б) Како је Јехова помогао Варуху?

ВЕРНИ Јеремијин писар Варух био је исцрпљен. Била је четврта година власти злог краља Јоакима, то јест негде око 625. пре н. е. Јеремија је казао свом писару да запише у свитак све што је Јехова рекао за Јерусалим и Јуду у протекле 23 године (Јер. 25:1-3; 36:1, 2). Међутим, Варух није одмах прочитао тај свитак Јеврејима. Требало је да то уради наредне године (Јер. 36:9, 10). Али, да ли је нешто мучило Варуха?

² „Тешко мени“, жалио се Варух, „јер ми је Јехова додао тугу на мој бол! Изнемогао сам од уздисања.“ Вероватно си се и ти некада жалио због исцрпљености, било да си то рекао наглас или само у свом срцу. Како год да је то Варух учинио, Јехова је то приметио. Бог који испитује људска срца знао је шта је довело до тога да се Варух тако осећао и зато га је преко Јеремије с љубављу исправио. (Прочитати Јеремију 45:1-5.) Међутим, можда се питаш зашто је Варух био тако исцрпљен. Да ли због своје службе или можда због околности у којима је служио? Не, проблем су била његова осећања. Он је ’тражио велике ствари‘. Шта су оне подразумевале? Шта му је Јехова обећао уколико прихвати његов савет и вођство? Шта ми можемо научити из Варуховог искуства?

 3. Шта је била срж Варуховог духовног проблема?

³ Варух је сигурно знао шта су биле те велике ствари. Он је био свестан чињенице да су Божје очи ’управљене на путеве човечје и да све кораке његове он види‘ (Јов 34:21). Док је записивао Јеремијине пророчанске објаве, осећао је да ’нема мира‘, али то није било због задужења које је имао. Проблем је био у његовом срцу — његовом ставу о ономе што му се чинило важним. Пошто је био концентрисан на тражење великих ствари за себе, Варух је изгубио из вида важније ствари — оне које су се односиле на вршење Божје воље (Фил. 1:10). У Библији стоји да је Варух тражио велике ствари. Значи, то што је употребљен несвршени вид глагола показује да није била у питању нека тренутна, пролазна мисао. Будући да га је Јехова упозорио да престане да тежи за ’великим стварима‘, значи да је он већ неко време тежио за њима. Иако је као Јеремијин писар верно обављао своју службу, у исто време је жудео за ’великим стварима‘ за себе.

4, 5. Зашто су „велике ствари“ за којима је Варух тежио могле бити слава и углед и зашто је Јеховино упозорење било на месту?

⁴ Када је реч о стварима које су мучиле Варуха, једна од могућности је да се радило о слави и угледу. Иако је био Јеремијин писар, изгледа да у том својству није служио само њему (Јер. 36:32). Археолошки докази показују да је био истакнути писар на краљевом двору. У ствари, имао је исто звање као „писар Елисама“, који је убројан међу Јудине кнезове. То показује да је и Варух, као један од Елисаминих колега, имао приступ ’писаревој трпезарији у краљевом двору‘ (Јер. 36:11, 12, 14). Стога је Варух сигурно био образован службеник на двору. Његов брат Сераја био је настојник краља Седекије, којег је пратио на једном важном путовању у Вавилон. (Прочитати Јеремију 51:59.) Пошто је био настојник, Сераја је вероватно био задужен за залихе хране и краљев смештај приликом путовања. То је био заиста одговоран положај.

⁵ Ако се узме у обзир Варухов висок положај, тада није тешко разумети зашто се он уморио од сталног записивања порука осуде. У ствари, то што је подупирао Божјег пророка, могло је угрозити његов положај и каријеру. Размисли и о последицама које би наступиле уколико би Јехова срушио све што је изградио, као што је забележено у Јеремији 45:4. „Велике ствари“ које је Варух имао на уму — било да је у питању добијање више части на краљевом двору или материјални напредак — показале би се ништавним. Уколико је Варух тражио сигуран положај у јеврејском поретку осуђеном на пропаст, Бог га је с разлогом подстакао да то не чини.

