Живот и рад Исуса

Молитва и поуздање у Бога

У наставку своје проповеди Исус осуђује лицемерство оних који чине представу од своје тобожне побожности. „Кад дајете дарове“, каже он, „не трубите испред себе као што то чине лицемери“.

„Исто тако“, наставља Исус, „кад молите, не будите као лицемери; јер они радо моле стојећи у синагогама и на угловима широких путева да би их видели људи.“ Уместо тога, он поучава овако: „Ви, међутим, кад молите, уђите у своју собу и, затворивши врата, помолите се свом Оцу који је у тајности.“ Исус је и сам изговарао јавне молитве, па их, према томе, он не осуђује. Он осуђује молитве које се изговарају да би се оставило утисак на друге, те да би се од њих измамило дивљење и ласкање.

Исус даље саветује: „Док молите, немојте непрестано понављати једно те исто, као што то раде незнабошци.“ Исус не мисли да је понављање само по себи погрешно. Једном је он сам у молитви стално понављао „исту реч“. Но, оно што он не одобрава, то је ’непрестано понављање’ напамет научених реченица, као на пример код оних који моле круницу и механички понављају своје молитве.

Да би својим слушачима помогао и показао како да се моле, он даје једну узорну молитву која укључује седам молби. Прве три с правом одају признање Божјој суверености и његовим намерама. То су захтеви да се свети Божје име, да дође његово Царство и да се врши његова воља. Преостале четири молбе су лични захтеви, наиме захтеви за свакодневну храну, за опроштење греха, да не будемо искушани изнад својих снага и да будемо избављени од злога (онога који је зао).

У наставку Исус говори о замки стављања прекомерног нагласка на материјалне поседе. Он каже: „Престаните скупљати благо на Земљи, где мољац и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду.“ Не само да је такво благо пропадљиво, краткотрајно, него оно ништа не вреди код Бога, не доноси никакву заслугу.

Стога Исус каже: „Радије себи скупљајте благо на небу.“ То чинимо тако што службу Богу стављамо на прво место у свом животу. Нико нам не може одузети благо које на тај начин накупимо код Бога, а нити велику награду која из тога услеђује. На то Исус додаје: „Где је ваше благо, онде ће бити и ваше срце.“

Надаље, говорећи о замкама материјализма, Исус даје један пример: „Светиљка тела је око. Ако је, дакле, ваше око бистро (чисто, једноставно), читаво ће вам тело бити светло; али, ако вам је око неваљало, читаво ће вам тело бити тамно.“ Око које добро функционише служи телу попут упаљене светиљке на тамном месту. Али, да би се добро видело, око мора бити једноставно, то јест, мора се усмерити на једну ствар. Око које је помакнуто из фокуса, доводи до погрешне процене ствари тако што се материјални циљеви стављају испред службе Богу, с том последицом да читаво тело постаје тамно.

Исус ово доводи до врхунца једним снажним примером: „Нико не може робовати двојици господара; јер, или ће једнога мрзити, а другога волети, или ће прионути уз једнога, а презрети другога. Не можете робовати Богу и богатству.“

Након тог савета Исус уверава своје слушаоце да не треба да буду забринути за своје материјалне потребе уколико на прво место ставе службу Богу. „Посматрајте пажљиво небеске птице“, каже он, „јер нити сеју, нити жању, нити скупљају у житнице; а ипак их ваш небески Отац храни.“ На то он каже: „Нисте ли ви вреднији од њих?“

Надаље, Исус указује на љиљане у пољу и примећује „да се ни Соломун у свој својој слави није обукао као један од њих. Ако, дакле“, наставља Исус, „Бог тако облачи биље у пољу, ... неће ли он много пре обући вас, маловерни?“

Тако Исус закључује: „Никад немојте бити забринути и говорити, ’Шта ћемо јести?’ или ’Шта ћемо пити?’ или ’Шта ћемо обући?’ ... Јер ваш небески Отац зна да вам је све то потребно. Тражите, дакле, најпре Царство и његову праведност, а све ће вам се ово друго надодати.“ — Матеј 6:1—34; 26:36—45 (НС).

◆ Каква је упутства у вези молитве дао Исус?

◆ Зашто је небеско благо важније и како се оно стиче?

◆ Какви су примери дати да би нам се помогло избећи материјализам?

◆ Зашто је Исус рекао да није потребно бити забринут?