Не попуштајте у чињењу онога што је добро
„А добро чините да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9)
1. Који је налог Исус дао својим следбеницима?
„КАКВО само изврсно дело спроводе хришћани, као део свог обожавања! Њехова делатност почива на јасној заповести: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их – учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле! ја сам с вама све дане до свршетка овог система ствари“ (Матеј 28:19, 20, НС). Сам Исус Христ је дао налог својим ученицима да спроведу ово дело поучавања широм света.
2. а) Зашто можемо да кажемо да је прављење ученика била важна и изврсна делатност? б) Којој сврси служи дело прављења ученика?
2 Није ли се код тог налога за прављење ученика – који се убраја у последње речи, које је Исус упутио својим ученицима пре свог одласка на небо – радило о једном врло важном задатку? Сасвим сигурно, јер испуњењем тог налога би требао да буде живот избављен (1. Тимотеју 4:16). То чини изврсним то дело поучавања. На тај начин се особама које слушају вест о Царству, посредује изврсно библијско образовање. Тим делом проповедања упозоравају се они који заузимају одбојан став (Лука 10:10, 11). Дакле, ова делатност је такође сигурна ознака правих хришћана, као и држање било ког другог Исусовог учења (Јован 8:31).
3. а) Како су реаговали Исусови ученици на његов пример и његову заповест? б) Који је став изграђивао Исус код својих ученика?
3 Као велики учитељ, Исус је својим следбеницима дао одличан пример. Он је јавно поучавао и правио ученике, „проповедајући добру вест о Царству“ (Матеј 9:35, НС). Нови следбеници који су га опонашали су такође правили ученике, јер прави ученик је „онај који прихвата учење свог учитеља и помаже да се оно шири“. На почетку је дело прављења ученика било ограничено на Јевреје и проселите. Да ли су Исусови следбеници, упркос непријатељске реакције у овом подручју, испунили његову заповест да „непрестано“, „без попуштања“ иду? Па, они су ишли тако дуго „к изгубљенијем овцама дома Израиљева“ све док први пагани нису постали верници 36. године н. е. (Матеј 10:5, 6; Дела апостолска 5:42). За ученике су рекли да су ’напунили Јерусалим са својом науком’ (Дела апостолска 5:28). Они нису попуштали, него су верно извршавали своје изврсно дело.
„Њива је свет“
4. Са којим су ставом Исусови следбеници вршили свој проширени задатак?
4 Исус је дао до знања да је њива обухватила „људе из свих народа“ (Матеј 28:19). У једном поређењу где се радило о сејању семена Царства, рекао је: „Њива је свет“ (Матеј 13:38). Тако су хришћани требали свуда да буду „сведоци“ Царства о њему. Они би „непрестано“ ишли, сада „до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Апостол Павле је био ’интензивно запослен речју, дајући сведочанство’, и можемо бити сигурни да се то односило и на остале хришћане (Дела апостолска 18:5).
5. Како је Исус показао да је од својих ученика очекивао да до краја садашњег састава буду марљиво запослени у делу сведочења?
5 Исус је од хришћана очекивао да до краја садашњег система ствари буду „интензивно“ и марљиво запослени са делом сведочења. То произлази из његовог пророчанства о хришћанском делу проповедања и подручју које је требало обрадити. Рекао је: „И ова добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС).
6. Докле ће бити спровођено дело проповедања о Царству, и како то треба да утиче на наш став?
6 Када је Исус заповедио да се широм света спроведе дело објављивања Царства и прављења ученика, знао је да ће то изврсно дело једног дана исто тако постићи свој врхунац као што је то био случај на јудејском пољу. Али оно би испунило своју сврху. „Тада ће“, како је рекао, „доћи крај“. Зато Јеховини сведоци данас радосно и поуздано до краја настављају дело које им је додељено. То им помаже да спроводе дело тако дуго док не буде обављено.
Како да се врши то дело
7. Која је тема обележавала службу проповедања Исуса и његових ученика?
7 Исус је своје прве ученике учио како да обављају своју јавну службу проповедања. Они су ревно удовољили његовом налогу: „Идите“. Када их је Исус школовао за њихово дело проповедања, рекао је: „А на свом путу проповедајте и говорите: ’Приближило се Царство небеско’“ (Матеј 10:7, НС). Тим је он њихову вест ставио под исту тему, која је означавала његову сопствену службу проповедања. Да ли је Исус престао са својом службом када су ученици започели њихово дело? Није, јер „кад сврши Исус заповијести дванасторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем“ (Матеј 11:1).
