Дубље копати по Речи Божјој
’Ако трагаш за њом као за сакривеним благом, тада ћеш наћи Божије знање’ (Приче Соломонове 2:4, 5, НС).
1. Који је извор праве среће и зашто?
БЛАГО човеку који је стекао мудрост и човеку које је задобио разборитост. Јер боље је стећи њу него стећи сребро, и већи је добитак она и од злата. Скупоценија је и од бисера, и што год твојих драгоцености, с њом се поредити не могу; дуг јој је живот у десној руци, . . . животно је дрво онима који се ње држе, и сретан је онај тко је задржи“ (Приче Соломунове 3:13—18, СТ).
2. Зашто су Јеховини сведоци срећни, али шта им се саветује још пре крштења?
2 Прави хришћани су заиста срећни што су пронашли мудрост. То значи да су способни да примене познање Речи Божје у свом активном обожавању, решавању својих свакодневних проблема и код одлучивања о животним циљевима. Код Јеховиних сведока испитује се познавање Библије сваког кандидата за крштење читавим низом усмерених питања, пре но што може да се крсти. Једно од закључних питања гласи: „Зашто је важно да и после крштења у води задржиш добар распоред времена за лични студиј и редовно учествовање у служби проповедања?“ Тим се кандидатима за крштење подвлачи колико је важно да и даље студирају и то не само ’елементарне ствари’, те тако да ’напредују ка зрелости’ (Јеврејима 6:1). Следе ли сви тај савет?
3, 4. а) Шта је рекао Павле о неким хришћанима у Коринту и Јудеји? б) Шта је изгледа случај код неких хришћанина данас?
3 У овом првом писму хришћанима у Коринту жали се апостол Павле да не може да им говори „као духовнима“, него да мора да им говори „као малој деци“ (1. Коринћанима 3:1). Слично је писао вероватно хришћанима који су живели у Јудеји: „О њему имамо много шта рећи, али тешко је то објаснити јер сте постали тупи за слушање. Требало би, наиме, да сте по времену учитељи, вама је међутим опет потребно. да вас ко из почетка учи елементарним стварима светих Божјих изрека; и постали сте такви да вам је потребно млеко а не чврста храна. Јер свако ко се храни млеком није вичан у речи праведности, јер је мало дете“ (Јеврејима 5:11—13, НС).
4 Данас изгледа да неки чим стекну довољно знања да се предају Јехови и добију наду у вечни живот на рајској земљи, не развијају озбиљне и истрајне навике студирања. Можда мисле да довољно знају да би се, тако рећи, снашли у духовном погледу. Они не прелазе стадијум „млека“. Павле без околишања каже да ’нису вични у речи праведности’. То значи да нису навикнути да примењују ’реч праведности’ да 6и испитали ствари. Павле је додао: „Чврста храна јесте за зреле људе, који су употребом увежбали своју моћ разлучивања да праве разлику између исправног и неисправног“ (Јеврејима 5:14, НС).
Раст захтева „чврсту храну“
5, 6. а) Шта се догађа са некима који су већ годинама у истини и зашто то није нормално? б) Шта те таквима Павле рекао и шта би требало зато да раде?
5 Колико си година већ предан Јехови. Осврни се уназад на свој духовни раст током тих година. Можеш ли помоћу Библије да објасниш само основне истине, „елементарне ствари светих Божјих изрека“? Неки који већ 10 или 20 година припадају хришћанском „путу“ налазе се још увек у стадијуму „млека“. Што бисмо рекли за десетогодишње дете или двадесетогодишњег младића који би се још увек хранио млеком из флаше? Да ли би то било нормално? Зар не би таква млечна исхрана спречила раст дотичне особе? Ако би и могла да живи, никада не би постала снажна, здрава одрасла особа. Тако је и у духовном погледу.
6 Зашто нису неки који су већ годинама хришћани довољно духовно јаки да активно помаже нормалној „малој деци“ која су тек заузела став за Јехову? Они који нису напредовали примали су годинама време и пажњу старешина и других зрелих хришћана. Мада би требало, како је рекао Павле, да ’су по времену учитељи’. Да би постали учитељи морају да превазиђу стадијум „млека“ и навикну се да узимају „чврсту храну“. Како то могу чинити? (Јеврејима 5:12).
