Води нове к Божјој организацији
„Љубите цело братство“ (1. ПЕТРОВА 2:17, НС).
1, 2. Шта још, осим саме науке, треба да саопште хришћански учитељи?
УЧИТЕЉУ је задатак да саопшти чињенице. Но, добар учитељ чини више од тога. Он преноси вредности, помаже ђаку да схвати важност наученог и показује му како то може најбоље да примени. То нарочито важи за хришћанског учитеља. Наравно, он мора да саопшти ’Божију истину’(Римљанима 1:25). Али, ту спада више него само познавање неке науке. Библија охрабрује на поучавање о страху Јеховином као и о доброти и разумности (Псалам 34:11; 119:66).
2 Исус је споменуо још даље ствари о којима треба поучавати: „Начините ученицима људе из свих народа ... учећи их да све држе што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, НС). У оно што је Исус ’заповедио’ спада и учешће у делу Проповедања широм света које је проречено за наше време (Матеј 24:14). Али постоји још нешто што желимо да посредујемо онима са којима проучавамо Библију. Шта је то? Да бисмо на то добили одговор, позабавићемо се службом апостола Павла и пазићемо шта је нарочито дошло до изражаја у његовој делатности поучавања.
Павле као организатор
3. Како је Павле поступао када је поучавао новозаинтересоване у Коринту?
3 За време прве посете у Коринту апостол Павле је наишао на многе људе који су слушали упркос противљења од стране јеврејске заједнице. Међутим, Павле није поучавао новозаитересоване само појединачно. Читамо: „И пресели се оданде (из јеврејске синагоге), те уђе у кућу једног богобојазног човека по имену Титија Јуста, чија је кућа била до синагоге“ (Дела апостолска 18:7, др Чарнић). Та кућа је постала место састајања и обожавања за нове ученике. Ускоро их је Павле организовао у једну скупштину (1. Коринћанима 1:2).
4. Шта је настало убрзо у Ефесу чим је Павле почео да проповеда тамо?
4 Касније је Павле отпутовао за Ефес, где се нешто слично догодило. Поучавао је заинтересоване особе појединачно, „од куће до куће“ (Дела апостолска 20:20). Али, убрзо се побринуо да би ти нови ученици могли да се друже међусобно. „Он одвоји ученике (од Јевреја) и свакодневно проповедаше у школи (неког) Тирана“ (Дела апостолска 19:9, др Чарнић). Ускоро су и ти хришћани били организовани у скупштину са постављеним старешинама (Дела апостолска 20:17, 18).
5. Шта су хришћански учитељи чинили што пре да би помогли новима?
5 Дакле, нови који су прихватили истину у првом веку нису били препуштени себи. Били су прикупљени у скупштине. Скупштине су се опет радовале охрабрењима које су примале од тадашњег водећег тела. Зрела браћа, као Павле и Варнава, посветили су доста времена поучавању у тим новооснованим скупштинама и ’објављивали су са многим другима добру вест Јеховине речи’ (Дела апостолска 15:30—35). Чему сви ти напори? Зашто нови нису били препуштени себи и зашто се није ослонило на то да ће их новошколована савест навести да чине оно што је право?
Чему скупштина?
6. Зашто су били први хришћани организовани у скупштине?
6 За то има доста разлога и овде ћемо навести неке од њих. Прво, када је ко постао хришћанин, више није имао много заједничког са светом (Јован 17:14, 15). Да је био изолован и препуштен себи, постао би веома усамљен. Будући да се дружио са осталим хришћанима у месној скупштини, био је тиме ојачан да остане одвојен од света. Осим тога, Исус је рекао да ће његови ученици бити „једно“ (Јован 17:11). То јединство могло се видети пре свега у скупштинама. Исус је такође рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако се будете међусобно љубили“ (Јован 13:35, НС). Да би хришћани могли да испоље ту љубав тако да би она постала видљиви знак за људе извана, морали су да граде заједнице. Те заједнице биле су месне скупштине у којима су међусобно бдили над својим духовним и телесним добром (Филипљанима 2:4). На пример, очигледно су скупштине организовале помоћ за удовице, о којој је Павле расправљао са Тимотејом (1. Тимотеја 5:3—10).
7. а) Које значење имају Павлове речи из Јеврејима 10:24, 25? б) Коју су улогу играле у делу проповедања хришћанске скупштине првог века?
