Избегавај замку похлепе
„Чувајте се сваке похлепе, јер ни ономе ко је у изобиљу није живот осигуран његовим имањем“ (Лука 12:15, СТ).
1. Зашто одговара управо нашем времену Павлова опомена на похлепу?
МИ живимо у свету који обожава материјално благостање. Из комерцијалних интереса стално се апелује на жељу људи да се обогате. Успех се обично мери по висини личног дохотка. Дакле, многобројна библијска упозорења на похлепу или лакомство веома су савремена (Колошанима 3:5; 1. Тимотеју 6:10). У речницама се похлепа обично дефинише као грамзива пожуда за неким поседом. Похлепа може да буде исто тако тежак грех као блуд или идолопоклонство, јер је Павле опоменуо хришћане: „Да се не дружите с оним који би, иако се зове брат, био блудник, или лакомац, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник. С таквима ни јести!“ (1. Коринћанима 5:11, СТ; Ефесцима 5:3, 5).
2. Која су упозорења против лакомства изрекли Исус и Јехова?
2 Исус је упозорио своје следбенике: „Чувајте се сваког лакомства“ (Лука 12:15, НС). Јехова је у десет заповести унео и једну заповест против овог порока: „Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити шта што је ближњега твојега“ (2. Мојсијева 20:17; Римљанима 13:9).
Нико не сме да се опусти
3. Како је похлепа савладала Еву и касније Израелце?
3 Чињеница је да ничија будност у односу на похлепу или лакомство не сме да попусти. Када је Ева сагрешила у Еденском врту, била је посреди похлепа: „Жена видећи да је дрво добро за јело и нешто за чим жуде очи, да, пожељно за гледање“ (1. Мојсијева 3:6, НС). Израелци су једном приликом у пустињи испољили одвратну грамзивост. Жалили су се што једу само ману и Јехова је на то реаговао снабдевши их обиљем препелица. Тада су се понели као ждероње и били за то тешко кажњени (4. Мојсијева 11:4—6, 31—33).
4. Који још други историјски примери показују опасност од похлепе?
4 Касније је похлепа навела Ахана да у битки око Јерихона украде нешто сребра и злата и једну скупу хаљину од плена из града (Исус Навин 7:20, 21). Похлепа је навела Гијезију, Јелисијевог слугу, да покуша да извуче материјалну корист из чудотворног излечења Намана од губе (2. Царевима 5:20—27). Краљ Ахав је био такође лаком човек. Дозволио је Језавељи, својој паганској жени, да којекаквим интригама доведе до убиства Навутеја, његовог суседа, само да би се домогао Навутејевог винограда (1. Царевима 21:1—19). Јуда Искариотски, који је припадао уском кругу Исусових ученика, лакомо је злоупотребио свој положај и крао новац из заједничке касе. Похлепа га је одвела тако далеко да је за 30 сребрника издао Исуса (Матеј 26:14—16; Јован 12:6).
5. Шта учимо из искустава разноврсних људи који су упали у замку похлепе?
5 Сви ти похлепни људи били су кажњени. Јеси ли запазио да су најразноврснији људи упали у замку похлепе? Ева је била савршена жена која је живела у рају. Ахан и Израелци лично су видели Јеховина чуда. Ахав је био краљ, можда најбогатији човек у земљи. Гијезије и Јуда су били благословени драгоценом духовном заједницом и великим службеним предностима. Па ипак, сви су они постали похлепни. Дакле, свако може—ма колико био богат, ма коју службену предност имао или ма која искуства већ доживео—да упадне у ту замку. Зато није чудо што је Исус опоменуо: „Чувајте се сваког лакомства“! (Лука 12:15, НС).
6. Шта је потребно ако желимо да избегнемо замку похлепе?
6 Но, како се можемо чувати тога? Само самосавладавањем и сталним самоиспитивањем. Похлепа почиње у срцу. Желимо ли да избегнемо замку похлепе, морамо стално да испитујемо своје срце и утврдимо да ли пуштају тамо корен било који облици похлепе? Библија нам у томе помаже. Како? Показује нам шта су рекли Исус и његови ученици о похлепи. Када испитамо те коментаре, настају нека питања која треба да нам послуже да испитамо где стојимо у погледу похлепе.
Испитати своје потицаје
7. Како нам помаже код самоиспитивања одговор који је Исус дао човеку умешаном у спор око наследства?
7 Исусово упозорење на лакомство представљало је реакцију на молбу са којом му се обратио један од његових слушалаца: „Учитељу, кажи мом брату да подели са мном наследство.“ Исус је одговорио: „Човече, ко је мене поставио за судију или делитеља над вама?“ (Лука 12:13, 14, др Чарнић). Затим је упозорио на лакомство. Исус није хтео да се упусти у свађу око материјалних ствари, имајући у виду важан духовни задатак који је требало да изврши на Земљи (Јован 18:37). Али, да ли овај разговор наводи на истражујућа питања која бисмо могли себи да поставимо. Претпоставимо да нисмо у некој нужди, али сматрамо да имамо право на неку спорну имовину или спорно наследство. Колико ћемо далеко отићи у борби за то? Колико ћемо од службе Јехови или од свог односа према браћи жртвовати не би ли добили оно на шта сматрамо да имамо право? (Приче Соломунове 20:21; 1. Коринћанима 6:7).
