Смртоносно је удисати „ваздух“ света
„Ви које је Бог оживео, иако сте били мртви у вашим промашајима и гресима у којима сте некад ходили... према владару сила у ваздуху“ (Ефесцима 2:1, 2, НС).
1. Како је загађивање ваздуха смртоносно за људе?
ЈЕДАН удисај на свежем ваздуху! Како је само освежавајуће након задржавања у просторији испуњеној загушљивим ваздухом! Али, загађивање је данас велики проблем чак у ненасељеним подручјима. Избацивање отрова у атмосферу у многим земљама је достигло алармирајуће размере. Ваздухом се шире отровне паре, радиоактивне падавине, бактерије и одређени вируси. Животоодржавајући ваздух који је наш Створитељ пун љубави великодушно ставио на располагање, постаје све смртоноснији због људске себичности и немарности.
2. Који загађени „ваздух“ је далеко опаснији од загађеног ваздуха који удишемо?
2 Колико год да је загађивање ваздуха опасно, постоји још смртоноснији облик загађеног „ваздуха“. То није ваздух загађен атомском несрећом у Чернобилу (СССР), нити је то смогом испуњен ваздух Лос Анђелеса (САД). Не, у опасности смо да удишемо далеко смртоноснији „ваздух“. Апостол Павле је говорио о томе, пишући сухришћанима следеће речи: „Ви које је Бог оживео, иако сте били мртви у вашим промашајима и гресима, у којима сте некад ходили према систему ствари овога света према владару сила у ваздуху, духу који сада делује у синовима непослушности“ (Ефесцима 2:1, 2, НС).
3, 4. а) Ко је „владар сила у ваздуху“? б) Зашто „ваздух“ споменут у Ефесцима 2:1, 2, није место задржавања демона?
3 Шта је тај „ваздух“? Павле је рекао да има „силу“, значи моћ, а и „владара“. Нема сумње ко је тај владар. То је сотона, ђаво кога је Исус Христ означио „владарем овога света“ (Јован 12:31). С обзиром на ту чињеницу неки су библијски научници мишљења да Павле посеже за јеврејским или паганским изворима, па говори о ваздуху као месту задржавања демона над којима ђаво врши контролу. Многи преводиоци Библије изражавају исте гледиште. Ипак, тај „ваздух“ није исто што и „небески простори“ у којима пребивају „зле духовне силе“ (Ефесцима 6:11, 12).
4 Кад је Павле писао хришћанима у Ефес, сотона и демони нису више били у Божјој милости, али су се још увек налазили на небесима. Тек су касније били збачени у околину Земље (Откривење 12:7-10). Осим тога, ваздух је значајнији за људе, него за духовна створења. Из тог разлога, људско друштво ће осетити последице изливања последње чаше Божјег гнева на „ваздух“ (Откривење 16:17-21).
5. Шта је овде споменути „ваздух“ и како он делује на људе?
5 Коначно, логично је да Павле употребљава дословни ваздух или атмосферу као илустрацију општег духа, или преовладавајућег става прожетог себичношћу и непослушношћу, а који показују људи отуђени од Бога. То је исти „дух који сада делује у синовима непослушности“, дух овог света“ (Ефесцима 2:2; 1. Коринћанима 2:12). Управо као и дословни ваздух који свуда удишемо, тако је и „дух овог света“ свуда присутан. Од колевке па до гроба он продире и обликује начин поступања и размишљања људи, а то онда утиче на њихове жеље, надања и амбиције.
6. а) Како се појачава деловање „ваздуха“ света и како „ваздух“ врши „силу“? б) Како може неко удисањем тог „ваздуха“ бити наведен на опонашање ђаволског бунтовног начина поступања?
6 Тај дух грешности и побуне преовладава у несавршеном људском друштву. Кад се удише, смртоносно деловање тог „ваздуха“ појачава групни притисак и расту захтеви за чулним ужицима. Дакле, он има наглашену, „власт“ над људима (Упореди Римљанима 6:12-14). Наравно, ђаво је узрочник свог зла (Јован 8:44). Свога он наводи људе да опонашају његов бунтовнички начин поступања. Он надахњује, обликује и управља тим „ваздухом“, односно општим становиштем. Као „владар“ те мрачне „силе“, сотона је употребљава за управљање начином размишљања људи. Њени елементи су тако обликовани да се људи са задовољством баве задовољавањем телесних жеља, да су у потпуности запослени слеђењем световних интереса и тако немају времена да би упознали Бога, или нису склони да се подложе његовом светом доху, духу који даје живот (Јован 6:63, НС). Духовно гледано, они су мртви.