6, 7. Ако се Варухова тежња за ’великим стварима‘ односила на материјалне поседе, шта је важно да узмемо у обзир?

⁶ Као што смо већ рекли, „велике ствари“ за којима је Варух тежио могле су се односити на материјални напредак. Народи око Јуде су се у великој мери ослањали на поседе и богатство. Моавци су се ослањали на своја ’дела и благо‘. Слично се може рећи и за Амонце. Такође, Јехова је за Вавилонце рекао да ’имају много блага‘ (Јер. 48:1, 7; 49:1, 4; 51:1, 13). Међутим, не сме се превидети чињеница да је он осудио те народе.

⁷ Према томе, уколико је Варух тражио материјалне ствари и богатство, разумљиво је што га је Јехова упозорио да то не ради. Када на Јевреје Бог буде ’подигао своју руку‘, њихове куће и поља прећи ће у руке непријатеља (Јер. 6:12; 20:5). Претпоставимо да си живео у Јерусалиму кад и Варух. Већина људи око тебе — кнезови, свештеници, па и сам краљ — сматрају да се треба борити против Вавилонаца. Међутим, ти знаш да је Јеремија рекао: „Служите краљу Вавилона и остаћете живи“ (Јер. 27:12, 17). Ако би имао много материјалних ствари у граду, да ли би ти било лако да послушаш те Божје речи? Да ли би ти оно што осећаш према тим стварима помогло да послушаш Јеремијино упозорење или би те навело да се приклониш мишљењу већине? Чињеница је да су све драгоцености у Јуди и Јерусалиму, укључујући и оне у храму, биле похаране и однесене у Вавилон. Тако је свака тежња за материјалним добитком била потпуно бесмислена (Јер. 27:21, 22). Да ли можемо нешто научити из овога?

8, 9. Зашто је значајно то што је Варух као плен добио своју душу?

⁸ Сада размислимо о следећем: Шта је Варух добио тиме што је послушао Бога? Једноставно речено — своју душу! Она му је била загарантована као ратни плен. (Прочитати Јеремију 45:5.) Поред Варуха, веома мало људи се спасло. Ко се спасао? Они који су послушали Бога и предали се Халдејцима (Јер. 21:9; 38:2). Неки се можда чуде: ’Зар је то све што су добили за своју послушност?‘

⁹ Размислимо како је било у Јерусалиму током вавилонске опсаде. Та дуготрајна опсада полако је узимала свој страшан данак. Насупрот томе, Содом је такорећи пао у трену. Зато се у извесном смислу може рећи да је уништење Содома било лакше (Тужб. 4:6). Варух је забележио пророчанство да ће становници Јерусалима гинути од мача, глади и помора. А затим је својим очима гледао испуњење. Целокупне залихе хране у Јерусалиму биле су потрошене. Какав је ужас био налазити се у граду где су мајке, које су по природи „самилосне“, кувале и јеле сопствену децу! (Тужб. 2:20; 4:10; Јер. 19:9). Али Варух је све то преживео. Усред таквог ужаса, живот је био попут плена, попут награде након победничке битке. Варух је сигурно прихватио Јеховин савет да не тражи „велике ствари“ и зато га је он подржао, о чему сведочи његово преживљавање (Јер. 43:5-7).

10, 11. Како се Варухово искуство односи на наше време и на нас лично?

¹⁰ Иако је Варух био заокупљен вршењем Божје воље, неко време га је мучила жеља за ’великим стварима‘. Јехова га је упозорио колико је то опасно и то му је помогло да избегне духовну пропаст и дословну смрт. Може ли се и нама десити да попут Варуха у свом срцу почнемо гајити жеље које нас могу искушати, па чак и потпуно заокупити, иако се много залажемо у служењу Јехови?

