Прихватити изазов хришћанске зрелости
„Говорећи истину, нека у свим стварима у љубави урастемо у њега који је глава, у Христу“ (Ефесцима 4:15, НС).
1, 2. а) У ком погледу је „плод утробе награда“? б) Шта се очекује од новорођенчади?
ЗДРАВО, једро дете причињава стварну радост. Ретко ко може да одоли његовом лепом изгледу. Оно је у центру пажње и свуда разведрава околину. Родитељи су, наравно, поносни на дете иако се око њега морају да труде и често изазива узбуђење. Да, „плод утробе је награда“ (Псалам 127:3).
2 Но, шта би било када на тако симпатичном детету не би било никаквог знака раста. Ако би у таквом стадијуму остало и после више месеци или чак година родитељске бриге, тада би било сасвим јасно да нешто није у реду. Раст доводимо природно у везу са животом; очекује се од свих живих створења. То је сведочанство за Јеховину стваралачку снагу н мудрост (Лука 2:52).
Духовни раст неопходан
3. Какав је раст прорекао. Исус и које се испуњење сада види?
3 Данас се, како је Исус прорекао, запажа раст сасвим друге врсте. Данас је „жетва“ широм света (Матеј 9:37). На пример, током 1984. службене године у шест земаља је просечан број објавитеља износио више од 100.000 објавитеља Краљевства. Пре три године (1981.) био је то случај у само две земље. У прошлих шест година крстило се 827.144 нових Јеховиних сведока и основано је више од 5.000 нових скупштина. Јехова је убрзао своје дело (Исаија 60:22).
4. Који је резултат свеопштег раста међу Јеховиним народом?
4 Ове бројке показују да се отприлике сваки трећи од оних, који су повезани са Јеховиним народом и учествују у делу проповедања, крстио у прошлих шест година. Да ли си и ти један од њих? Ако да, тада си и ти извор радости за оне који су ти помогли да упознаш истину, да, за све удружене хришћане, као и за твог небеског Оца, Јехову Бог.а (Приче Соломунове 27:11). Као први корак детета, тако је и твој корак предања Јехови био узбудљив догађај. Он је показао да си кренуо напред. Био је то знак раста.
5. Која питања треба да постави себи свако? Шта нам може помоћи да нађемо одговоре?
5 А шта се отада догодило? Да ли си у духовном погледу стално растао захваљујући љубазној пажњи својих хришћана? „По чему то могу видети?“ можда се питаш. Но, сети се онога што је апостол Павле рекао о расту: „Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, закључивао сам као дете; а сада сам постао човек и одбацио обележја једног детета“ (1. Коринћанима 13:11, НС). Он није постао зрео човек само тиме што је време пролазило, него и зато што је одбацио „обележја једног детета“. Која су то обележја?
6, 7. а) Опиши једно „обележје детета“ и опасност коју оно носи? б) Како долази до изражаја то обележје? Које последице то може имати?
6 Мала деца не могу дуго да се концентришу. Иако буди њихову радозналост све што се догађа око њих, ипак су неурачунљива, променљива и непостојана. Особе које остану у таквом духовном стању, налазе се у великој опасности. Може се догодити да их „љуља и носи сваки ветар науке која људском преваром и лукавством доводи до заблудног лукавства“, како је то апостол Павле описао у Ефесцима 4:14.
7 Ветар и таласи се изненада појављују а тако исто и нестају. На основу данас планског застаревања многих добара, трендови и модни правци долазе и одлазе. Што је јуче још важило као преко потребно, данас је већ потпуно застарело и заборављено. Заиста није мудро и детињасто је да пожелимо да имамо све најновије из области забаве и најмодернију одећу и фризуру, да бисмо опет само важили као застарели и били разочарани. На духовном подручју може таква нестабилност довести до катастрофалних последица (Упореди са Јаковом 1:6—8).
