Вешти саветодавци — благослов за браћу
„Поставићу ти опет судије као некада и саветодавце као у почетку“ (Исаија 1:26, НС).
1, 2. а) Како показују Приче Соломунове 12:15 и 19:20 колико је вредан савет? б) Шта је најпре потребно да бисмо прихватили савет и које искуство то приказује?
ТЕРИ је кћерка хришћанских родитеља. У школи је имала другарицу која је такође била „у истини“. Међутим, Тери је приметила да је њена другарица, некако при крају основне школе, изгубила оно одушевљење за веру које је имала раније. Касније у средњој школи, њена другарица је постала нередовна у похађању хришћанских састанака и почела је да критикује Удружење Куле стражаре и састанке. Али, Тери се усрдно молила за своју другарицу и постојано је саветовала да покуша да остане јака као хришћанин. На крају, Терини напори били су награђени. У 10. разреду њена другарица је поново редовно посећивала састанке и коначно се крстила. Какав је то био благослов за њу! А и каква је то награда била за њену верну другарицу Тери!
2 Може ли ико, с обзиром на ово искуство, да посумња у то да хришћани с времена на време морају љубазно да саветују једни друге? Библија нас храбри: „Слушај савет, и прихвати одгој, да би био мудар у будућности“ (Приче Соломунове 19:20, НС; 12:15). Терина другарица следила је тај савет. Али, шта би било да Тери није имала љубави, устрајности и храбрости, нудећи јој увек помоћ током свих тих година? Да, да бисмо могли да ’слушамо савет’, требамо једног саветодавца. Ко то треба да буде?
Савет — од кога?
3. Које особе је Јехова, у хришћанској скупштини, предвидео да дају савете који одговарају времену?
3 Јехова Бог је обећао да ће у наше време дати саветодавца свом народу. Рекао је: „Поставићу ти опет ... саветодавце као у почетку“ (Исаија 1:26, НС). Ово обећање испуњава се у првом реду на именованим старешинама у хришћанској скупштини. Саветовање је облик поучавања, а старешине морају, пре свега, да буду ’способни да поучавају’ (1. Тимотију 3:2, НС). Можда је апостол Павле, првенствено, имао на уму старешине када је рекао: „Иако неки човек направи погрешан корак пре него што (то опази) је тога свестан, покушајте ви, да поново исправите таквог човека у духу благости“ (Галатима 6:1, НС). Али, да ли су само старешине ти који могу да дају савете?
4, 5. а) Који примери из Библије показују да старешине нису једини који могу да дају савете? б) Које су типичне савремене ситуације у којима хришћани, који нису старешине, пружају савете?
4 Не. Тери није била старешина, па ипак је њен савет, на крају, донео добре резултате. Сети се сиријског војног заповедника Намана. Он је реаговао на изванредне информације које су потицале од једне израелске девојчице, а касније и на савет својих слугу. Правовремени савет Авигеје, Навалове жене, сачувао је Давида од тога да свали на себе кривицу за крвопролиће. Младић Елијуј дао је мудар савет Јову и његовој тројици ’утешитеља’ (1. Самуилова 25:23—35; 2. Царевима 5:1—4, 13, 14; Јов 32:1—6).
5 Тако и данас, давање савета није искључива привилегија старешина. Омладинци, као Тери, често имају успеха када саветују своје вршњаке. Библија охрабрује нарочито зреле сестре да буду „учитељице добра“ — посебно младим женама у скупштини (Титу 2:3—5). Уствари, опште узевши, сви ми имамо обавезу да на тај начин помажемо једни другима. Апостол Павле је рекао: „Тешите и изграђујте један другога, као што то и чините“ (1. Солуњанима 5:11, НС).
Циљеви хришћанског савета
6. Који су неки циљеви хришћанског савета?
6 Који су неки циљеви хришћанског савета? Да се помогне неком да напредује и остане на правом путу, да реши проблеме, превазиђе потешкоће и, можда, да исправи погрешан правац. Павле се осврнуо на неке облике саветовања када је заповедио Тимотију: „Укори, прекори, опомињи са сваком стрпљивошћу и вештином поучавања“ (2. Тимотију 4:1, 2, НС). Заиста је вештина дати некоме савет тако да разуме шта је тиме мишљено, а да ипак не буде увређен.