7. а) У ком смилсу су хришћани једном били „деца гнева“? б) Која је промена уследила у нама кад смо постали хришћани?
7 И хришћани су такође били под „силом“ или (контролом тог прљавог „ваздуха“ пре него што су упознали истину Речи Божје и почели да живе према Божјим праведним мерилима. „Да, међу њима (људима из овог света) смо и ми некад поступали по жељама свог тела, чинећи што се прохтело телу и мислима, и по природи смо били деца гнева као и остали“. Но, поставши хришћани, престали смо да удишемо смртоносни „ваздух“ овог света. Ми смо одложили стару личност, која одговара нашем пређашњем начину живота и обукли смо нову личност, која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (Ефесцима 2:3; 4:22-24, НС).
8. Како је наша ситуација данас слична оној у којој су се нашли Израелци у пустињи?
8 Сада постоји опасност да након што смо побегли из прљаве атмосфере света, будемо заведени и да се вратимо натраг. „Време свршетка“ је сада већ далеко поодмакло и ми стојимо на прагу новог света (Данило 12:4). Сигурно је да не желимо да се изгубимо тиме што бисмо упали у исту замку као једном Израелци. Након што су чудом били ослобођени из Египта и кад су стигли на границу обећане земље, хиљаде су „биле побијене у пустињи“. Зашто? Неки су постали идолопоклоници, други су починили блуд, а било је и оних који су својим мрмљањем и жаљењем стављали Јехову на кушњу. Павле је изричито нагласио: „Све те ствари догодиле су се њима за пример, а написане су за опомену нама на које је дошао свршетак система ствари“ (1. Коринћанима 10:1-11, НС).
9. а) Како је могуће да будемо у свету, а да ипак нисмо део њега? б) Шта је поребно да не би били повучени натраг у смртоносну атмосферу овог света?
9 Исус је молио за своје ученике: „Они нису део овог света... Као што ни ја нисам део света. Не молим те да их узмеш из света, него да их сачуваш од онога ко је зао“ (Јован 17:14, 15, НС). Јехова ће нас сачувати, али он не поставља око нас „ограде“, нити нас неким чудом заклања од „ваздуха“ овога света (Јов 1:9, 10). Дакле стојимо пред изазовом јер се налазимо у сотонином свету; да не будемо део њега; окружени његовим загађеним „ваздухом“, али да га не удишемо. Ако читамо световну литературу, гледамо телевизијски програм и крећемо се по местима где се он забавља, вероватно ћемо бити изложени „ваздуху“ овог света. Додуше, ми не можемо избећи баш сваки контакт с људима из света — радно место и школа — али морамо бити опрезни, како не бисмо били повучени натраг у смртоносну атмосферу овог света (1. Коринћанима 15:33, 34).
10, 11. а) Како можемо наше припадање Јеховином духовном рају упоредити са задржавањем у просторији за „непушаче“? б) Које кораке требамо предузети ако констатујемо да удишемо „ваздух“ овог света?
10 Нашу ситуацију можемо упоредити са седењем у ресторану у коме постоји просторија за „пушаче“ и просторија за „непушаче“. Као хришћани у Јеховином духовном рају, ми се наравно налазимо у делу за „непушаче“, одвојени од духа света. Сигурно је да не бисмо намерно кренули у просторију за „пушаче“ и сели тамо. То би било лудо. Но, шта се често догађа кад се налазимо у просторији за „непушаче“ неког ресторана? До нас допире ваздух загађен димом цигарете, и ми га удишемо. Да ли нас тада привлачи тај загађени ваздух? Или — зар не одлазимо одатле што је могуће пре?
11 Али, шта радиш кад до тебе допире „ваздух“ овог света? Предузимаш ли одмах кораке да би побегао његовом штетном утицају? Ако останеш и удишеш тај ваздух, то ће сигурно нанети штету твом начину размишљања. Што дуже удишеш тај „ваздух“, он ће ти бити све подношљивији. Након неког времена тај мирис ти није више одвратан, него постаје привлачан, опојан и пожељан за тело. Он може појачати неку прикривену жељу против које си раније морао да се бориш.