8. Које је још једно „обележје“ духовно мале деце и која опасност настаје?
8 Друго „обележје“ мале деце јесте то да немају скоро никаквог појма о добру и злу и о неисправном и исправном. А ни мала деца у духовном погледу „нису употребом увежбавала своју моћ разлучивања да праве разлику између исправног и неисправног“ и зато је позвао апостол Павле своју хришћанску браћу: „А сада . . . напредујмо ка зрелости не постављајући опет темељ“ (Јеврејима 5:14; 6:1, НС). Они који су у духовном погледу мала деца треба их се стално поново уверавати да оно што су прихватили као истину заиста јесте истина и да оно што су научили заиста треба да чине. Чак и у најосновнијим стварима потребна им је помоћ. Иначе се лако може догодити да су збуњени и фрустрирани и да их муче сумње које могу да штете њиховој вери.
9. Зашто морамо да прихватимо изазов да напредујемо ка хришћанској зрелости?
9 Јеси ли већ једном приметио како су деца лакома да чине оно што виде код одраслих? За њих је то, наравно, само игра. Без сумње налазе донекле забаву у оно.ме што могу да чине што се њима допада а да не морају да преузму одговорност за то. То је типично за живот детета (Види Матеј 11:16, 17). Али уз развој и напредак долазе и обавезе и одговорности. Детету се мора помоћи да прихвати тај изазов. Његова реакција одлучиће увелико да ли ће касније у животу имати успеха или неће. У духовном погледу је још важније да свако од нас узме озбиљно изазов да напредује ка хришћанској зрелости. Јеси ли вољан, да ли једва чекаш да прихватиш одговорност коју доноси са собом одрасла, духовно зрела особа? Или једноставно допушташ да будеш ношен тамо—амо и другима остављаш да носе одговорност за тебе? (Галатима 6:4, 5).
Хришћанска зрелост—шта је то?
10. Зашто је опоменуо Павле јеврејске хришћане да „напредују ка зрелости“?
10 Шта је мислио апостол Павле када је опоменуо хришћане да „напредују к зрелости“? (Јеврејима 6:1) Из контекста се види да је Павле првобитно хтео да каже јеврејским хришћанима много тога о Исусу Христу, „првосвештенику по реду Мелхиседековом“. Али је мислио да за то још нису зрели. Јер је било „тешко објаснити“ оно што је имао на уму (Јеврејима 5:10, 11). Уместо тога, морао је да им каже: „Постали сте такви да вам је потребно млеко, а не чврста храна. Јер свако ко узима млеко није упознат са речју правде, јер је дете. Али чврста храна јесте за зреле људе, који су употребом увежбали своју моћ разлучивања да праве разлику између исправног и неисправног“ (Јеврејима 5:12—14; упореди са Јудом 3).
11. Шта значи бити зрео?
11 Значи ли да се зрелост састоји само у поседовању познања дубљих библијских мисли? Хришћанска зрелост укључује додуше познање и разумевање Библије, али томе припада још више. Ми можемо то јасније да схватимо када разумемо речи које је апостол Павле употребио. Грчка реч преведена са „зрелост“ гласи телеиотес, а придев „зрео“ преведен је од речи телеиос. Ове речи су у сродству са речи телос, што значи „крај“ или „циљ“. Бити зрео значи, дакле, као што је објаснио В. Е. Вајн у свом делу Expository Dictionary of New Testament Words „постићи свој циљ (телос), бити довршен, потпуно савршен“. Зрео хришћанин је онај који је постигао одређени крај или циљ. Који је то циљ?
12. Шта укључује зрелост према Ефесцима 4:11—13?
12 Апостол Павле је објаснио у Ефесцима 4:11—13 да је Христ Исус као глава хришћанске скупштине начинио многе припреме да би помогао „свецима“ да постигну циљ, наиме, да „сви дођемо до јединства у вери и тачног познања Божјег сина, до потпуно одраслог човека, до мере раста која припада пунини Христовој“. Бити зрео или потпуно одрастао (грчки: телеиос) не доводи се овде у везу само са „тачним знањем“, него и са „јединством у вери“, да бисмо се мерили по мери раста коју је Христ постигао.