8. а) Где и како су објавитељи Царства требали да се обрате људима? б) Зашто је на месту да о доброј вести са људима разговарамо код њихове куће? в) Које су предности повезане са исправним поздрављањем домаћина?
8 Где и како су ови објавитељи Царства требали да се обрате људима? Исус их је упутио: „Када улазите у кућу, поздравите укућане“ (Матеј 10:12, НС). Одлазак са добром вешћу од куће до куће чини част онима које посећујемо и даје им могућност да се на свом терену изјасне о поруци о Царству. Уобичајени и опште признати облици поздрава не нуде само могућност да на учтив и пажљив начин започнемо разговор, него један пријатељски и весео поздрав може такође да допринесе да смо код људи добродошли, мада смо дошли непозвани. (Упореди Матеј 28:9; Лука 1:28). Затим звук гласа и одговор станара много открива о његовом становишту. Ако на то пазимо, то ће нам омогућити да наш одговор боље прилагодимо његовим потребама. (Упореди Дела апостолска 22:1, 2; 23:6);
9. Шта показује да неће сви са цењењем слушати вест о Царству, и како су Исусови ученици требали да се понашају према онима који нису показивали интерес?
9 Исус је својим ученицима јасно дао до знања да неће сви људи у једном подручју повољно реаговати на истину. Рекао је: „У који год град или село уђете, пронађите ко је у њему достојан.“ Када би сви прихватили вест о Царству тада не би било разлога да се употреби израз „пронађите“. Како су требали да се понашају према онима који нису показивали интерес за ту вест? „Тамо где вас не приме и не саслушају ваше речи, по изласку из те куће или тога града отресите прах са својих ногу“, што је значило, да су требали да оду у миру и све остало да пропусте Божјој одлуци (Матеј 10:11, 14).
Данашња ситуација
10. Шта је било речено о делу проповедања Царства Јеховиних сведока?
10 Верни хришћанском налогу, Јеховини сведоци су однели вест о Царству у цео свет. А. Р. Вајзе, један новинар из Холандије је писао: „Они се разликују од других. Ова разлика се делимично уочава по резултату њиховог ревног ширења јеванђеља. За њих, право хришћанство није религија са катедралама и посетиоцима цркава, од којих сваки има своје стално место и чија религија од њих не тражи много више од слушања. Они говоре са Павловом слободом говора, са сваким који хоће да слуша.“ Таква ревност за службу проповедања је неоспорно благословена од Јехове Бога.
11, 12. а) Који су резултати постигнути у последњим годинама службе проповедања? б) Шта се дешава са расположивим подручјем за проповедање, док се ми бројно умножавамо? в) Која се питања постављају?
11 Преко 3 000 000 објавитеља Царства сада ревно ради у 210 земаља и острвских подручја. Примећује се леп пораст по новим ученицима, јер је 1 246 204 крштено у протеклих седам година. То је очигледно да Јеховин благослов почива на ревним напорима (Исаија 60:8-10, 22). Најмање у 40 држава и острвских подручја долази један Сведок на 300 становника или мање – то јест, један Сведок на 100 домаћинстава. И у неким пределима појединих земаља као што су Канада и Гваделуп има подручја у којима је однос објавитеља и становника 1 према 45 или 50, што значи да сваки објавитељ може да посети само 15 или мање станова. Многа од ових подручја су обрађена сваки месец. Чак су и у државама које имају већу разлику у сразмери нека градска подручја врло често обрађена – на пример у Сеулу (Јужна Кореја) сваких пет дана! Пошто ми бројно растемо и све више Сведока прихвата општу или помоћну пионирску службу, ми ћемо све чешће посећивати наше суседе. Да ли ће због тога да настану проблеми?
12 Тачно је да у неким пределима настају проблеми и то како за нас као Јеховине сведоке тако и за оне које посећујемо. У суштини проблемима доприноси растућа равнодушност људи у многим државама. Да ли ми постепено престајемо да извршавамо наше изврсно дело док бројно растемо? Долазимо ли до закључка да је наше дело скоро завршено и да смо већ све ’пронашли’ који прихватају вест и постају ученици? Да ли се умараш ако посећујеш особе које не реагују или си због тога чак обесхрабрен? Шта би могло да се учини да би одржали наше изврсно стање активности.