8. Како можемо избећи да се изједначимо са књижевницима о којима је Исус говорио у Луки 20:46, 47?
8 Узми у обзир још једну Исусову примедбу. Он је упозорио своје следбенике: „Чувајте се од књижевника, . . . који једу куће удовичке“ (Лука 20:46, 47). Какав свирепи израз похлепе! Хришћани су, наравно, дужни да се брину о удовицама, а не да их искоришћавају (Јаков 1:27). Али, претпоставимо да познајеш неку удовицу која је примила од осигурања већу суму новца, а теби је хитно потребан новац јер се налазиш у нужди. Да ли би ти прво помислио да се обратиш тој удовици, јер би сматрао да можеш најлакше да је наговориш или да ти је она морала помоћи пошто је примила велику суму новца? Или рецимо, већ си посудио од ње новац, али сада имаш проблема да га вратиш. Да ли би сматрао оправданим да обуставиш исплату дуга јер ти она неће правити велике потешкоће због тога или можда зато што мислиш да јој не треба новац? Ми морамо брижљиво да водимо рачуна да не искривимо своје мишљење о начелима када се суочимо са финансијским проблемима.
9. Како можемо упасти у замку ’да се дивимо личностима ради властитог добитка’?
9 Јуда је, такође, описао како можемо да упаднемо у замку похлепе. Говорио је о особама које су се увукле у хришћанску скупштину и исквариле је својом похлепом и разузданошћу, ’показавши се да су лажни према нашем једином заповеднику и Господу, Исусу Христу’ (Јуда 4, НС). Такође су се ’дивили личностима ради властитог добитка’ (Јуда 16, НС). Не бисмо смели да будемо такви. Но, да ли смо ухватили себе како више волимо да проводимо време са имућнијим хришћанима и не обраћамо много пажњу на сиромашније у скупштини? Да се можда не надамо извесној користи (Упореди са Делима апостолским 20:33, 1. Солуњанима 2:5). Када укажемо гостопримство одговорној браћи у организацији, намеће се питање: чинимо ли то из љубави према њима или се надамо да ћемо на тај начин добити службене предности? Ако је ово последње случај, онда се, ваљда, и ми ’дивимо личностима ради властитог добитка’.
10. Како би могло доћи до тога да извлачимо финансијски добитак из обожавања Јехове? Чији бисмо пример тиме следиш?
10 О једном облику изражавања похлепе, што је Исуса веома наљутило, читамо: „И неће продавце волова, оваца, голубова и мењаче новца како седе у храму. „Ревност за дом Јеховин навела је Исуса да их истера из храма и узвикне: „Не чините од дома Оца мога кућу трговачку“ (Јован 2:13—17, др Чарнић). Имамо ли и ми такву ревност? Онда ваља да се питамо: „Разговарам ли у краљевској сали о пословима? Покушавам ли да придобијем хришћанску браћу за пословне подухвате зато што им као духовној браћи тешко пада да ме одбију? Користим ли широк круг пријатеља у организацији да бих проширио своје пословне везе?“ Сигурно не би ваљало да лакомо стичемо финансијске добитке, искоришћавајући свој однос са браћом.
11. Која нам хришћанска начела помажу да сачувамо исправно становиште када склапамо послове међу собом?
11 Значи ли то да хришћани никада не смеју да склапају међусобне послове? Не, али се ради о томе да све има своје време—има време и место за послове и време и место за обожавање (Проповедник 3:1). Но, када хришћани имају међусобне пословне везе, нека не забораве библијска начела. Склопи ли неки хришћанин пословни уговор, нека не тражи рупе у закону да би избегао моралне обавезе (Матеј 5:37). Исто тако неће бити немилосрдан или осветољубив када му не успе неки посао и изгуби новац. Апостол Павле је писао Коринћанима: „Сигурно представља за вас пораз што се парничите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не пристанете радије да будете оштећени?“ (1. Коринћанима 6:7, НС). Да ли би због скупштине пре пристао да будеш оштећен него да се судиш?
12. Која библијска начела помажу онима који воде послове да избегну замку похлепе?
12 Сваки хришћанин који води неки посао мора да буде опрезан. Данас су сасвим уобичајене многе бескрупулозне пословне методе, али хришћанин не може да их користи. Никада не сме да заборави да је Христов ученик. Не жели да га бије глас непоштеног и превејаног бизнисмена. (Упореди са Причама Соломуновим 20:14; Исаија 33:15). Никада нека не заборави Исусову опомену да не начини себи богом благостање, као и Јованово упозорење против ’жеље тела и жеље очију и упадљивог излагања својих средстава за живот’ (1. Јованова 2:16, НС; Матеј 6:24). Можеш ли као пословни човек (или пословна жена) да одолиш искушењу и не апелујеш на похлепу других да би повећао продају? Или циљаш на њихову сујету или понос да би унапредио своје послове? Обављаш ли свој светски посао тако да не мораш да се стидиш да о томе разговараш са Јеховом у молитви? (Матеј 6:11; Филипљанима 4:6, 7).