¹¹ За Варуха је стицање угледа могло бити право искушење. Можеш ли га замислити како се пита: ’Да ли ћу моћи да задржим свој посао писара? Да ли бих могао добити чак и већи положај?‘ А како је с нама? Можемо се питати: ’Да ли гајим неке амбиције — на пример да имам успешну светску каријеру, сада или у ближој будућности?‘ Млађи хришћани могу размислити о следећем питању: ’Да ли ме жеља да путем школовања остварим престиж и финансијску сигурност може навести да почнем тражити „велике ствари“ за себе?‘

12. Како је један брат тражио велике ствари за Јехову и шта ти мислиш о његовом избору?

¹² Један брат који сада служи у светској централи у Бруклину имао је 15 година када му је понуђена стипендија за један универзитет. На запрепашћење наставника, он је то одбио јер је желео да посвети живот пионирској служби. Међутим, то не значи да је престала његова љубав према учењу. Неко време је служио као мисионар у једној далекој острвској земљи. Тамо је морао да научи језик који говори мало више од 10 000 људи. Међутим, за тај језик није постојао речник, тако да је сам правио попис речи и њиховог значења. На крају је савладао тај језик и добио дивно задужење да преведе неке наше публикације. Касније је попис речи који је саставио послужио као основа за први речник на том језику. Једном је на обласном конгресу рекао: „Да сам прихватио универзитетско образовање, све што бих постигао својим умним радом било би мени на славу. Овако, пошто немам никаквих световних квалификација, не добијам ја признање за оно што сам урадио, већ Јехова“ (Посл. 25:27). Шта мислиш о избору који је он начинио са 15 година? Током своје дугогодишње службе, имао је многа дивна задужења у Божјем народу. А како је с тобом? Како ти желиш да употребиш своје таленте? Да ли си одлучан да их користиш на Јеховину славу, а не на своју?

13. Зашто родитељи треба да размишљају о изазову с којим се Варух сусрео?

¹³ Узмимо у обзир и опасност која се крије у томе да тражимо „велике ствари“ за оне које волимо и на које можемо утицати или да то чинимо преко њих. Вероватно си видео неке родитеље у свету који користе сва могућа средства да би њихово дете постигло више у животу или да би постало неко због кога се могу хвалити. Можда си чуо изјаве попут: „Не желим да се моје дете мучи као ја“ или „Желим да моје дете иде на факултет тако да има бољи живот“. Слично могу мислити и хришћански родитељи. Тачно је да неко може рећи: ’Ја не тражим велике ствари за себе.‘ Али, да ли то можда чини на индиректан начин, рецимо преко сина или ћерке? Варух је можда тражио углед преко свог положаја или каријере, а родитељ то може несвесно тражити преко своје деце. Међутим, Бог који ’испитује срца‘ све то види, као и у Варуховом случају (Посл. 17:3). Зар не би требало да молимо Бога да испита наше најскривеније мисли, као што је то Давид молио? (Прочитати Псалам 26:2 и Јеремију 17:9, 10.) Јехова нас на различите начине може упозорити на опасност која се крије у тражењу ’великих ствари‘, као рецимо путем овог разматрања о Варуху.

14, 15. Како материјална добра могу постати „велике ствари“ у нашем животу?

¹⁴ Размотримо могућност да су „велике ствари“ за којима је Варух тежио биле материјално богатство. Као што смо већ раније рекли, сигурно би му било тешко да послуша Божју заповест и преда се Халдејцима да је био веома везан за своје поседе и материјалне ствари у Јуди. Вероватно си запазио да се богаташи често ослањају на своје ’благо‘, али Библија каже да је заштита коју оно пружа само ’у њиховој машти‘ (Посл. 18:11). Све Јеховине слуге могу имати користи од размишљања о уравнотеженом библијском гледишту о материјалним стварима. (Прочитати Пословице 11:4.) Међутим, неки се могу питати: ’Зашто барем мало не уживати у ономе што свет нуди?‘

¹⁵ Приврженост материјалним стварима може навести хришћанина да тежи за оним што је део овог света који пролази. Али то није било тако с Јеремијом и Варухом. Много година касније, Исус је дао једно упозорење онима који ће живети „кад се појави Син човечји“. Исус им је рекао: „Сетите се Лотове жене.“ Исто би се могло рећи: ’Сетите се Јеремије и Варуха‘ (Лука 17:30-33). Уколико развијемо снажну приврженост према материјалним стварима, биће нам тешко да послушамо Исусове речи. Зато не заборавимо да је Варух послушао Божје упозорење и остао у животу.