Сачувати исправан став
13, 14. а) Како треба да гледамо на то стање да су подручја све чешће обрађена? б) Зашто нисмо обесхрабрени од оних који „не реагују“? в) Како можемо да опонашамо пример апостола када наиђемо на особе које се љуте због наших посета?
13 Битну улогу игра наш став. Осмотримо ту ствар, као Јеховини сведоци, увек са позитивне стране. Док наше дело постиже свој врхунац, због све повољније сразмере објавитеља према становницима у многим местима присилно долази до чешћег обрађивања подручја. Али зар се нисмо за то молили? (2. Солуњанима 3:1). То што данас видимо требало би да нас развесели и да нас увери да се налазимо у завршној фази дела прављења ученика. Царство ће бити проповедано, као што је Исус предсказао. Па чак и тамо где ’не слушају на наше речи’, људи ће да буду упозорени нашом делатношћу проповедања о Царству. Имајмо на уму да ми не правимо само ученике, него такође проповедамо добру вест „за сведочанство“ (Матеј 10:14; 24:14).
14 Сем тога што се крај више приближава, може се очекивати да се повећа број оних који одбијају вест о Царству. Не само да се из пророчанстава јасно види да ће бити људи који „не реагују“ и чије је срце „непријемчиво“, него нам то несумњиво потврђују и искуства Исуса и апостола Павла. Зато у овом времену морамо да пазимо, да ми не останемо без реаговања према нашем налогу. Чак и онима који не реагују, треба да идемо „више пута“ (Исаија 6:9-11; Матеј 13:14, 15; Приче Соломонове 10:21). Да, потребна је храброст да често идемо до особа које се љуте на наше посете. Никаква ситуација на подручју неби смела да нас заустави ’да престанемо да говоримо’. Штавише, требали би као и апостоли да молимо за слободу, да би – упркос увредљивих и непријатељских реакција – „непрестано ... говорили“, док се не заврши дело (Дела апостолска 4:18-20, 24-31).
15. На шта нас подстиче ставак из Галата 6:9, и како то треба да утиче на посете са добром вешћу нашим суседима?
15 У суштини у свим нашим подручјима има само две врсте људи: они који су тренутно заинтересовани и они који нису. Према томе ништа нам друго не преостаје, него да непрестано ’тражимо оне који су достојни’. То се убраја у многа изванредна дела, која као хришћани треба да чинимо да би доказали нашу љубав према Јехови и нашу лојалност према њему. Зато „добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Пошто смо сада тако близу краја садашњег састава, ми ни у ком случају несмемо да попустимо или да се уморимо, већ морамо и даље посећивати наше суседе са добром вешћу о Царству. Јехова још није рекао да је дело завршено.
Зашто треба ’непрестано да говоримо’
16. а) Због којих околности може да се промени реакција у нашем подручју? б) Које би локалне примере могао да наведеш за промењену реакцију?
16 Ако мислимо да лојалност према Јехови долази до изражаја кроз ревну делатност у делу проповедања Царства, то ће нам такође помоћи да сачувамо добар став. Сем тога у подручјима више пута настају разне промене. Неки се људи селе или се можда мењају њихове прилике. Приликом наше последње посете можда нису били заинтересовани, али промена ситуације, као губитак радног места, смрт рођака, значајна промена у борби супер сила или озбиљна болест може проузроковати да промене своје мишљење и да приликом наше следеће посете покажу интересовање. Други су чули да је пријатељ или рођак постао Јеховин сведок, и сада би од нас можда хтели да сазнају како је наше веровање могло да проузрокује такве промене.
17. Како данас неки реагују на вест о Царству? Наведи локалне примере.
17 Мислимо и на то да многи, који су у последњим годинама одрасли, данас имају породицу, да живот највероватније не сматрају тако лаким као некад и себи постављају питања на која само Божја реч може да одговори. Једна млада мајка је на пример замолила два сведока да уђу и рекла: „Као девојка нисам могла увек да разумем, зашто је моја мајка одбијала Јеховине сведоке и објашњавала им да није заинтересована, када су хтели да говоре само о Библији. Зато сам одлучила, кад одрастем, удам се и будем имала сопствени стан, да позовем Јеховине сведоке и да их замолим да ми објасне Библију.“
18. Како се понашање на религиозној сцени одражава на подручје у ком ми проповедамо и учимо?