13. Зашто не може постојати хришћанска зрелост без „јединства у вери“?
13 „Јединство у вери“ значи јединство уопште. Пре него што неко упозна „једну веру“ има своје личне представе и своја гледишта о начину живота као и о томе шта је исправно а шта неисправно (Ефесцима 4:4, 5). Ако се још увек води по тим представама, биће му тешко да духовно расте. Павле је једном означио хришћане у скупштини у Коринту као „децу у Христу“ као „телесне“, јер су их нагризале „завист и свађа“ и неки су тврдили да следе Павла, а други Апола (1. Коринћанима 3:1—4). По томе се лако може препознати да „јединство у вери“ иде једно с другим. Једно без другога је незамисливо. Стога треба да се питамо: Јесмо ли напустили своја претходна светска гледишта? Да ли схватамо колико је важно да смо у мислима и делима Јеховин народ? „Јединство у вери“ јесте неопходан део хришћанске зрелости (Ефесцима 4:2, 3).
14. С чим је још повезана зрелост?
14 Хришћанска зрелост стоји у вези са „мером раста, која припада пунини Христовој“. Шта то значи? Павле је даље навео да они који постигну ту меру раста нису више „деца“ „које љуља и носи сваки ветар науке преваром људи“ који лукавством измишљају заблуду. Штавише, они имају тачно познање
истине. Они су расли у љубави Христовој и показују још и друге божанске особине као мудрост, правду и моћ (Ефесцима 4:13, 14; Јован 15:12, 13; 1. Коринћанима 1:24, 30; 2:7, 8; Приче Соломунове 8:1, 22—31). Иако као несавршени људи нисмо у стању да потпуно „постигнемо меру Христовог раста“, ипак га можемо сигурно узети за узор тиме што себи поставимо лични циљ да развијемо ту исту божанску личност (Колошанима 3:9). Наш процес сазревања зависи од тога у колико ми тежимо том циљу.
Расти у љубави
15. Који је први корак у тежњи ка зрелости?
15 Пошто смо размотрили шта све значи појам „хришћанска зрелост“, хоћемо да сазнамо на који начин је можемо постићи. Као што смо већ видели, из Јеврејима 6:1 произилази да у нашој тежњи ка хришћанској зрелости постоји одређена „основа“ на којој морамо да градимо. Чим се то догоди, можемо да предузмемо даља напрезања не би ли напредовали ка зрелости. Разним саставним деловима који граде ту „основу“ припада „покајање за мртва дела“.
16. За која „мртва дела“ морамо да се покајемо?
16 „Мртва дела“ обухватају очигледно дела палог тела, која могу довести до смрти ако их не савладамо. Сасвим је јасно да су директни преступи закона као блуд, нечистота, необуздано понашање, идолопоклонство и спиритизам грехови и ми их се клонимо. Међутим, дела тела, „мртва дела“ укључују нешто што неки означавају „слабим странама карактера, као што су: непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, расцепи, секте и зависти (Галатима 5:19—21). Ако неко не одбаци те „слабе стране карактера“ и не замени их „новом личношћу“, „која је створена по вољи Божјој у правој правди и лојалности“, онда је веома невероватно да ће напредовати на путу ка хришћанској зрелости (Ефесцима 4:22—24).
17. Шта још можемо сматрати „мртвим делима“? Зашто?