7, 8. а) Које су неке ситуације у којима се савет очекује у хришћанској скупштини? б) У којим ситуацијама неки хришћанин не очекује савет, мада му је нужно потребан?
7 Када треба да се да савет? Родитељи имају стално прилике да саветују децу и деца то, мање—више, прихватају (Приче Соломунове 6:20; Ефесцима 6:4). У скупштини, ученик очекује савет када одржи говор у Теократској школи проповедања. Нови објавитељ Царства очекује помоћ и савет док напредује ка зрелости као хришћански слуга (1. Тимотију 4:15). Понекад се појединци, који траже помоћ и савет, обраћају старешинама или другима у скупштини.
8 Али, с времена на време савет мора да се пружи особама које га не очекују или чак не желе. Можда неко губи ревност у Јеховиној служби и полако ’клизи’ као што је то био случај са Терином другарицом (Јеврејима 2:1). Неко има озбиљне личне размирице са другим појединцем у скупштини (Филипљанима 4:2). Или некоме треба да се помогне у погледу облачења, фризуре, избора пријатеља или музике (1. Коринћанима 15:33; 1. Тимотију 2:9).
9, 10. а) Зашто је потребна храброст када се даје хришћански савет? б) Зашто хришћанин треба, упркос томе, да да савет ако је неопходан?
9 Када је пророк Ананија дао савет Аси, Јудином краљу, Аса се веома разгневио на њега и ’бацио га у тамницу (у кладе) ’ (2. Дневника 16:7—10). Ко је у то време хтео да да савет краљу, морао је да буде веома храбар. И данас, саветодавци морају да буду храбри, јер савет може, бар у почетку, да изазове љутњу. Један искусан хришћанин устручавао се да да потребан савет свом млађем пријатељу. Разлог за то? Он је објаснио: „Ми смо добри пријатељи и ја желим да то тако остане.“ Али, уздржавање од пружања помоћи стварно није обележје доброг пријатеља (Приче Соломунове 27:6; упореди Јаков 4:17).
10 Искуства показују да саветодавац може вештим поступањем да умањи гневну реакцију и, обично, постигне циљ савета. Шта је неопходно да би човек био вешт у давању савета? Да бисмо на то одговорили размотримо два примера — добар и рђав.
Павле — вешт саветодавац
11. Зашто је већина хришћана прихватила Павлов савет иако се он често сасвим отворено изражавао?
11 Апостол Павле је имао много прилика да понуди савет и понекад је морао да даје строге савете (1. Коринћанима 1:10—13; 3:1—4; Галатима 1:6; 3:1). Па ипак, његов савет је био делотворан зато што су они, за које је важио тај савет, знали да их Павле воли. Било је тако као што је Павле рекао Коринћанима: „Писао сам вам од многе невоље и стрепње у срцу, са многим сузама, али не да вас ожалостим, него да спознате љубав коју гајим нарочито према вама“ (2. Коринћанима 2:4, НС). Већина хришћана прихватила је Павлов савет зато што су знали да га је он дао из несебичних интереса, јер „љубав ... не гледа своје личне интересе“. Такође су били уверени да не говори у личном узбуђењу, јер се ’љубав не раздражује. Не урачунава зло’ (1. Коринћанима 13:4, 5, НС).
12. Која особина олакшава хришћанском саветнику да постигне добре резултате? Прикажи то на једном примеру.
12 Исто тако и данас, много лакше је да се прихвати чак и веома строг савет ако знамо да нас саветодавац воли, да не говори у личном узбуђењу и нема себичних мотива. Говори ли неки старешина са тинејџерима из скупштине само онда када их критикује, они би лако могли да помисле да хоће само да их кињи. Али како стоји ствар ако старешина има добар однос са тинејџерима? Ако их поведе са собом у службу проповедања, ако је за њих приступачан у краљевској сали, храбри их да разговарају са њим о својим проблемима, очекивањима и сумњама, и чак их, ту и тамо, позове код себе (уз пристанак родитеља)? Ако такав старешина тинејџерима да савет, они ће бити више склони да га прихвате, јер знају да долази од једног пријатеља.