7 Отуда су речи Павлове представљале директно охрабрење за подупирање месних скупштина, када је рекао: „И пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судњи дан“ (Јеврејима 10:24, 25, др Чарнић). Осим тога, проповедање добре вести о Краљевству — задатак изванредно обављен у првом веку — спроводиле су, без сумње, скупштине на организовани начин (Римљанима 10:11—15). Старешине из скупштине у Антиохији послале су, под вођством светог духа, Павла и Варнаву као мисионаре на још недодељена подручја, а Павле је признао да старешине из скупштине у Јерусалиму имају ауторитет да му кажу где да проповеда (Дела апостолска 13:1—3; Галатима 2:8—10).
Месне скупштине данас
8, 9. Из којих би разлога требало да приведемо к месној скупштини своје интересенте?
8 Шта можемо данас да научимо из тих историјских догађаја? Да и ми треба да водимо нове к месној скупштини. Ни данас, као ни у Павлово време, није хришћанство религија пустињака. „Ко се одваја, тежиће за својим себичним прохтевом“, гласи опомена из Прича Соломунових 18:1 (НС). С друге стране пише: „Ко ходи с мудрима, постаће мудар“ (Приче Соломунове 13:20, НС). Нови требају духовну, моралну и емоционалну подршку коју нуди хришћанска скупштина. Треба да доживе све оно што проузрокује да је радосно и јединствено искуство бити хришћанин: љубав осталих хришћана, служење старешина и угодно јединство (Псалам 133:1).
9 И данас се на организовани начин, преко месних хришћанских скупштина, спроводи дело проповедања добре вести о Краљевству широм земље (Матеј 24:14). Дакле, када нове учимо њиховој обавези да учествују у том делу, морамо их привести к месној скупштини и показати им како да сарађују с њом.
Међународно братство
10. Наведи неке библијске ставке из којих се да видети да је постојало међународно јединство хришћана у првом веку?
10 Међутим, апостол Павле није представио новима само месну скупштину. Он је рекао Ефежанима: „Једно је тело и један дух, као што сте и позвани к једној самој нади звања свога“ (Ефесцима 4:4, БА). Постојало је само једно „тело“ широм света, а не мноштво расејаних, међусобно независних месних скупштина. Исус се такође осврнуо на чланове тог „тела“ који су живели на Земљи када је говорио о „верном и разборитом робу“ који је овлашћен да дели храну ’служинчади’ (Матеј 24:45—47). Сви хришћани широм света морали би понаособ да признају ауторитет тог „роба“ ако би хтели да их он снабдева храном. Тако би настала међународна заједница хришћана.
11. а) Како је назвао Петар ту међународну организацију хришћана? б) Које уређење је одржавало јединство у питањима науке међу хришћанима првог века? Како је Павле показао да је признавао то уређење?
11 Зато је апостол Петар говорио о хришћанима свога времена као о „целом братству“ (1. Петрова 2:17). Они су чинили међународно „братство“ (грчки: аделпхотс). Нови нису постали само део месне скупштине, већ и део овог целог међународног братства. Скупштине су међусобно саобраћале (Колошанима 4:15, 16). Када су настала питања у вези са самом науком, хришћани нису доносили властите одлуке. Да би добили меродаван одговор, обратили су се старешинама из скупштине у Јерусалиму, који су тада служили као водеће тело свим скупштинама (Дела апостолска 15:2, 6—22). Павле је сам признао да то тело има ауторитет да одлучује у питањима науке. Мада је примио истину тиме што му се Исус Христ показао на посебан начин, путовао је ипак у Јерусалим и објаснио водећем телу добру вест коју је проповедао ’да не трчи или да није трчао узалуд’ (Галатима 1:11, 12; 2:1, 2, 7—10).
12. Које су даље предузете мере још више зближиле ,,цело братство“?
12 Да би се очувало јединство „целог братства“ у мислима и делу, били су послати путујући надгледници, као Тимотије, Тит и Епафродит, да их посете и охрабре, и још су међу њима кружила писма од Павла, Петра, Јакова, Јована и Јуде. Будући да је такво братство постојало, сазнали су имућнији хришћани у другим земљама за невољу своје браће у Јудеји, и Павле је могао — уз помоћ скупштина — да организује акцију за помоћ сиромашнима (1. Коринћанима 16:1—4). Такође су били охрабрени и хришћани понаособ када су чули извештаје о истрајности и вери „целог братства у свету“ (1. Петрова 5:9).
Упознај нове са „целим братством“
13. Које сличности постоје између „целог братства“ широм света у првом веку и данас?
13 Постоји ли данас такво „братство“? Свакако. „Верни и разборити роб“ још постоји и има одговорност да снабдева храном „служинчад“ (Матеј 24:45—47). Као у Павлово време, тако и данас овог „роба“ представља једно водеће тело и оно води широм света дело проповедања „добре вести“. И данас се међународно јединство јача писмима и штампаном литературом овог водећег тела, а и зрела браћа која служе у скупштини доприносе јачању тог јединства. То олакшава особи која упозна истину да постане део месне скупштине и сматра себе као део „целог братства“ широм света. На хришћанском учитељу лежи одговорност да у томе помогне особи са којом студира. Како то може учинити?