12. Шта је потребно да нам не би нашкодиле штетне ствари у „ваздуху“ овог света, а које није лако констатовати?
12 Нека смртоносна загађења „ваздуха“ овог света није лако констатовати, а то можемо упоредити са дословно затрованим ваздухом угљен моноксидом, који је без укуса и мириса. Стога постоји опасност да не констатујемо смртоносна испаравања све док нас не савладају. Дакле, морамо пазити да нас слободна гледишта овог света или њихова непослушност према Божјим мерилима праведности не намаме у смртоносну замку. Павле је храбрио своје сухришћане да ’опомињу један другог сваки дан, како нико не би отврднуо преварном моћи греха’ (Јеврејима 3:13, НС; Римљанима 12:2).
Састав „ваздуха“ овог света
13. а) Који је један од облика „ваздуха“ овог света кога се морамо чувати? б) Из чега је видљиво да је овај „ваздух“ утицао на неке од Јеховиног народа?
13 које уобичајене ставове прихватамо, а да их чак и не примећујемо јер је утицај „ваздуха“ овог света тако јак? Једно је нагињање играти се с неморалом. Ми смо стално окружени гледиштима света о полности и моралу. Многи кажу: „Исправно је починити блуд, имати ванбрачну децу, упражњавати хомосексуалност. Ми не радимо ништа неморално или неприродно.“ Да ли овај „ваздух“, односно дух овог света има утицај на Јеховин народ? Нажалост да, јер је у 1986. службеној години било 37 426 особа којима је одузета заједница хришћанске скупштине, већини због полног неморала. У ту бројку није укључен још већи број оних који су били укорени због неморала, али нису искључени, јер су се искрено покајали (Приче Соломунове 28:13).
14. Зашто су неки хришћани кренули странпутицом у моралном погледу и који су библијски савет тиме одбацили?
14 Шта се догађа у случају оних који су се предали полном неморалу? Кад чињенице дођу на видело често се утврђује да су дотични почели опет да удишу смртоносни „ваздух“ овог света. Дозволили су да њихова мерила потону у мочвару световних гледишта. Можда су почели да гледају филмове због којих су пре неколико година напуштали биоскоп. А што је још горе, можда су код куће гледали видео филмове који су несумњиво неприкладни за хришћанина. Таква игра с неморалом у директној је супротности са изричитом библијским налогом. „Блуд и свака нечистоћа или пожуда нека се и не спомиње мећу вама, као што доликује светима, ни срамотно понашање, ни луди разговори, ни непристојне шале“ (Ефесцима 5:3, 4, НС).
15. У којим ситуацијама може започети кушња играња с полним неморалом?
15 Признајемо, ти можда брзо одбијаш сваки директан предлог да починиш блуд. Али, како реагујеш ако неко на радном месту или у школи покушава да флертује с тобом, можда је претерано присан у телесном погледу, или те позива да изађете заједно? Тако би „ваздух“ овог света био нанешен да лебди око тебе. Да ли ти се допада таква пажња, или чак потичеш некога на то? Из извештаја добијених од старешина видљиво је да су неисправни поступци често започињали баш таквим поводима. Можда неки човек из овог света каже хришћанки: „Данас сте тако лепи!“ То јој можда ласка, пре свега ако се осећа некако усамљеном. Још је опасније што неки нису исправно реаговали на покушаје додиривања на непристојан начин. Они су, додуше створили утисак као да су против тога, али учинили су то с пола срца, тако да је световна особа била охрабрена да настави. Шта да учини хришћанка ако такви неморални покушаји приближавања потрају, што можемо упоредити са великим облацима загађеног ваздуха који дувају према њој? Она треба одлучно рећи човеку да не жели његову пажњу и да му то забрањује. Ако би и даље удисала тај ваздух, вероватно би се сломио њен отпор. То би могло довести до неморала, а ако не онда до непромишљене удаје (Упореди Приче Соломунове 5:3-14; 1. Коринћанима 7:39).
16. Шта је потребно да бисмо били „Христов мирис“?