7. За кога је прикладна „чврста храна“ према Јеврејима 5:14 и како један хришћанин постаје таква особа?
7 Павле је рекао да ’чврста храна зрелима припада’ и ове је описао као оне „који су употребом увежбали своју моћ разлучивања између исправног и неисправног“. Другим речима: они, којима је постала навика да примењују познање Речи Божје којим располажу да би разлучивали исправно од неисправног, школују постепено своју моћ разлучивања и постићи ће хришћанску зрелост. Они се навикавају да примењују ’реч праведности’ да би испитали ствари и тако утврдили шта је морално, духовно, па чак п физички штетно или корисно. Примењујући научено нису више „невични у речи праведности“. Они ће постати „зрели људи“ којима припада „чврста храна“ (Јеврејима 5:13, 14).
Развијај добре навике у „исхрани“
8. Како би могао хришћанин да се ограничи само на дијету са млеком, али како може да промени своје навике у духовној исхрани?
8 Болесници који су дуго времена били на дијети с млеком, морају своје тело да привикну на поновно узимање чврсте хране. Слично је и са онима који су стекли навику да „пребирају“ по духовној храни коју им нуди „верни и разборити роб“ и остављају, тако рећи, на ивици тањира комадиће који захтевају нешто дуже „жвакање“ (размишљање и истраживање). Они морају да се напрегну да развијају добре навике у духовној исхрани. Морају да пробуде ’јасну способност мишљења’ и ’труде се свим снагама’ (Матеј 24:45; 2. Петрова 3:1, 2; Лука 13:24).
9. Шта може помоћи ономе ко нема више апетита?
9 Постоје три ствари које помажу болеснику да поново задобије апетит за чврсту хранљиву храну: 1. исправна мотивација, тј. жеља да оздрави и поново буде јак; 2. редовно сервирање хране која отвара апетит и 3. довољна телесна активност уз свеж ваздух. Како могу ови чиниоци помоћи ономе ко нема више апетита за дубље ствари Божје речи?
10. Шта би требало да нас мотивише да проширимо знање о Речи Божјој?
10 Ко год се предао Јехови ваљало би да има јаку мотивацију да прошири своје знање Речи Божје. Наша љубав према Јехови побуђује нас да боље упознамо његове дивне особине, његову вољу и његове намере. А то захтева темељити студиј и размишљање (Псалам 1:1, 2; 119:97). Штавише, наш изглед да једном живимо вечно у Божјем земаљском рају зависи од тога да ли ’нам непрестано расте познање јединог и истинитог Бога и његовог сина Исуса Христа’ (Јован 17:3, НС). Но, наша жеља да вечно живимо не би требало. да нам буде главни мотив за студирање Светог писма. То је била грешка коју су направили неки Јевреји слаби у вери. Ако ’истражујемо Писмо’, у првом реду морамо то чинити из љубави према Богу и у жељи да вршимо његову вољу (Јован5:39—42; Псалам 143:10).
11. Како нам се „сервира“ у одређено време храна која ствара апетит?
11 Обиље духовне хране која ствара апетит и коју „сервира“ редовно и ’у право време’ „верни и разборити роб“, требало би да нас подстакне да за то покажемо цењење потпуним коришћењем понуђене хране (Матеј 24:45). Ваља да развијемо добре навике у духовној исхрани резервишући довољно времена да прочитамо и студирамо сав изванредан материјал који се објављује у књигама и часописима Удружења Куле стражаре. Духовна храна се „сервира“ на састанцима у одређено време пет пута недељно и ти састанци се одржавају широм света у скупштина Јеховиних сведока. Јеси ли присутан на свим тим састанцима и добро припремљен да можеш примити храну?
12. а) На који још начин може хришћанин да побуди свој апетит? б) Шта би зато ваљало да се питамо?