17 Поред дела „мртва дела“, од којих морамо одступити, обухватају и дела и тежње који су у духовном погледу мртви, ништавни и бесплодни. Ту се може радити о методама које се примењују у циљу брзог богаћења. Такође би ту могли бити посреди амбициозни планови, који одузимају пуно времена, у погледу вишег образовања или светских социјалних реформи или покрета мира и томе слично. Сва та настојања могу имати неку вредност, али су „мртва дела“, јер могу значити духовну смрт за оне који су у њих уплетени. Свако ко се занима да постигне хришћанску зрелост, мора да се „покаје“ или да се одрекне да чини таква „мртва дела“ и он мора да следи Исусову опомену да „најпре тражи Царство и његову правду“ (Матеј 6:33).
18, 19. Шта значи у Ефесцима 4:15 споменути израз „говорити истину“?
18 Шта би требало учинити чим је изграђено на „темељу? Павле је саветовао: „Говорећи истину, нека у свим стварима у љубави урастемо у њега који је глава, у Христу“ (Ефесцима 4:15, НС). Запази да је Павле говорио да је неопходно говорити истину. Овај израз укључује далеко више него само говор. Он значи, у ствари, „истину држати високо“ (Kingdom Interlinear Translation). У неким преводима гласи тај израз овако: „држећи се истине“, „владајући се по истини“ и „проводити у живот истину“ (Ефесцима 4:15, др Чарнић; БА; СТ).
19 Тежња ка хришћанској зрелости захтева такође да истину високо држимо тиме како живимо, говоримо, поступамо и понашамо се према другима. То значи да у свакодневном животу примењујемо библијско знање које смо стекли и тиме да припадамо онима који су „употребом увежбали своју моћ разлучивања да праве разлику између исправног и неисправног“ (Јеврејима 5:14, НС). Чиниш ли ти то? Узимаш ли у обзир библијска начела кад год стојиш пред неком одлуком? Прихваташ ли изазов да постанеш зрео хришћанин који високо држи истину у речима и делима, или радије желиш да останеш духовно дете које је без икаквих обавеза и може да следи своје пожуде и жеље?
20, 21. а) У каквој вези стоји љубав са растом у зрелости? б) Која се питања још морају обрадити?
20 Павле каже: „Нека у свим стварима у љубави урастемо у њега који је глава, у Христу“ (Ефесцима 4:15, НС). Овде Павле указује на саму срж ствари, наиме, на потицај. У 1. Коринћанима 13:1—3 показао је да дела, која су иначе од вредности, постају потпуно бескорисна ако се не чине из исправног потицаја. Стога морамо код свега што радимо да испитамо свој потицај. Чинимо ли нешто да нас други виде, те да оставимо утисак на њих па да помисле како смо зрели или чинимо ли то из љубави према Богу и свом ближњем? Ако је наш потицај љубав, ми ћемо „да растемо у свему“ постајући уравнотежени, поуздани и зрели хришћани и признаћемо потпуно онога који је глава, Христ.
21 Ако је тежња за хришћанском зрелошћу циљ, вредан труда, ипак то није крајњи циљ. Када ко постигне тај циљ — има ли још више од тога да ради? Како стоји са онима који су већ много година у истини и нису постигли циљ хришћанске зрелости? То ћемо размотрити у следећем чланку.
Да ли можеш да објасниш?
◻ Која „обележја“ има мало дете и које опасности настају услед тога?
◻ У каквој вези стоје „јединство у вери“ и „пунина Христова“ са зрелошћу?
◻ Која „мртва дела“ морамо да одбацимо да бисмо постигли хришћанску зрелост?
◻ Како може неко „у љубави да расте“?
[Оквир на 8. страни]
У ПРОШЛИХ ШЕСТ ГОДИНА
—крстило се 827 144 нових сведока;
—основано је преко 5 000 нових скупштина;
—сваки трећи од оних који сада учествују у служби проповедања крштен је у том периоду.
[Истакнути текст на 8. страни]
За време 1984. службене године шест земаља имало је у просеку више од 100 000 објавитеља
[Слика на 9. страни]
Многи данас службу Богу претпостављају материјалистичким циљевима