16 Дакле, буди спреман да брзо одбијеш неморалан, смртоносан „ваздух“ овог света. Уместо да попустиш његовом примамљивом мирису и тако осрамотиш Јеховино име и његову организацију, постани пријатан мирис Богу својим побожним ставом и понашањем. Павле је то изразио следећим речима: „Ми смо Богу угодан Христов мирис мећу онима који се спасавају и међу онима који пропадају; једнима мирис што од смрти води у смрт, а другима мирис што од живота води у живот“ (2. Коринћанима 2:15, 16, СТ). Да ли је важно ако многи дижу нос кад је реч о хришчанском понашању? (1. Петрова 4:1-5). Нека свет иде и даље својим путем, нека жање лоше плодове у облику разорених домова, ванбрачне деце, полних болести, као што је сида, те безбројне друге емоционалне и физичке јаде. А ти, не само да ћеш бити поштеђен многих боли, него поседујеш и Божју милост. Осим тога, коначно ћеш на неке оставити дубоки утисак својим добрим понашањем и вешћу о Царству коју објављујеш, па ће бити привучени ’мирисом што од живота води у живот’.
„Ваздух“ световних модних појава
17. Како могу одећа и фризура открити да на неког утиче дух овог света?
17 Један други аспект „ваздуха“ овог света у вези је с модом одевања и фризуром. У свету се многи облаче тако да изгледају полно привлачни. Неки радо желе још пре него што дођу у тинејџерско доба да изгледају старији него што то јесу, на начин који истиче полност. Утиче ли и на тебе тај надалеко раширени „ваздух“ или став? Облачиш ли се на начин који узбуђује, дражи и побуђује неприкладан интерес особа супротног пола? Ако да, играш се ватром. Удисање овог „ваздуха“ загушиће твој дух скромности и жељу да будеш беспрекоран (Михеј 6:8). Тада ће они који поседују световни дух бити привучени ка теби, јер ће твоје понашање сматрати сигналом спремности да им се прикључиш у неморалним поступцима. Али, зашто да кренеш тим правцем и да се таквим „ваздухом“ даш навести да учиниш нешто лоше у Божјим очима?
18. Како нам стална свесност чињенице да заступамо Јехову Бога помаже при избору одеће и фризуре?
18 Бити скроман, не значи изабрати изношену или непривлачну одећу, односно старомодну фризуру. Размотри начин одевања и фризуре већине Јеховиних сведока. Они избегавају екстремне модне појаве у свету, али се ипак облаче привлачно, имајући на уму да као Божје слуге заступају суверена универзума, Јехову. Нека само стари свет критикује скромност ових Сведока. Њима не пада на памет да за љубав света снизе своје хришћанска мерила. „Ово дакле, говорим и сведочим у Господу“ писао је апостол Павле, „да не живите више као што живе незнабошци у ништавилу свог ума. ... будући да су изгубили сваки моралан осећај, сами су себе предали разузданом понашању, да чине сваку нечистоћу“ (Ефесцима 4:17-19, НС). Зрео хришћанин се облачи скромно, а не као људи из овог света (1. Тимотеју 2:9, 10).
19. Шта смо већ сазнали након разматрања два главна аспекта у вези опасности удисања „ваздуха“ овог света?
19 До сада смо размотрили само два аспекта „ваздуха“ овог света. Но, ипак смо већ до сада сазнали да је тај „ваздух“ јако штетан по духовно здравље. У следећем чланку обухватићемо даљња обележја овог смртоносног „ваздуха“, који Ђаво и његов систем стално дувају према нама хришћанима у нади да ћемо му подлећи. Колико ли је онда важно да избегавамо тај „ваздух“, јер увлачити у себе дух овог света значи удисати смртоносне паре.
Како би одговорио?
◻ Шта је „ваздух“ овог света и ко влада њиме?
◻ Какву „силу“ има ваздух овог света над људима?
◻ Зашто можемо рећи да се хришћани налазе у просторији за „непушаче“?
◻ Како може „ваздух овог света нанети штету Јеховином народу, кад се ради о игри са неморалом?
◻ Како нам скромност може помоћи да избегнемо утицају „ваздуха“ овог света с обзиром на одећу и фризуру?
[Слика на 19. страни]
Одбијаш ли да удишеш смртоносни „ваздух“ овог света?