12 Љубав према Богу и ближњем треба да нас подстакне да студирамо Божју реч (Лука 10:27), Свеж ваздух и физичка активност помаже ономе ко је дословно изгубио апетит. Исто тако и хришћанину који жели да развије апетит за „чврсту храну“ помаже учествовање у делу проповедања и примењивања знања за ширење „добре вести о Царству“ и прављењу ’од људи из свих народа’ (Матеј 24:14; 28:19, 20). Мисли на то да је Павле духовно малој деци која су постала таква да су опет ’требала млеко’ рекао да је требало да ’по времену буду учитељи’ (Јеврејима 5:12). Где стојиш ти с обзиром на време колико си дуго већ прави хришћанин? Да ли си као брат толико напредовао да можеш да будеш користан као „учитељ“ у служби проповедања и можда чак као старешина у скупштини? Јеси ли као сестра у стању да водиш изграђујуће библијске студије по становима људи који се занимају за истину, или можда да помогнеш хришћанским сестрама у делу сведочења?
Нека ти студиј буде ужитак
13. Која је разлика између читања и студирања?
13 Каже се да је читање ужитак, док ,је студирање рад. Донекле је то тачно. Ми можемо да читамо многе изграђујуће ствари да би се на угодан начин одморили. Што би могло бити лепше него удобно се сместити и сат или два читати извештај из Годишњака Јеховиних сведока или издање часописа Пробуди се!? Међутим, студирање представља рад. У једном речнику пише: „Студирање захтева дужу намерну концентрацију са брижљивим запажањем појединости које вероватно откривају могућности, примене, варијације или испреплетености теме која се истражује.“ Да, студирање захтева напор. Али, као што сваки други добро обављени посао може да буде задовољавајући и изграђујући, тако може и студирање да причињава радост и духовно награђује. У нашем је интересу да нам студирање буде такав доживљај. Како то можемо учити?
14. Шта мораш можда да урадиш да би имао више радости и користи од свог личног студија?
14 Да би студирање било радостан и заиста користан доживљај, морамо томе да посветимо довољно времена. Пошто оно захтева „дужу и намерну концентрацију“ и „брижљиво запажање појединости“, поставља се питање: колико често си заиста студирао Кулу стражару или публикацију која се употребљава за студиј књига? Зар није више истина да често само прелетиш преко градива и брзо подвучеш одговоре на питања, без да се упушташ у појединости и позабавиш разлозима за изнешена објашњења? Ако је то код тебе случај, онда би вероватно морао да побољшаш своје навике у духовној исхрани, и као прво да ’искористиш погодно време’ за студиј (Ефесцима 5:15—17, НС). То може значити да за друге мање важне делатности мораш драстично да скратиш време. Али, можда ћеш бити изненађен какав диван доживљај може да буде студиј када имаш времена да се заиста позабавиш градивом, а не само да брзо прелетиш преко њега.
15. Шта је још неопходно да би студиј причињавао радост и био духовно користан?
15 У вези са фактором времена треба споменути и молитву. Да би студиј донео духовне користи, Јеховин благослов је неопходан. Ми морамо да му се молимо у име Исусово и да га замолимо да нам отвори разум и срце и учини нас прихватљивим за истине које ми желимо да студирамо. Колико пута си се у журби припремао за састанке и каоније утврдио да си заборавио да замолиш Јехову за благослов и мудрост да би научено спровео у дневни живот? Зашто да се лишиш Јеховине помоћи када ће ти се она пружити на твоју молбу? (Јаков 1:5—7).
Дубље копати
16. Шта морамо учинити у складу са кључним ставком овог чланка како бисмо пронашли знање, способност разлучивања и разумевање?
16 У Причама Соломуновим 2:4, 5 пише: „Ако . . . стално трагаш за њом као за сакривеним благом, тада ћеш... наћи Божје знање“ (НС). У контексту се говори о нужди истраживања Јеховиних изрека, „заповести“, и „мудрости“, као и „способности разлучивања“ и „разумевања“. Трагање за благом захтева напрезање и издржљивост. Ту треба много копати. Исто је тако и са трагањем за ’правим познањем Божјим’, ’способношћу разлучивања’ и ’разумевања ’. И ту се захтева велико копање, тј. треба продрети испод површине. Немој мислити да је довољно површно разматрати Божју реч—само прелетети преко ње.