18 Да ли си приметио да неке особе које годинама нису хтеле да разговарају са нама и које су биле мишљења да су „спасене“, сада постављају искрена питања? Зашто? Јер су променили своје религиозно мишљење. Као што сами кажу, прилично су се отрезнили и шокирали због политичке делатности проминентних телевизијских проповедника, којима су некад веровали, као и откривањем њиховог неморалног понашања и проневером црквеног новца. Вероватно ће бити тога и више, док се стање у Вавилону великом и даље погоршава до времена његовог уништења (Откривење 18:1-8).
19, 20. Из чега се види да не треба да нас обесхрабри да идемо више пута до људи који одбијају вест?
19 У сваком случају ми не треба да се обесхрабримо ако је већина људи незаинтересована. После нашег растанка они нас вероватно неће тако брзо заборавити. У Канади су једну жену посетила два Сведока. Она је прилично јасно изразила да није заинтересована. Мало касније је размислила о оном што је чула па је хтела да их стигне и да им постави нека питања која су се код ње појавила. Отишла је у своја кола и кренула улицом кроз суседство да потражи ону двојицу, али их није могла пронаћи. Да ли се предала? Не, зауставила је кола крај куће њене пријатељице и распитала се да ли су код ње. Нису били код куће, али пријатељица је споменула да она ради заједно са једним Сведоком и обећала је да ће је повезати. То је довело до више посета у стану заинтересоване особе, при којима је она позваал пријатељице, сусетке, родбину и колегинице са посла. Понекад је било присутно до 15 особа. Током времена тамо је Сведок оставио 430 књига и Библија као и 2 015 часописа.
20 Многи цене наше посете. Једна жена је у писму подружници Друштва Куле стражаре писала: „Хтела бих да се захвалим да сте припадницима ваше верске заједнице улили велико срдачно предање. Много вам хвала што долазите – и што такође са другима делите љубав Господњу. Ово једноставно дело другима даје врло много. – Истина, неки су можда немилосрдни, други равнодушни а неки опет позитивно реагују, – заиста то је врхунац доброте да постоји неко ко долази да те подсети на духовне ствари. Ја сматрам да је то лепо, да један с другим разговарамо о Господу.“ У једном другом писму нас је молио један домаћин да не напуштамо људе без обзира како се они према нама понашају. „А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Ово дело има Јеховино признање и благослов, и нашим учешћем на њему ми доказујемо нашу љубав према њему и према нашим ближњима (Матеј 22:37-39). Зато извршавајмо то дело потпуно. (Упореди Филипљанима 1:6).
21. а) По чему бар делимично изгледа тешко да се опет иде у чешће обрађена подручја? б) О чему ћемо да говоримо у следећем чланку?
21 Морамо се суочити са чињеницом, да нису увек разлог људи што чешће обрађивање подручја можда изгледа тешко. Понекад смо и ми сами. Крећемо ли са негативним мислима на посао – са осећајем да већ све људе познајемо, па чак и начин како они реагују? То може да утиче на наш став, а вероватно и на наш глас и израз нашег лица. Употребљавамо ли још увек исте методе и изразе које смо употребљавали годинама раније? Пошто су у нашем подручју извршене промене, можда на оно са чиме смо некад имали успеха више не реагују они ’који су достојни’. Можда морамо друкчије да поступимо и да нашу делатност погледамо из другог угла. Као следеће, погледајмо шта можемо да чинимо да „не попустимо“, да би могли ’у своје време пожњети’.
Можеш ли да објасних?
◻ Зашто да „не попустимо“ у ношењу добре вести нашим суседима?
◻ Ко нам је заповедио да правимо ученике на тај начин као што чинимо, и у чему се састоје основне ознаке те методе?
◻ Каква је ситуација настала у многим подручјима, и шта ће нам помоћи да сачувамо исправан став?
◻ Зашто треба „непрестано“ или „без попуштања“ да говоримо добру вест?
[Оквир на 19. страни]
„НЕЋЕМО ПОПУСТИТИ“, ДА ПРОПОВЕДАМО ЦАРСТВО, АКО ИМАМО НА УМУ,
◻ ко нам је за то дао налог и упутство, како да се врши то дело, да Јеховин благослов почива на оном, што је широм света већ учињено,
◻ да морамо да задржимо исправан став упркос неких који „не реагују“,
◻ да се молимо као и апостоли, да можемо ’непрестано да говоримо’.