Помагати другима да љубе „цело братство“
14. Које си могућности успешно искористио да би интересенту са којим студираш испричао нешто о месној скупштини и међународној организацији Божјег народа?
14 Хришћански учитељ може да прича особи са којом студира о скупштини и међународном „братству“ а затим му може то и показати. Како може о томе да му прича? Ево неколико могућности којима су се успешно служили искусни учитељи: резервиши нешто времена пре или после библијског студија да говориш о скупштини и њеној важности по Библији, такође о „верном и разборитом робу“ и како нам он данас служи. Опиши краљевску салу и скупштинске састанке. Спомени занимљиве ствари које си научио на скупштинским састанцима. У молитви пре и после студија спомени скупштину као и међународно братство.
15. На које изванредне начине можемо да покажемо интересенту како изгледају месна скупштина и међународна организација?
15 Али, како можемо то и показати? Ево неколико успешних начина: чим је то могуће позови друге из скупштине да присуствују студију, тако да интересент може што пре да склопи нова пријатељства. Важно је да он увиди да ће му одмах губитак било каквог пријатељства у старом поретку бити више него надокнађен новим познанствима у „целом братству“ (1. Петрова 5:9; Матеј 19:27—29). Максимално искористи за то брошуру Јеховини сведоци у двадесетом веку. (На нашем језику није штампана). У њој налазимо опис савремене међународне организације Јеховиних сведока и налазимо изванредне слике које показују како изгледају велики конгреси, краљевска сала, састанак и служба проповедања. То ће пружити интересенту визуелну представу о пољу делатности „целог братства“. Такође у 23. глави књиге „Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи“ налазимо опис Божије организације данас, обогаћен сликама у боји.
16. а) Шта би требало што пре да учинимо са интересентима? Који библијски разлог имамо за то? б) Шта можемо да предузмемо за време посете покрајинског или обласног надгледника да бисмо помогли интересентима са којима проучавамо да постану део Божјег народа?
16 Такође не заборави да је Павле организовао састанке чим је наишао на интересовања (Дела апостолска 19:9, 10). Када ’неверник или неупућени’ дође на хришћански састанак, који се одвија по добро утврђеном реду, откриће се, како је Павле писао Коринћанима, ’тајне његова срца. И тако, пашће ничице, поклонити се Богу и признати да је доиста Бог међу вама’ (1. Коринћанима 14:24, 25, СТ). Исто је тако и данас: што пре почне интересент да се дружи са месном скупштином, тим ће пре увидети где се истина одиста може наћи. Отуда позивају хришћански учитељи интересенте да посете што пре скупштинске састанке и конгресе. Ако је потребно, излазе у сусрет интересенту тиме што иду по њега кући и доводе га на састанке. Када њихову скупштину посете савремени „Тити“ или „Епафродити“ — покрајински или обласни надгледници — они се брину да се он (или његова жена) упозна са њиховим интересентом. То чине тако што позову посетиоца да присуствује са њима редовном библијском студију.
17. Шта припада битном делу нашег дела поучавања и прављења ученика? (Матеј 28:19, 20). Како то користи интересентима са којима проучавамо?
17 Јеховина скупштина помазаника широм света јесте „стуб и ослонац истине“ (1. Тимотеју 3:15, НС). Да би новозаинтересовани извукли користи из „ослонца“, морају да се прикључе стотинама хиљада кротких особа које се окупљају око тих помазаника (Захарија 8:23). Данас чине ти кротки међународно братство које броји више од два и по милиона. Прихватити истину значи и прикључити се међународном братству. Када интересенти постану део братства, уживају сву заштиту и подршку које им оно нуди. Радују се братској љубави осталих хришћана и пружа им се прилика да им узврате ту љубав (Јеврејима 13:1). То значи да су постали део безбројног међународног мноштва људи који ће преживети велику невољу која долази и затим се заувек радовати срећној заједници (Откривење. 7:9—17). Дакле, док интересенте поучаваш у библијској науци, немој заборавити да их водиш ка „целом братству“ и улијеш им љубав према њему (1. Петрова 2:17).
Сећаш ли се?
◻ Шта је Павле учинио чим је наишао на занимање у ЕФесу и Коринту?
◻ Како је, дакле, Павле користио новима?
◻ Са чиме треба да упознамо интересента са којим проучавамо Библију, поред тога што их поучавамо у науци?
◻ Који су неки практични начини за то?
[Слика на 23. страни]
Срдачно се поздрављају нови у „целом братству“