13, 14. а) У чему треба да сачувају равнотежу имућни хришћани? А у чему они који нису имућни? б) Како нам помаже молитва из Приче Соломунове 30:8 да будемо разумни у погледу богатства?
13 Павле је писао Тимотеју: „Који су пак решили да се обогате упадају у искушење и замку и многе бесмислене и шкодљиве пожуде које гурају људе у пропаст и погибао“ (1. Тимотеју 6:9, НС). Премда благостање доноси са собом својеврсне проблеме и искушења, није грех бити богат (Матеј 19:24—26). Опасно је ’да смо решени да се обогатимо’. Један старешина је, на пример, рекао: „Често настаје проблем када ко гледа на свог имућног хришћанског брата и пита се: ’Зашто и ја не могу да имам све то?’“
14 Библија опомиње: „Нека ваш начин живота буде ослобођен љубави према новцу, и будите задовољни оним што имате. Јер је он рекао: ’Сигурно те нећу оставити; нипошто те нећу напустити’“ (Јеврејима 13:5, НС). Ако си имућан—сматраш ли своје материјално благостање даром који можеш искористити у служби Јехови? Исус је рекао једном младом богаташу да мора да напусти све своје богатство ако жели да га следи. Да је то Исус теби рекао, да ли би био решен да задржиш своје богатство или да следиш Исуса? (Матеј 19:20—23). Јеси ли задовољан својом ситуацијом ако ниси имућан? Можеш ли избећи замку лакомства? Јеси ли спреман да се уздаш у Јеховино обећање: „Сигурно те нећу оставити; нипошто те нећу напустити“? (Види такође Приче Соломунове 30:8).
Буди богат пред Богом
15, 16. а) Коју је предоџбу Исус употребио да би дао још већу снагу свом савету о лакомству? б) Шта је био суштински проблем човека из Исусовог поређења?
15 Када је Исус позвао слушаоце ’да се чувају сваког лакомства’, испричао им је причу о ратару чија су поља изванредно родила. Тако тај човек „поче да размишља и говори у себи: ’Шта да радим, јер немам где да саберем своју летину?’ Тада рече: ’Ово ћу учинити: порушићу своје житнице па ћу саградити веће, и онда ћу сабрати све своје жито и сва своја добра. И рећи ћу својој души: душо, сабрала си многа добра за много година; почивај, једи, пиј и уживај.’“ Но, те исте ноћи је умро тај човек. Ама баш ништа му није помогло све то нагомилано богатство. Исус је закључио: „Тако пролази ко себи стиче благо, а није богат пред Богом“ (Лука 12:16—21, НС).
16 Да ли је тај човек починио било какав очигледан грех као што су изнуђивање или крађа? У овом поређењу се такво шта не спомиње. Па ипак, он је имао један проблем. Ослонио се на своје богатство као извор безбедне будућности и заборавио нешто далеко важније: ’да буде богат пред Богом’. Прави хришћани могу избећи замку похлепе и тако не буду део овога света ако сматрају свој однос према Богу за најважније у свом животу (Јован 17:16).
17. Како гледа уравнотежени хришћанин на проблем зарађивања за живот?
17 Исус је једном саветовао: „Не брините се никада говорећи: шта ћемо јести? или шта ћемо пити? или: шта ћемо обући? Јер за свим тим похлепно жуде народи“ (Матеј 6:31, 32, НС). Признајемо, ови се ми суочавамо са истим проблемима са којима се суочавају и „народи“. Ми морамо у већини тешко да радимо како бисмо могли да купимо основне ствари за живот: јело пиће и одећу (2. Солуњанима 3:10—12). Али, ми не желимо да дозволимо да нас бриге око тога спрече да ’будемо богати пред Богом’.
18. Зашто нам помаже поуздање у Јехову да избегнемо замку похлепе?
18 Јехова је извор свега богатства (Дела апостолска 14:15, 17). Обећао је да ће се посебно бринути о својим слугама. Исус је рекао: „Зна Отац ваш небески да вам је то све потребно. 1’ако наставите најпре да тражите Краљевство и његову праведност а све ово друго ће вам се додати“ (Матеј 6:32, 33, НС; Псалам 37:25). Верујеш ли у та обећања? Јеси ли уверен да ће их остварити Јехова? Хоћеш ли бити задовољан припремама које Јехова чини? Ако да, тада ћеш бити у стању да избегнеш замку похлепе (Колошанима 3:5) Твоја служба Јехови и твој однос према њему биће увек на првом месту и цео твој начин живота биће доказ твоје вере у њега.
Сећаш ли се?
◻ Какви све људи могу да подлегну похлепи?
◻ Како можемо да се чувамо похлепе?
◻ Како понекад долази до изражаја похлепа?
◻ Која питања нам помажу да утврдимо да ли избегавамо замку похлепе или не?
◻ Која је велика заштита од похлепе?
[Истакнути текст на 17. страни]
Када хришћани међусобно склапају послове, нека никада не забораве библијска начела