Благост и понизност
13. а) На чему мора да буде заснован хришћански савет? б) Шта морају, зато, да избегавају они који дају савете у хришћанској скупштини?
13 Постоји још један разлог зашто је Павле био успешан у саветовању. Он се ослањао на божанску мудрост, а не на сопствена гледишта. Тако је подсетио саветодавца Тимотија: „Сво Писмо је надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за исправљање ствари за одгајање у праведности“ (2. Тимотију 3:16, НС; Упореди 1. Коринћанима 2:1, 2). Такође и данас хришћански саветодавци узимају Библију као основу за оно што кажу. Тачно је да родитељи у породици не цитирају стално Библију када дају савете својој деци. Али ипак, било да хришћански родитељи охрабрују на послушност, чистоћу, обазривост према другима, тачност или на било шта друго, Библија увек мора да им буде основа за оно што кажу деци (Ефесцима 6:1; 2. Коринћанима 7:1; Матеј 7:12; Проповедник 3:1—8). Унутар скупштине морамо пазити да не покушавамо друге да присилимо на наша лична гледишта или укус. Старешине треба да избегавају да Писмо изокрену тако да изгледа као да оно подупире неку идеју коју они снажно заступају (Упореди Матеј 4:5, 6). Сваки савет који дају мора да има истинску библијску основу (Псалам 119:105).
14, 15. а) Наведи још једну особину која олакшава прихватање савета? б) Зашто је веома важно да саветодавац развије ту особину?
14 Савет је још делотворнији када се даје у духу благости. Зато је Павле, када је говорио о човеку који направи погрешан корак пре него што (то опази) је тога свестан, охрабрио духовно способне до покушају ’да поново исправе таквог човека у духу благости’ (Галатима 6:1, НС). Саветовао је Титу да остале подсети да „о никоме не говоре увредљиво, да не буду свадљиви, него да буду разумни показујући сваку благост према свим људима“ (Титу 3:1, 2, НС; 1. Тимотију 6:11).
15 Зашто благост? Зато што су неконтролисане емоције заразне. Гневне речи изазивају гневне речи, а и тешко је разумно разговарати када емоције ускипе. Чак и ако онај, коме је савет дат, реагује гневно, то још увек није разлог за саветодавца да реагује исто тако. Штавише, благ став саветодавца може да допринесе опуштању затегнутости. „Одговор благ одвраћа гнев“ (Приче Соломунове 15:1, НС). То важи без обзира на то да ли је саветодавац отац или мајка, старешина или било ко други.
16. Зашто морамо увек с поштовањем да дајемо савет?
16 На крају, размисли о томе шта је Павле рекао млађем старешини Тимотију: „Не критикуј оштро старијег човека. Него га моли као оца, разговарај са млађим људима као са браћом, са старијим женама као са мајкама, са млађим женама као са сестрама у свој чистоти“ (1. Тимотију 5:1, 2, НС). Какав изврстан савет! Замисли, како би се једна старија жена осећала када би јој један млађи старешина, који би могао да јој буде син, дао савет на веома критичан начин или без поштовања према њој. Било би много боље да саветодавац за тренутак застане и размисли о следећем: „Која би била, с обзиром на личност и старосно доба те особе, најљубазнија и најделотворнија могућност пружања потребног савета? Како бих желео да се са мном поступи када бих био у њеној ситуацији?“ (Лука 6:31; Колошанима 4:6).
Савет фарисеја
17, 18. Шта је био један од разлога због чега савети фарисеја нису били од користи?
17 Пошто смо размотрили добар пример Павла, осврнимо се сада на један рђав пример — на пример јеврејских религиозних вођа из Исусових дана. Они су давали многе савете, али од њих народ, обично, није имао користи. Зашто?