17. Шта каже Писмо о Јеховиним мислима и за шта треба да будемо зато захвални?
17 Један псалмиста је ускликнуо: „Како су велика твоја дела, о Јехова! Веома су дубоке твоје мисли“ (Псалам 92:5, НС). Апостол Павле је писао дивећи се: „О дубино Божјег богатства, мудрости и знања!“ (Римљанима 11:33, НС). У једном другом писму писао је о ’дубини ствари Божјих’ (1. Коринћанима 2:10). Ове духовне ствари открива Бог, како је Павле објаснио, ’преко свог духа’, своје делотворне силе која врши снажан утицај на помазане хришћане које је Исус Христ одредио да деле духовну храну. Ми треба заиста да будемо захвални за копање у духовном погледу, које чини класа „роба“ да би нам учинила све разумљивијим „сакривене дубине намера Божјих” (1. Коринћанима 2:10, Today’s English Version).
18. Како може сваки хришћанин дубље да копа по Божјој речи и која му нарочита оруђа за копање стоје на располагање?
18 Али, то не ослобађа хришћане понаособ обавезе да копају дубоко по Божјој речи да би извукли целу дубину објашњених мисли. У то спада и читање наведених библијских ставака. То значи и читање фуснота у чланцима Куле стражаре, у којима се понекад упућује читаоце на старије публикације у којима су још опширније објашњени одређени библијски ставци или пророчанства. То захтева копање и напрезање да се пронађу старије публикације и затим простудира градиво на наведеним страницама. Такође је неопходно да се потпуно користе посебна помоћна средства за студирање Библије, која је класа „роба“ током година ставила на располагање, као на пример, регистри, конкорданце, те књиге Помоћ за разумевање Библије (на нашем језику није штампана) и „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно“. Да, нама хришћанима пружена су изванредна оруђа за копање којима припада и нова Библија за студирање (Reference Bible) на енглеском, која ће временом изићи и на многим другим језицима. Ми желимо да употребимо оруђе за копање у добру сврху.
Сврха студија
19. Која је реч опрезности прикладна у погледу знања?
19 Сврха дубоког копања по Божјој речи не треба да се састоји у томе да се осећамо да смо супериорнији од своје браће или да се размећемо својим знањем. Код светских људи је то често случај. У начелу, овде одговарају следеће Павлове речи: „Знање надима, а љубав назиђује“ (1. Коринћанима 8:1, др Чарнић). Љубав нас покреће да своје знање понизно применимо у делу проповедања и прављења ученика и тактично допринесемо духовном обогаћивању састанака.
20. Које је опомене дао Павле с тим у вези?
20 Не будимо више „мала деца“, него ’у свему у љубави узрастимо у онога који је глава, у Христа’ (Ефесцима 4:13—15, НС). ’Напредујмо ка зрелости’ (Јеврејима 6:1). Будимо зрели људи који су у стању да варе „чврсту храну“, која ће нас учинити духовно јаким и корисним члановима хришћанске скупштине. Но, томе припада више него само стећи познање студијом. То захтева од нас да се са цењењем хранимо Јеховиним изрекама или објављеним изјавама. О томе ће бити речи у следећем чланку (Псалам 110:1; Исаија 56:8; 66:2).
Да се подсетимо
◻ Зашто неки остају у духовном погледу „мала деца“?
◻ Шта може некоме помоћи да постане зрео?
◻ Како можемо да развијемо добре навике у духовној исхрани?
◻ Шта може да повећа нашу радост за лични студиј?
◻ Зашто је неопходно дубоко копати по Божјој речи?
[Оквир на 23. страни]
Фактори који доприносе духовном здрављу:
1. Права мотивација: развијај јаки прохтев да упознаш боље Јехову.
2. Редовна исхрана: користи духовну храну коју редовно сервира „верни и разборит роб“.
3. Активност: примењуј знање да помогнеш другима, на пример, тиме што учествујеш у делу проповедања.