16. Наведи неки пример како су Божје слуге задржале материјалне ствари на исправном месту.

¹⁶ Погледајмо ситуацију наше браће у Румунији током комунизма. Владини агенти су вршили препаде на куће Сведока и понекад одузимали њихове личне ствари, посебно оне које су се могле продати (Тужб. 5:2). Многа браћа и сестре који су живели под тим режимом били су спремни да изгубе вредне материјалне ствари. Многи су оставили своје драгоцености и имовину када су морали да се преселе. Па ипак, остали су верни Јехови. Уколико се суочиш са оваквим испитом вере, хоће ли те љубав према материјалним стварима спречити да будеш веран Богу? (2. Тим. 3:11).

17. На који начин су неки Јеремијини и Варухови савременици позитивно утицали на њих?

¹⁷ Вредно је пажње то што су Јеремија и Варух имали подршку неких својих савременика. Један од њих био је Софонија, који је пророковао током Јосијине владавине када је Јеремија служио као пророк. Шта је Јеремија мислио о речима записаним у Софонији 1:18? (Прочитати.) Зар није логично закључити да је он те надахнуте речи делио с Варухом? Још један Јеремијин савременик био је Језекиљ, који је 617. пре н. е. одведен у заробљеништво у Вавилон. Неки његови поступци и речи су се директно односили на Јевреје у Јуди. Вероватно је тако Јеремија сазнао шта је Језекиљ говорио и чинио, као и обратно. На тај начин је могао сазнати и оно што пише у Језекиљу 7:19. (Прочитати.) Као што су те надахнуте речи биле корисне за Јеремију и Варуха, тако исто могу бити и за нас. Када наступи Јеховин дан, људи ће призивати своје богове да их спасу. Међутим, ниједан њихов бог, као ни све њихово богатство, неће то моћи учинити (Јер. 2:28).

18. Како можемо добити своју душу као плен?

¹⁸ Треба да запамтимо да је Јехова својим слугама обећао да ће добити ’душу као плен‘. Чак и ако се деси да неки од њих изгубе живот у прогонству које може наступити током „велике невоље“, када се рогови политичке дивље звери окрену на религију, тај пораз ће бити само привремен. Бог гарантује да ће они оживети како би се радовали ’правом животу‘ у новом свету (Откр. 7:14, 15; 1. Тим. 6:19). Међутим, можемо бити сигурни да ће већина Божјих слугу која у то време остане верна Богу преживети велику невољу. Такође можемо бити сигурни да када Јехова буде уништавао народе, ниједан његов верни слуга неће бити међу онима ’које он побије‘ (Јер. 25:32, 33).

19. Како су ти Јеремијин и Варухов пример помогли да будеш још одлучнији да не тражиш „велике ствари“?

¹⁹ Неки се разочарају кад чују да могу добити само своју душу као плен, али то заправо не треба нимало да их разочара. Присети се да је, док су други у Јерусалиму умирали од глади, Јехова чувао Јеремију. Како? Краљ Седекија је стрпао Јеремију у затвор у Стражарском дворишту и побринуо се да он ’сваког дана добија један хлеб из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба‘ (Јер. 37:21). На тај начин је Јеремија преживео. Јехова може учинити шта год је потребно да би свом народу дао вечни живот. Тако ће сигурно и бити! Варух је преживео уништење Јерусалима јер није ’тражио велике ствари‘. Слично томе, и ми можемо преживети Армагедон како бисмо славили Јехову и у сву вечност се радовали животу који ћемо добити као плен.