18 За то има више разлога. Сетимо се да су фарисеји једном кудили Исуса због тога што његови ученици нису опрали руке пре једног оброка. Наравно да мајке захтевају од деце да перу руке пре јела и из хигијенских разлога је тај обичај препоручљив. Али фарисејима није било, у првом реду, до хигијене. За њих је прање руку било традиција и они су се љутили што Исусови ученици нису поштовали ту традицију. На то им је Исус показао да у Израелу има много већих проблема који би требало да заслуже њихову пажњу. На пример: неки су употребљавали традицију фарисеја да би заобишли пету заповест: „Поштуј оца и мајку“ (2. Мојсијева 20:12; Матеј 15:1—11). На жалост, књижевници и фарисеји били су толико опседнути детаљима да су ’претежније у Закону занемарили, наиме, правду, милост и верност’ (Матеј 23:23).
19. Како могу хришћани данас да избегавају да упадну у замку слеђења користољубивих циљева?
19 Данас треба саветодавци да се чувају да не учине исту грешку. Треба да избегавају да следе користољубиве циљеве и пазе на детаље тако да при томе заборављају ’претежније ствари’. Нас се охрабрује да у малим стварима ’у љубави подносимо један другога’ (Колошанима 3:12, 13). Способност разликовати када од нечега не треба да се прави спорно питање и када је савет заиста неопходан јесте једно од обележја којима се одликује ’духовно оспособљена’ особа (Галатима 6:1).
20. Зашто је личан пример веома важан код давања савета?
20 Још је једна друга околност учинила неделотворним напоре религиозних саветодаваца из првог века. Они су поступали по девизи: „Чините оно што кажем, а не оно што радим.“ Исус је рекао за њих: „Јао и вама, учитељи Закона, јер товарите на људе бремена која се једва могу носити, а сами ни једним прстом не дотичете бремена!“ (Лука 11:46, НС). Колико је то било без љубави! Данас, родитељи, старешине или други који дају савете, треба да пазе да заиста чине оно што другима говоре. Како можемо друге да охрабримо да буду ревни у служби проповедања ако ми не пружамо одговарајући пример? Или како можемо да упозоримо на материјализам ако материјалне ствари доминирају нашим животом? (Римљанима 2:21, 22; Јеврејима 13:7).
21. а) Како су фарисеји застрашивали људе? б) Како треба методе фарисеја да послуже хришћанским саветодавцима као опомена на опрезност?
21 Јеврејске вође су, такође, промашили као саветодавци јер су се служили методама којима су застрашивали људе. Једном приликом су послали људе да ухапсе Исуса. Када су се ти људи вратили без Исуса, јер их је толико импресионирала његова способност поучавања, фарисеји су их грдили: „Да нисте и ви заведени? Да ли је ко од предстојника или фарисеја поверовао у њега? Али ово мноштво које не зна Закона оно је проклето“ (Јован 7:45—49, НС). Да ли је то била исправна основа за укор — тиранија ауторитета и псовање? Нека хришћански саветодавци никада не буду криви за такво саветовање! Они морају обавезно да избегавају да друге застрашују или посредују утисак: „Треба да ме слушаш зато што сам ја старешина.“ Или када разговарају са неком сестром, не треба да имплицирају став: „Треба да ме слушаш зато што сам ја брат.“
22. а) Како и зашто треба хришћани да дају савет? б) Која даља питања треба да се размотре?
22 Да, саветовање је израз љубави, нешто што ми сви — а посебно именоване старешине — с времена на време дугујемо својој хришћанској браћи. Савет не треба да се да под неким изговором. Када је савет потребан, треба га храбро пружити. Савет треба да има библијску основу и да се пружи у духу благости. Осим тога, лакше нам је да прихватимо савет од некога ко нас воли. Понекад је тешко наћи одговарајуће речи када дајемо савет. Дакле, како можемо да дамо савет који је и делотворан? То ће бити разматрано у следећем чланку.
Можеш ли да објасниш?
◻ Ко има предност и одговорност да даје хришћански савет?
◻ Зашто је потребна храброст за давање савета?
◻ Зашто је чињеница да је Павле волео хришћане из Коринта, олакшала њима прихватање његовог савета?
◻ Зашто треба хришћански саветодавац да буде и благ и понизан?
◻ Како може хришћанин да избегне да његов савет делује застрашујуће?
[Слика на 13. страни]
Павле је саветовао Титу да подсети друге да ’буду разумни показујући сваку благост према свим људима’